Vrelo je leto. Možemo li konačno da nosimo šortseve na posao?

Prošle nedelje, dok su temperature u Evropi dostizale rekordne nivoe, Bloomberg je sproveo anketu među svojim klijentima, u koje spadaju trgovci, portfolio menadžeri i stratezi. Pitanje je bilo jednostavno, ali važno: da li je prikladno nositi šortseve na posao?

Samo 45 odsto ispitanika odgovorilo je potvrdno, što je, iskreno, više nego što sam očekivao.

Otpor prema šortsevima u formalnom kancelarijskom odevanju je snažan, ukorenjen u vekovnoj tradiciji i modnom bontonu na skoro svim kontinentima. Ali temperature poslednjih godina neprestano rastu, pri čemu se Evropa, gde većina zgrada i škola nema klima-uređaje, zagreva brže od bilo kog drugog kontinenta.

Zar nije vreme za promenu? Ako je temperatura viša od 32 stepena Celzijusa, zar ne bi trebalo da nam bude dozvoljeno da nosimo šortseve u kancelariji? Život je prekratak da bismo se toliko neprijatno osećali.

Mnogi čitaoci se ne bi složili. Učesnici naše ankete rekli su da su šortsevi "neprofesionalni", "previše ležerni" i "nisu za finansijski sektor".

"Moramo da očuvamo granicu pristojnosti i primerenosti", napisao je jedan ispitanik. "Veštačka inteligencija nam oduzima svu ljudskost, a jedino što nam je još ostalo jesu pantalone."

Ali, sviđalo nam se to ili ne, šortsevi dolaze.

U Japanu, zemlji u kojoj formalnost ima dugu tradiciju, guvernerka Tokija Yuriko Koike je u aprilu izjavila da zaposleni u gradskoj upravi mogu da nose šortseve na posao i pozvala kompanije širom prestonice da uvedu slična opuštenija pravila oblačenja. To je bio deo inicijative "Tokyo Cool Biz", osmišljene da zaposlenima bude prijatnije, dok se istovremeno smanjuje opterećenje električne mreže zbog korišćenja klima-uređaja.

Japanski brend Uniqlo ponudio je rešenje za poslovni izgled - liniju Uniqlo Kando - prozračne pantalone i sakoe koji hlade, a istovremeno zadržavaju profesionalan izgled | Uniqlo

Na junskim modnim revijama za muškarce u Milanu, modeli iz kuća Ralph Lauren, Thom Browne, Louis Vuitton, Yves Saint Laurent i Dior prošetali su pistom sa otkrivenim nogama do kolena, u sakoima, pa čak i sa kravatama.

Modne revije mogu biti inspiracija, a u ovom slučaju i smernica za to kako jednog dana možemo izgledati elegantno, a ipak se osećati prijatno. Po ovakvom vremenu, poruka ovih avangardnih dizajnera bila je jasna: poslovno gore, preživljavanje dole. 

Širom Londona, gde je klimatizacija retka ili gotovo nepostojeća, a putovanje metroom može biti nepodnošljivo vrelo, muškarci i žene usudili su se da prihvate ovaj izgled dok su temperature u sredu dostigle 36 stepeni Celzijusa.

Zapravo, "nošenje šortseva na posao postalo je mnogo češće i široko prihvaćeno poslednjih godina", kaže Daisy Knatchbull, osnivačica i izvršna direktorka ženskog krojačkog salona Knatchbull u londonskoj prestižnoj zanatskoj ulici Savile Row.

"Krojeni šortsevi prirodno su postali elegantna i moderna opcija za kancelariju, posebno tokom letnjih meseci."

Naravno, u tehnološkim kompanijama, malim firmama i drugim opuštenijim kancelarijama širom sveta, udobna odeća poput šortseva, majica, pa čak i sandala, odavno je prihvaćena.

Čak i u oblastima kao što su finansije, osiguranje i pravo, inženjeri i zaposleni u tehnologiji često već mogu da nose šortseve, dok prolaze među prodavcima i rukovodiocima u odelima ili poslovno-ležernoj odeći.

