Još se Frank Lloyd Wright zalagao za organsku arhitekturu – sa idejom da svaka građevina treba da poštuje prirodu i materijale koji su iz nje došli. Međutim, u jeku kriza, kako međuratnih u 20. veku, tako i ovih modernih, do tog ideala najlakše su dolazili bogati. Ali kako smo napredovali od vile "Fallingwater", izgrađene od kamena iznad vodopada u Pensilvaniji, do modernih ekoloških trendova koje prate najbogatiji danas?
Prema istraživanju kompanije Henley & Partners i New World Wealtha u narednoj godini centimilioneri (izraz koji ovi istraživači koriste za one čije bogatstvo vredi 100 miliona dolara ili više) pratiće tri ekološka trenda, a redakcija Bloomberg Adrije je istražila i koliko te trendove prate (a koliko mogu da prate) bogati u Srbiji.
Iz New World Wealtha ukazuju na to da je pojam centimilionera posebno važan u međunarodnim kretanjima jer postoje države u kojima ima veoma malo milijardera, ali koje imaju veliki broj centimilionera čija bogatstva znatno utiču na opšte navike među najbogatijim ljudima na svetu. Tako, na primer, Kenija nema milijardere, ali ima 14 centimilionera, dok Južna Afrika ima pet milijardera i 92 centimilionera. Na svetu je bilo ukupno 25.490 centimilionera prema podacima iz juna 2022. godine.
Opširnije
UNWTO: Srbija na svetskom vrhu po oporavku turizma
Na svetskom nivou, industrija turizma oporavila se na 60 odsto od nivoa koji je zabeležen pre pandemije.
26.09.2022
Veća ponuda i održivi razvoj prilika za turizam u Srbiji
Rukovoditeljka sektora za ciljeve održivog razvoja UNDP-a rekla je da treba povećati turističku ponudu u Srbiji.
02.08.2022
Ekološka imanja
Ideja ekoloških imanja, kao što smo spomenuli, nije nova. I Lloyd Wright je radio za neke od najbogatijih ljudi te je upravo "Fallingwater" napravljena kao vikendica za tadašnjeg vlasnika robne kuće Kaufmann, Edgara Kaufmanna.
Depositphotos
New World Wealth prognozira da će ova vrsta imanja (sa mnogim dodatnim karakteristikama u poređenju sa standardima iz prve polovine 20. veka) doživeti veliki rast. Do 2050. godine više od polovine centimilionera će ili živeti na ekološkom imanju ili će imati vikendicu tog tipa, predviđaju analitičari.
Cela imanja, tj. ekološka naselja ovog tipa već postoje i u nekim od njih je još uvek moguće kupiti nekretninu. Imanja ovog tipa su "Jack’s Point" na Novom Zelandu koji nalazi se na 15 kilometara od Kvinstauna na obodima jezera Vakatipu i enklava za bogate "Yellowstone Club" u Montani u SAD čiji članovi su, između ostalog, suosnivač Microsofta Bill Gates, glumica Jessica Biel i čuveni igrač američkog fudbala Tom Brady. U Južnoj Africi takav tip naselja je priobalni "Zimbali Estate", koji se nalazi na 50 kilometara od Durbana.
Na imanjima ovog tipa insistira se na očuvanju lokalne flore i faune i ne donose se nove vrste, koriste se organski načini borbe protiv štetočina (pacovi se ubijaju uvođenjem sova), a moderna ekološka imanja često koriste i sisteme za reciklažu vode i imaju svoje solarne farme.
U Srbiji ovakvih ekskluzivnih imanja nema. Najbliže ekološkom naselju što se došlo u Srbiji je bilo je naselje Cerak vinogradi, projektovano 1970-ih godina, gde se gradilo u skladu sa prirodnim tokovima terena i vetra – ali to je ipak drugačija vrsta projekta od ekoloških naselja koja privlače najbogatije ljude na svetu danas.
Solarni krovovi
Međutim, solarne farme nisu sve. Danas, najbogatiji ljudi na svetu često žele da izbegnu rogobatne panele na krovovima, a način da se to uradi su solarni krovovi – u kojima prednjači Tesla.
Sve više centimilionera u toplim klimama želeće da ugradi solarne krovove u narednih 10 godina, navodi se u istraživanju. Ovaj trend, logično, biće najzastupljeniji u toplim klimama, a najveći rast se očekuje u Australiji, Brazilu, Južnoj Africi, Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).
Bloomberg
"Tražnja za solarnim krovovima je veoma mala u Srbiji, možda jedan odsto potencijalnih kupaca pita za njih", rekao je za Bloomberg Adriju vlasnik Strukturcoma Milan Šuput, čije kompanija prodaje solarne panele u Srbiji. "Osim toga što su montaža i crepovi veoma skupi – što odvraća potencijalne kupce, solarni krovovi su problematični jer su pojedinačni crepovi povezani kablovima, a ukoliko se jedan kabl pokida, nastaje problem za ceo krov", kaže on i dodaje da do sada nijedan takav krov nije instaliran u Srbiji.
Centimilioneri se sele i putuju
Sve više centimilionera emigrira iz svojih zemalja, napominju iz New World Wealtha. Oni najčešće odlaze u Australiju, Novi Zeland i Švajcarsku, pokazuje istraživanje.
Osim toga, mediteranske zemlje poput Francuske, Grčke, Italije i Portugala su takođe popularne, a iz New World Wealtha naglašavaju da se najbogatiji sele i tamo "gde postoje dobre prilike za biznis poput Mauricijusa."
Pritom, oni koji se ne sele putuju. Na to ukazuje i podatak da se uprkos rastućim cenama avio-karata u svetu ne smanjuje tražnja za putovanjima, ali se smanjuje broj onih koji sebi mogu da priušte putovanja.
Iz New World Wealtha naglašavaju da su posete džunglama i tropskim bungalovima sve popularnije te da su lokacije u Africi, Centralnoj Americi i Južnoj Americi znatno profitirale od ovog trenda.
Među najpopularnijim odmaralištima ove vrste nalaze se: Sanctuary Gorilla Forest Camp (Uganda), One&Only Nyungwe House (Ruanda), Anavilhanas Jungle Lodge (Brazil), Inkaterra Reserva Amazonica (Peru), La Selva Lodge (Ekvador), Mashpi Lodge (Ekvador), Lapa Rios Lodge (Kostarika), Tambopata Research Center (Peru) i The Napo Wildlife Center (Ekvador).
Depositphotos
U Srbiji se ekskluzivni ekološki turizam polako razvija te se tako kompleks Aspectus na Divčibarama reklamira pod sloganom "Vaše parče prirode", ali činjenica da je ovaj aspekt turizma u Srbiji još uvek nerazvijen jedan je od razloga što Srbija nije ni blizu međunarodnih listi ovog tipa. Istovremeno, najbogatiji odavde često će tu vrstu ekološkog luksuza prvobitno tražiti u inostranstvu – ako će je uopšte tražiti.
.webp){kind=icon}
