Drveće zapaljeno u brazilskoj amazonskoj prašumi moglo bi da doprinese topljenju glečera na Himalajima i Antarktiku jer su udaljeni ekosistemi koji regulišu klimu na Zemlji jače povezani nego što se ranije mislilo.
Naučnici su otkrili novu atmosfersku struju koja počinje u Amazonu, teče duž južnog Atlantika, zatim preko istočne Afrike i Bliskog istoka dok ne stigne do centralne Azije, navodi se u radu objavljenom ovog meseca u časopisu "Nature Climate Change". Ta veza od 20 hiljada kilometara znači da kada se Amazonija zagreje, zagreje se i Tibetanska visoravan, a što više kiše padne u Amazonu, manje kiše pada na Tibetu.
Studija je među prvima koja istražuje interakcije ekosistema ugroženih klimatskim promenama, koje bi ih mogle nepovratno promeniti. Još važnije, novootkrivena struja sugeriše da bi kolaps jednog ekosistema mogao destabilizovati druge širom planete u domino-efektu.
Opširnije
Bogatima u Srbiji teško da prate svetske ekološke trendove
Do 2050. polovina centimilionera će posedovati ekološka imanja.
19.01.2023
EU zaostaje u zelenoj tranziciji zbog visokih troškova projekata
Evropa zaostaje u planu zelene tranzicije kako troškovi razvoja takvih projekata rastu, objavio je najveći svetski proizvođač vetroturbina.
17.01.2023
16 ideja za zeleniji život
Lako je doneti odluku da želite da smanjite svoj karbonski otisak. Međutim, teži deo je utvrditi kako to da uradite.
15.01.2023
Klimatske promene ili biodiverzitet: Samo jedan može da pobedi
Svet konačno uspeva da pronađe rešenje u borbi protiv klimatskih promena, ali neće uspeti da zaustavi rastući broj vrsta koje izumiru.
08.01.2023
"Domino-efekat treba ozbiljno shvatiti", rekao je Hans Joachim Schellnhuber, istraživač na Potsdamskom institutu za istraživanje uticaja klime i jedan od autora izveštaja. "Međusobno povezane domine u Zemljinom sistemu mogu delovati jedni na druge, sa potencijalno teškim posledicama."
Naučnici tek počinju da istražuju veze između udaljenih delova klimatskog sistema planeta. To znanje je ključno za potpuno razumevanje uticaja globalnog zagrevanja uzrokovanog emisijama gasova staklene bašte koje već podiže nivo mora i dovodi do ozbiljnijih poplava, suša i šumskih požara na svim kontinentima.
Krčenje šuma u Amazoniji, najvećoj svetskoj prašumi i staništu četvrtine kopnenih vrsta, prošle godine dostiglo je najbrži tempo u proteklih 15 godina. Jugoistočni deo prašume, koji igra ključnu ulogu u apsorpciji ugljen-dioksida koji zagreva planetu, postao je izvor emisija ugljenika tokom sušne sezone, zaključuje se u dokumentu iz 2021. godine.
Najnoviji izveštaj UN-ovog Međuvladinog panela o klimatskim promenama pokazao je kako je velika verovatnoća da će Amazonija preći prelomnu tačku. Sada se postavlja pitanje šta bi to moglo značiti za Himalaje, jednu od najvećih svetskih rezervi slatke vode, gde se glečeri već neviđeno tope.
"Područje Amazonije je, naravno, samo po sebi važan deo Zemljinog sistema", rekao je Jingfang Fan, istraživač s Pekinškog univerziteta i Instituta Potsdam. Međutim, istraživanje potvrđuje da su "domino-pločice Zemljinog sistema zaista međusobno povezane čak iako ih dele desetine hiljada kilometara, a Amazonija je jedan od ključnih primera šta bi se to moglo desiti".
.webp){kind=icon}
