text size
Investitori su uložili 650 miliona dolara u dva takozvana fonda prirodnog kapitala kojima upravlja firma Climate Asset Management u zajedničkom vlasništvu jedne od najvećih svetskih banaka britanskog HSBC-a i investicijsko-savetodavne firme Pollination.
Reč je o novom obliku ulagačke imovine za koji sve veći interes iskazuju globalno uticajni investicioni igrači kao što su francuski BNP Paribas, švajcarski Lombard Odier Group ili britansko osiguravajuće društvo Aviva.
Navedeni fondovi ulagaće u poljoprivredu, zaštitu šuma, ekološke projekte i smanjenje emisija ugljeničnih gasova sistema izdavanja zelenih sertifikata.
Imovina prirodnog kapitala je trenutno brzorastuća vrsta ulagačke imovine koja nastoji da ostvari profit od sve veće spremnosti investitora da se uključe u projekte kojima je cilj zaustavljanje propadanja okoline i oživljavanje bioraznolikosti.0
Namera partnerstva u koje su uključeni HSBC i Pollination je stvoriti najveći bazen investicija prirodnog kapitala stvaranjem dva fonda ukupne vrednosti tri milijarde dolara od kojih bi dve milijarde bile namenjene smanjivanju emisija gasova staklene bašte.
"HSBC je kamen temeljac u oba fonda, a uključeni su i osiguravači iz Evrope i Azije", izjavio je Christof Kutscher, glavni izvršni direktor u Climate Asset Management, dodajući kako se dalje prikupljanje ulaganja očekuje iduće godine.
"Za prikupljanje novaca za novu strategiju, novu kompaniju i novu vrstu imovine treba vremena. Konkurencija ne spava. Mi znamo da sve više ulagača vidi prirodni kapital kao novu vrstu imovine", istaknuo je Kutscher.
Bloomberg Mercury
Strategija fondova prirodnog kapitala je fokusirati se uz ostalo na tla iscrpljena preintenzivnom obradom u zemljama Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD) kako bi se ostvarili profiti od ulaganja u poboljšane metode obrade zemlje, jačanje proizvodnje i zaštitu bioraznolikosti.
Jedan od inicijalnih razvojnih projekata je pretvaranje 400 hektara obradive i često poplavljene zemlje u španskoj regiji Ekstremadura u obnovljivu proizvodnju badema s pojedinim delovima terena posvećenim bioraznolikosti.
Takođe, u sklopu borbe za smanjenje emisija ugljeničnih gasova, nastojaće se pokrenuti više od dva miliona hektara obradive zemlje u šest afričkih zemalja preko sertifikata za smanjenje ugljeničnog otiska.
Rastući interes investitora verovatno je i odraz sve snažnijeg fokusa političara na zelene teme. Ovoga meseca u Montrealu se održava konferencija Ujedinjenih nacija gde će 191 država pokušati da ostvari globalni dogovor o zaštiti bioraznolikosti sličan pariskom klimatskom sporazumu iz 2015.
.webp){kind=icon}