Na reviji muške mode Yves Saint Laurent u junu u Parizu, dizajner Anthony Vaccarello naterao je modela da "odigra" pravi košmar koji su mnogi od nas barem jedanput sanjali: da se pojavimo na poslu bez pantalona | Kristy Sparow/Getty Images Europe

Poreklo otpora prema šortsevima

Vekovima je jednostavna i praktična odeća, prilagođena ljudima koji su svakodnevno obavljali fizički zahtevne poslove, bila obeležje nižih društvenih slojeva. Nasuprot tome, skupa, nepraktična i sputavajuća odeća pokazivala je da njen vlasnik pripada svetu u kojem takve brige ne postoje.

"Praktična odeća omogućavala je onima koji su je nosili da obavljaju svoje svakodnevne poslove, dok su steznici i donji veš koji ograničavaju pokret, delikatne manžetne na košuljama i teške perike bili jasni vizuelni znakovi da osoba nije bila odgovorna (ili čak sposobna) za fizički rad", piše kostimografkinja i istraživačica Chloe Chapin u svojoj novoj knjizi Suitable: The Sartorial Revolution and the Fashioning of Modern Men.

Oblačiti se elegantno, drugim rečima, značilo je da ste cenjeniji kao osoba.

Ono što danas širom sveta smatramo kancelarijskom odećom proširilo se iz Amerike, razvijajući se početkom 19. veka u oblik koji danas prepoznajemo, piše Chapin. Do industrijske revolucije, kada su krojenje odeće (i kancelarijski poslovi) postali mnogo dostupniji, pokrivanje tela odelom postalo je osnovni element muškosti.

"Odela su predstavljala svojevrsni oklop koji je trebalo istovremeno da sakrije i preoblikuje prirodno telo", piše Chapin.

Ali nije uvek bilo tako.

Pre 19. veka, na Zapadu pokazivanje tela je bilo ključno za pokazivanje muškosti. Konkretno - pokazivanje nogu.

"Dok su žene na Zapadu više od hiljadu godina skrivale noge ispod dugih suknji, muškarci su ih otkrivali kao simbol muškosti, u skladu sa kulturnim idealom koji je veličao ratnike i otmene aristokrate cenjene zbog svoje mišićave građe, atletskog stasa, dostojanstvenog držanja i skladno oblikovanog tela", objašnjava Chapin.

Na evropskim dvorovima u 18. veku, gde su nakloni i ples imali važnu ulogu, bilo je gotovo neophodno istaći lepo oblikovane listove - pantalonama do kolena i uskim čarapama koje su ih naglašavale.

Čak su i osnivači SAD u početku nosili pantalone do kolena, pre nego što su prešli na jednostavniju odeću kao izraz odbacivanja evropskog dvorskog načina života.

Zadnja strana novčanice od dva dolara pokazuje modni stil jednog od osnivača SAD, Johna Adamsa. Drugi predsednik SAD, na toj funkciji od 1797. do 1801. godine, pre nego što je postao predsednik, bio je jedan od lidera Američke revolucije, pokreta koji je doveo do nezavisnosti od Velike Britanije | Depositphotos

 

Pantalone kao znak poštovanja

Britanska tradicija koja nalaže da su kratke pantalone namenjene isključivo deci zapravo je nastala kada je Lord Robert Baden-Powell 1910. godine osnovao Boy Scouts Association i uveo ih kao deo izviđačke uniforme za boravak u prirodi. S vremenom su postale standardna odeća "uzornog" engleskog dečaka, a to se tokom narednih decenija proširilo Evropom.

Kao i kod mnogih modnih pravila, otkrivanje nogu kroz istoriju nije imalo mnogo veze sa izgledom, nego mnogo više sa utiskom koji ostavljate. Razgovarajte sa kancelarijskim radnicima, direktorima, modnim stručnjacima, advokatima, bankarima, lekarima ili konobarima i gotovo svi će vam reći isto – šortsevi nisu primereni kada treba da se predstavite drugoj osobi. Čak i u kancelarijama gde su dozvoljeni, oni su praktično zabranjeni kada se sastajete sa višim rukovodstvom ili klijentima.

