Japan izdvaja za odbranu rekordnih dva odsto BDP-a, ali slab jen to otežava

Japan će sledeće godine povećati izdvajanja za odbranu na novi rekord, dok vlada premijerke Sanae Takaichi nastoji da odgovori na izazove pojačanih geopolitičkih tenzija, pozive SAD da preuzme veći deo troškova i slab jen.

Izdaci za odbranu u fiskalnoj godini koja počinje u aprilu 2026. iznosiće oko 9,04 biliona jena (57,9 milijardi dolara), u okviru ukupnog godišnjeg budžeta od 122,3 biliona jena, navodi se u predlogu koji je kabinet odobrio u petak. To predstavlja rast od 3,8 odsto u odnosu na tekuću fiskalnu godinu i prvi put da izdvajanja prelaze devet biliona jena.

Najnoviji iznos podrazumeva potrošnju na Okinavi i troškove preseljenja američkih vojnih baza. Okinava ima najveće američko vojno prisustvo na Pacifiku.

Podaci dolaze u trenutku kada zemlje širom sveta povećavaju vojnu potrošnju zbog bezbednosnih zabrinutosti pojačanih ruskom invazijom na Ukrajinu i, u slučaju saveznika SAD, zahtevima predsednika Donalda Trumpa da više izdvajaju za odbranu. Severna Koreja i Kina dodatno doprinose bezbednosnim rizicima u japanskom okruženju, pri čemu su tenzije između Tokija i Pekinga trenutno pojačane zbog Takaichinih komentara o Tajvanu.

Iako plan potrošnje predstavlja novi rekord u nastojanju Japana da ojača svoje vojne kapacitete, slab jen i dalje povećava troškove nabavke opreme iz inostranstva. Domaća inflacija takođe podiže troškove ostvarivanja cilja da izdvajanja za odbranu dostignu dva odsto bruto domaćeg proizvoda, cilj koji je Takaichi pomerila unapred na ovu godinu.

Slabija valuta i više cene već su povećale troškove izgradnje fregata na 104 milijarde jena sa 87 milijardi jena dve godine ranije, dok će svaki lovac F-35A iz SAD sada koštati 18,7 milijardi jena umesto 14 milijardi, koliko je prvobitno planirano za 2024, prema podacima Ministarstva odbrane. Potrošnja na hranu za pripadnike Snaga samoodbrane takođe će porasti za 14 odsto u odnosu na prethodnu godinu zbog rasta troškova života, saopštilo je ministarstvo.

Troškovi izraženi u dolarima u budžetu za narednu fiskalnu godinu računati su po kursu od 149 jena za dolar, navelo je ministarstvo. Međutim, jenom se u ranim popodnevnim satima u petak trgovalo oko 156,10 za dolar, što je slabiji nivo koji bi mogao dodatno da uveća cene uvoznih stavki ukoliko valuta ne ojača u narednim mesecima.

Dodatni budžetski izazov predstavlja činjenica da se cilj od dva odsto trenutno računa na osnovu BDP-a iz 2022. godine. Time je cilj postavljen na oko 11 biliona jena, što je znatno ispod nivoa koji bi proizašao iz aktuelnih podataka i projekcija BDP-a.

Kako bi dobila ukupan iznos potrošnje za odbranu koji se upoređuje sa BDP-om, vlada u obračun uključuje i potrošnju drugih ministarstava povezanu sa odbranom, što je uobičajeno u inostranstvu, uključujući zemlje članice NATO-a.

Na primer, trenutni budžet Ministarstva odbrane iznosi 8,7 biliona jena, ali kada se dodaju troškovi Obalske straže i infrastrukturnih projekata povezanih sa odbranom koje sprovode druga ministarstva, ukupna potrošnja dostiže 9,9 biliona jena. Dodatan 1,1 bilion jena odobren u nedavnom rebalansu budžeta stavlja Japan na put da ispuni cilj od dva odsto u fiskalnoj 2025. godini.

Ekonomski rast i inflacija podižu nominalnu vrednost BDP-a, a nedavno revidiranje baze podataka samo je povećalo jaz u odnosu na 2022. godinu.

Prema najnovijim ekonomskim izgledima kabineta, trebalo bi da ekonomija u ovoj fiskalnoj godini dostigne 669,2 biliona jena. To se poredi sa procenjenih 560 biliona jena u fiskalnoj 2022, kada je cilj za odbranu prvi put utvrđen. To bi značilo da cilj od dva odsto iznosi oko 13,4 biliona jena i ukazuje da bi taj prag bio znatno teže dostižan kada bi se koristili najnoviji podaci o BDP-u.

Trump bi mogao da traži i više. Pod pritiskom američkog predsednika, članice NATO-a su se u junu saglasile da do 2035. povećaju izdvajanja za odbranu na pet odsto BDP-a, sa dugogodišnje smernice od dva odsto. Japan nije član NATO-a, ali su SAD njegov jedini saveznik.

Trump je takođe vršio pritisak na Tokio da preuzme veći deo troškova prisustva američkih vojnih baza, ocenjujući sadašnji aranžman kao nepravičan. Očekuje se da dve strane sledeće godine započnu pregovore o sporazumu o podršci zemlje domaćina, koji ističe u martu 2027. Japan trenutno u proseku plaća 211 milijardi jena godišnje.

Uprkos sve većoj potrebi za većim izdvajanjima za odbranu, vlada se suočava sa poteškoćama u obezbeđivanju stabilnih izvora finansiranja zbog negativne reakcije javnosti. Vladi su bile potrebne tri godine da obezbedi finansijske mere za plan iz 2022. Tek ove godine vladajuća koalicija se saglasila da od 2027. počne sa povećanjem poreza na dohodak kako bi se pokrio deo preostalog finansijskog jaza.

Ipak, ministarka finansija Satsuki Katayama ponovila je stav Tokija da mora unaprediti sopstvenu sposobnost odbrane ako želi podršku SAD.

"Japan mora da pokaže da je spreman da se sam brani, bez obzira na to koliko je snažan bezbednosni savez Japana i SAD", rekla je Katayama u intervjuu ranije ove nedelje.