Američko-izraelski napad na Teheran u subotu označio je prekretnicu za američkog predsednika Donalda Trumpa. Ulog je veliki: Trump računa da će rat, kakav je nekada obećavao da neće pokrenuti, ojačati njegovu agendu u drugom mandatu.
Suprotno predizbornim obećanjima da će Ameriku držati podalje od stranih sukoba, odlučio je da krene u napad. To je učinio iako su arapski posrednici tvrdili da su pregovori o iranskom nuklearnom programu znatno napredovali, a ankete pokazivale da većina Amerikanaca ne podržava novo vojno angažovanje.
Sve se dogodilo manje od dva meseca nakon što je naredio rizičnu američku vojnu operaciju u Venecueli, što je dodatno pokazalo da je u drugom mandatu skloniji snažnim intervencijama u inostranstvu.
Napadi na Iran zasad predstavljaju njegov najveći politički rizik. Popularnost mu poslednjih nedelja opada, a istraživanja pokazuju da Amerikanci smatraju da previše pažnje posvećuje spoljnoj politici, a premalo ekonomiji. Projekcije ukazuju na to da bi republikanci na izborima u novembru mogli da izgube većinu u Predstavničkom domu, dok je ishod u Senatu neizvestan.
Američko-izraelski napad na Teheran u subotu označio je prekretnicu za američkog predsednika Donalda Trumpa. Ulog je veliki: Trump računa da će rat, kakav je nekada obećavao da neće pokrenuti, ojačati njegovu agendu u drugom mandatu.
Suprotno predizbornim obećanjima da će Ameriku držati podalje od stranih sukoba, odlučio je da krene u napad. To je učinio iako su arapski posrednici tvrdili da su pregovori o iranskom nuklearnom programu znatno napredovali, a ankete pokazivale da većina Amerikanaca ne podržava novo vojno angažovanje.
Sve se dogodilo manje od dva meseca nakon što je naredio rizičnu američku vojnu operaciju u Venecueli, što je dodatno pokazalo da je u drugom mandatu skloniji snažnim intervencijama u inostranstvu.
Napadi na Iran zasad predstavljaju njegov najveći politički rizik. Popularnost mu poslednjih nedelja opada, a istraživanja pokazuju da Amerikanci smatraju da previše pažnje posvećuje spoljnoj politici, a premalo ekonomiji. Projekcije ukazuju na to da bi republikanci na izborima u novembru mogli da izgube većinu u Predstavničkom domu, dok je ishod u Senatu neizvestan.
Iran uzvraća nakon što su SAD i Izrael pokrenuli napad | Bloomberg
Moguće američke žrtve i rast cena nafte
Donald Trump je pre stupanja na dužnost više puta tvrdio da američki predsednici pokreću napade na Iran kako bi spasli sopstvene mandate. Na Tviteru je 2011. napisao da će Barack Obama započeti rat s Iranom kako bi pobedio na izborima. Narednih godina ponavljao je slične optužbe.
U subotu je priznao da bi "životi hrabrih američkih heroja mogli biti izgubljeni i da bi moglo biti žrtava".
Osim toga, cene nafte, koje su ove godine već porasle gotovo 20 odsto, mogle bi dodatno skočiti kada se tržišta u Aziji otvore u ponedeljak. To bi Amerikancima donelo skuplje gorivo.
Potpredsednik JD Vance, koji je ranije bio glasan protivnik stranih ratova, odbacio je tezu da bi kampanja mogla potrajati. "Nema šanse da ćemo godinama voditi rat na Bliskom istoku bez jasnog kraja", rekao je pre početka napada.
Mnogi vojni analitičari ipak smatraju da promenu režima u Iranu nije moguće brzo postići samo vazdušnim napadima, a možda ni uopšte.
U Trumpovoj administraciji deo visokih zvaničnika već dugo tvrdi da diplomatija neće zaustaviti iranske nuklearne ambicije, iako Teheran negira da želi da razvije nuklearno oružje.
Izvan Bele kuće republikanski "jastrebovi" kao što je senator Lindsey Graham, otvoreno zagovaraju odlučnu vojnu akciju. Smatraju da se pruža istorijska prilika da se oslabe iranske sposobnosti i sruši Islamska Republika, protivnik SAD gotovo 50 godina.
U središtu rasprave stalno se pojavljuje izraelski premijer Benjamin Netanyahu, koji je neutralisanje Irana postavio kao glavni cilj svoje političke karijere. Od povratka u Belu kuću, Trump često deluje usklađeno s Netanjahuom, uprkos rezervama dela sopstvene baze. Čak je pozvao na njegovo pomilovanje u postupku za primanje mita, nazvavši ga izuzetnim ratnim vođom. Time je dodatno otvorio pukotinu na američkoj desnici oko pitanja Izraela i mogućeg rata s Iranom.
Desni komentator Tucker Carlson prošle nedelje je upozorio da se SAD kreću ka velikom ratu s Iranom i ustvrdio da Izrael snažno gura taj pravac.
Deo američkih saveznika takođe dovodi u pitanje napade. Finski predsednik Alexander Stubb izjavio je da SAD nakon udara deluju uglavnom izvan okvira tradicionalnog međunarodnog prava.
Eskalacija nosi i konkretne vojne troškove. U iranskim raketnim napadima na Izrael prošle godine potrošeno je mnoštvo presretača. Prema procenama Centra za strateške i međunarodne studije, američke snage su u tom sukobu potrošile oko 150 projektila THAAD, gotovo četvrtinu zaliha.
Američki i izraelski planovi možda su se promenili nakon masovnih protesta koji su u decembru i januaru potresli Iran. Ti protesti predstavljali su najveću pretnju Islamskoj Republici od 1979. godine i razotkrili duboko nezadovoljstvo dela stanovništva.
Postoji mogućnost da Donald Trump primenjuje sličnu strategiju kao u Venecueli, pokušavajući da ukloni vrh sistema i ostavi ostatak strukture netaknutim, uz pretpostavku da SAD neće morati da snose odgovornost za ono što sledi.
Ipak, rušenje režima u zemlji sa 90 miliona stanovnika i snažnim bezbednosnim aparatom neće biti jednostavno. Iako su nedavni protesti pokazali koliko je vlast nepopularna, Iranci su u prošlosti znali da stanu uz državu kada su se suočili sa spoljnjom pretnjom.
"Ovo je egzistencijalni trenutak za vlast Islamske Republike", rekla je Ellie Geranmayeh iz Evropskog veća za spoljne odnose. "Bezbednosni i ideološki aparat spreman je na dugotrajan rat protiv SAD i Izraela." Upozorila je da takav razvoj događaja otvara prostor za regionalnu destabilizaciju i šire iranske protivnapade.
.webp){kind=icon}