Ilustracija Mémorial de Sainte-Hélène — memoari grofa Emmanuela de Las Casesa o njegovom vremenu provedenom uz Napoleona Bonapartu tokom izgnanstva na ostrvu Sveta Jelena | Depositphotos

U međunarodnoj advokatskoj kancelariji Herbert Smith Freehills Kramer, partner Richard Farley (59) objašnjava da odeća advokata klijentima mora da poruči "da njihove predmete shvatamo veoma ozbiljno, da vodimo računa o detaljima, da težimo profesionalnosti i da smo ozbiljni ljudi".

Odeća nije nevažna stvar, objašnjava mi on, podsećajući da je "ležerni petak" (engl. casual Friday), koji se pojavio devedesetih godina, označili početak slabljenja poslovnog bontona. "Počeli smo da verujemo da poslovna odeća treba da bude prilagođena našoj udobnosti, umesto da odražava vrednosti koje želimo da prenesemo svojim klijentima."

Farley, koji na posao često dolazi u trodelnom odelu, smatra da se dobar utisak ostavlja uz "dobro skrojeno odelo koje savršeno pristaje, izrađeno od kvalitetnog materijala primerenog godišnjem dobu, elegantnu košulju i, po mogućstvu, kravatu". Posebno kritikuje obuću.

"Cipele su postale katastrofalne. Trebalo bi da budu kožne, braon ili crne, a povremeno mogu biti i od antilopa. Po svaku cenu izbegavajte patike koje izgledaju kao cipele – često deluju smešno. I niko osim pripravnika ne bi trebalo da nosi ranac." Farley priznaje da pripada formalnijem delu poslovnog sveta. Mnoge kompanije koje su godinama insistirale na odelima ublažile su pravila oblačenja tokom pandemije. Ipak, ideja da su pantalone znak poštovanja daleko prevazilazi tradicionalne kancelarije.

"Kada sam sa 18 godina bio pripravnik u Women's Wear Daily u Parizu, na završnom razgovoru urednik mi je rekao da nije primereno da dolazim na posao u šortsevima. A u Parizu je tada bilo nesnosno vruće", priseća se dizajner enterijera Josh Greene, koji se nalazi na prestižnoj listi AD100.

Ta lekcija ga je pratila tokom cele karijere.

"Čak i danas, kada vodim sopstvenu kreativnu kompaniju, dvaput razmislim pre nego što obučem šorts kada idem u kancelariju."

Ni Robert Khederian, agent za nekretnine sa Menhetna, koji veliki deo radnog dana provodi obilazeći grad u kojem leta mogu biti izuzetno sparna, više ne nosi šortseve na posao.

"Vodio sam klijente u razgledanje nekretnina u šortsevima i svaki put sam se zbog toga pokajao", kaže on. "Moji klijenti obilaze kuće vredne više miliona dolara, a ja u šortsu? To jednostavno nije primereno. Jednom sam se pojavio u šortsu na pokazivanju nekretnine i drugi agent me je zbog toga prozvao. Bio je u pravu."

Da li je vreme za promenu?

Sa usponom athleisure mode sredinom 2010-ih počeli smo da prihvatamo poslovnu odeću koja više vodi računa i o potrebama našeg tela. Kompanije poput Lululemon, Athleta i Rhone ostvaruju veliki uspeh sa poslovnim pantalonama i košuljama napravljenim od tehničkih materijala koji propuštaju vazduh, rastežu se i omogućavaju udobno kretanje.

Od pandemije, verovatno polovina zaposlenih na Menhetnu koji su nekada svakodnevno nosili odela sada nosi Lululemon pantalone u kojima bi, bez problema, mogli i da odu na trčanje. Rad od kuće pokazao je da čovek može da bude udobno obučen i da pritom jednako dobro obavlja svoj posao.

Tu je i popularni GORPcore - izraz koji je magazin "The Cut" skovao 2017. godine za sve popularniju funkcionalnu i praktičnu odeću za boravak u prirodi, koju proizvode kompanije poput Patagonia i REI, ali koja se sve češće nosi i u gradskim i poslovnim prilikama. Čak je i Rick Owens, avangardni modni dizajner poznat po pantalonama spuštenim do prepona, počeo da nudi pristupačnije i formalnije "Work Shorts" modele.

Rad od kuće za vreme pandemije pokazao je da su efekti rada nezavisni od oblačenje | Depositphotos

Zar svi ovi znaci ne pokazuju da smo spremni?

Dok su temperature ovog meseca postale nepodnošljive, pitao sam Kena Ohashija, izvršnog direktora kompanije Brooks Brothers, koja nudi desetine elegantno krojenih šortseva - od lanenih do somotskih i modela od madras pamuka - da li je takvu odeću prihvatljivo nositi na posao.

"Nipošto", odgovara Ohashi (51). "Društvo još nije spremno da prihvati da je to u redu. Kao kompanija, moramo da se oblačimo onako kako želimo da izgledaju naše prodavnice."

Zatim sam se obratio Dereku Blasbergu, 44-godišnjem dopisniku magazina Harper’s Bazaar i Vanity Fair, kao i autoru dnevnika na Substacku, koji je prisustvovao hiljadama modnih revija. Sigurno on ima moderniji pogled.

"Nikada ne bih nosio šorts u kancelariji", kaže on. "Ali, iskreno, ja retko i idem u kancelariju, tako da šta ja znam?"

Matthew McNeill (39), ugledni njujorški gastroenterolog koji godišnje obavi stotine kolonoskopija, uzvratio mi je pitanjem:

"Kako biste se osećali kada bi vaš lekar nosio šortseve?"

Čak sam pitao i aktivističkog investitora Billa Ackmana, osnivača kompanije Pershing Square Capital Management, koji je u tom univerzumu poznat i kao jedan od najpoznatijih investitora koji se klade na pad vrednosti akcija.

Zar on ne vidi prednost šortseva? Ackman (60) odgovara:

"Odrekao sam se šortseva s razlogom."

Naravno, ovi ljudi nisu usamljeni u svom stavu. Šortsevi se i dalje ne odobravaju, a često su i potpuno zabranjeni u kancelarijama širom sveta, čak i u gradovima gde su visoke temperature uobičajene, poput Meksiko Sitija, Dubaija, Kuala Lumpura, Mumbaija i Buenos Ajresa.

U mnogim od tih mesta zaposleni se radije odlučuju za široku, laganu odeću od prirodnih materijala poput lana i pamuka.

Slučaj Norveške

Skandinavija je jedan od retkih regiona gde su pravila o nošenju šortseva na poslu donekle blaža. Pošto je moja potraga za potvrdom da su šortsevi prihvatljivi očigledno bila neuspešna, pozvao sam Jørgena Amundsena, 49-godišnjeg osnivača kompanije Amundsen Sports sa sedištem u Oslu, proizvođača vrhunske odeće za boravak u prirodi koji se širi i na tržište SAD.

Odeća kompanije Amundsen je izdržljiva i upadljivih boja: zamislite čvrste somotske šortseve u jarkim narandžastim i plavim tonovima, kao i robusne oksford košulje od kariranog materijala i safari lana.

Kompanija čak proizvodi i knickerbockers - kratke pantalone koje se stežu ispod kolena; John Adams bi bio ponosan.

To je odeća namenjena planinarenju, ribolovu i drugim aktivnostima na selu i u prirodi, ali njihova najveća prodavnica u Americi nalazi se u Njujorku.

"Naravno, prodajemo u planinskim i priobalnim mestima, ali naši kupci su ljudi koji žive u gradovima", kaže Amundsen. "Oni vode urbani život, a onda odlaze u avanture."

Kada su Jørgen Amundsen (levo) i njegov kolega Christian Lovenskiold prošle jeseni posetili Bloomberg, stigli su od glave do pete obučeni u odeću brenda Amundsen — uključujući i knickerbockers pantalone | Chris Rovzar/Bloomberg 

"Verujemo da bi trebalo da možete da nosite našu odeću u šumi, a zatim istog dana odete u restoran. Zašto je to toliko čudno?" Krećemo se ka vremenu u kojem udobnost postaje važniji deo poslovnog oblačenja i u kojem odeća sve više uzima u obzir potrebe našeg tela u svetu koji se ubrzano menja. Kako se vreli talas nastavlja širom sveta, možda će i procenat onih koji odobravaju šortseve na poslu uskoro biti veći.