Beogradski univerzitet najavljuje štrajk zbog otvaranja vrata stranim fakultetima

Dopuna Zakona o visokom obrazovanju izazvala je buru u javnosti. Predlog da se stranim univerzitetima omogući otvaranje predstavništva u našoj zemlji, i to bez akreditacije, naišao je uglavnom na neodobravanje u srpskoj akademskoj zajednici. Univerzitet u Beogradu ovim povodom zahteva stručnu i javnu raspravu o predloženim izmenama i najavljuje mogućnost privremene obustave rada ukoliko država ne uvaži njihove stavove.

Vlada Srbije je predlog zakona na razmatranje Skupštini, bez javne rasprave, uputila 8. novembra, a Odbor za obrazovanje podržao je u ponedeljak ovaj predlog većinom glasova. Odbor nije reagovao na reakcije akademske zajednici i nije prihvatio da se predložene dopune povuku iz skupštinske procedure.

Prethodnih dana ovaj predlog zakona kritikovali su Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA), Konferencija univerziteta Srbije (KONUS), Sindikat obrazovanja Srbije i SANU. Bloomberg Adria je pokušala da dobije komentar pojedinih profesora i dekana beogradskih fakulteta, međutim oni uglavnom nisu želeli da iznose svoje stavove, a neki od njih su nam odgovorili da će sve biti rečeno u saopštenju nakon sednice na Univerzitetu u Beogradu.

Sednica o kojoj su govorili održana je u sredu. Nakon sednice Proširenog rektorskog kolegijuma, Univerzitet u Beogradu saopštio je da izražava duboku zabrinutost i insistira na tome da se pre eventualne implementacije dopuna zakona sprovede najšira stručna i javna rasprava.

"Uvođenjem člana 52a Zakona strani univerziteti se nedvosmisleno privileguju potpisivanjem sporazuma i dobijanjem dozvole za rad od strane Ministarstva prosvete bez postupka akreditacije. Na taj način se devalvira ne samo rad Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju već se i svi univerziteti u Srbiji (i državni i privatni) dovode u izrazito neravnopravan položaj. Ne treba smetnuti s uma da su troškovi akreditacije veoma visoki, tako da svaki ciklus akreditacije predstavlja težak udar na budžete fakulteta.

Najavljeno subvencionisanje stranih univerziteta – oslobađanje procesa akreditacije u Srbiji, kao i subvencionisanje studenata, nasuprot dugogodišnjem nedovoljnom ulaganju u visoko obrazovanje, primeri su diskriminatornog postupanja kojim se dovodi u pitanje ustavnost predloženih dopuna, ali je i potencijalni generator klasnih i socijalnih nejednakosti u društvu", navodi se između ostalog u saopštenju Univerziteta u Beogradu.

U saopštenju piše i da predložena dopuna Zakona o visokom obrazovanju treba da se povuče iz skupštinske procedure, i da će, ukoliko se ne uvaže njihovi argumentovani zahtevi, biti prinuđeni da preduzmu odgovarajuće mere koje, između ostalog, mogu da podrazumevaju i privremenu obustavu rada. 

Ko garantuje da će doći najbolji univerziteti

Kako se navodi u tekst predloga zakona, u Srbiji će moći da rade strane visokoškolske ustanove sa kojima Ministarstvo prosvete sklopi sporazum. I dok državni i privatni fakulteti u Srbiji moraju da imaju akreditacije da bi obavljali nastavu, strani će morati da budu akreditovani samo u državi u kojoj imaju sedište. Za dolazak u Srbiju su navodno zainteresovani italijanski univerziteti Bocconi i Luiss, i minhenski Tehnički fakultet.

Profesor dr Goran Pitić, predsednik saveta fakulteta FEFA, kaže za Bloomberg Adriju da nije uopšte jasna namera onoga ko je uveo ove dopune zakona, tim pre jer nije postojala ni javna rasprava koja bi mogla da dovede do razumevanja istih.

"Ozbiljna stvar je pitanje ko bi došao, zato što ako se taj prolaz otvori za sve, ko garantuje da će ovde doći najbolji univerziteti. I ne samo to, nego da li će doći u svom najboljem sastavu. Teško je poverovati da će neke elitne škole koje bih ja lično voleo da vidim u Srbiji doći sa punim kapacitetom svojih profesora, koji će se u potpunosti angažovati oko naših studenata", navodi Pitić.

Depositphotos

 

Profesor kaže i da ima puno pitanja u vezi sa obrazovanjem kojima bi država prvo, i pre svega, trebalo da se pozabavi, kao što su pitanje kvaliteta obrazovanja, izbora profesora, kvaliteta doktorskih radova, povezanosti nauke i privrede, pitanje kvaliteta studija i na državnim i na privatnim fakultetima.

"A onda da vidimo kako eksternalizacijom i otvaranjem prostora za druge unesemo neku konkurenciju, koja je nekako uvek poželjna, samo je pitanje da li je to zdrava konkurencija ili ne. Ja sam za konkurenciju, ali je obrazovanje posebna tema kojoj se mora pristupiti na jako pažljiv i promišljen način jer mere koje se nametnu, imaće dugoročne posledice. U svemu tome, nikakvih promena suštinski ne može da bude ako mi znanje ne stavimo ispred svega kao glavni resurs u ovoj državi", zaključuje Pitić.

Podsetimo, Konferencija univerziteta Srbije zatražila je povlačenje predloga zakona iz skupštinske procedure, jer smatraju da su dopune sačinjene "bez adekvatne procedure, javnog uvida i rasprave sa predstavnicima državnih institucija u oblasti visokog obrazovanja i visokoškolskih ustanova".

Odbor SANU za visoko obrazovanje je u svom saopštenju naveo da se predloženim izmenama "urušava postojeći sistem osiguranja kvaliteta u visokom obrazovanju Srbije".

"Inostrani fakulteti neće imati obavezu da akredituju svoje programe prema standardima i procedurama koji važe u Srbiji. Oni će dozvolu za rad steći na osnovu sporazuma sa Ministarstvom koje nema kapacitete da proverava kvalitet studijskih programa, zbog čega je i osnovano Nacionalno akreditaciono telo", stoji u saopštenju SANU.

Ministarka kaže da neće biti povlačenja zakona

Neke od nedoumica u vezi sa predloženim dopunama razjasnila je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović. Ona je za RTS izjavila da će donošenje ovog zakona unaprediti mogućnost da visoko obrazovanje na najvišem nivou bude dostupno većem broju naših ljudi. Ona je navela i da neće biti povlačenja Zakona o visokom obrazovanju, ali da će biti spremni na razmatranje amandmana u Skupštini Srbije i dopunu predloženog teksta zakona.

Beta/Miloš Miškov

 

"Ovo je u širem smislu jedna demografska mera, koja će ponuditi našim najvrednijim mladim ljudima da svoje master, doktorske ili osnovne studije obave ovde, onima koji su planirali da se školuju na inostranim univerzitetima, a nije ih mali broj", rekla je ministarka prosvete.

U javnosti su se pojavili i navodi da će države finansirati strane univerzitete, međutim, ministarka prosvete demantovala je ove informacije.

"Najbolji kandidati i na ovim studijama eventualno mogu biti stimulisani, kao što su stimulisani i na našem fakultetu, ali nijedan jedini dinar neće iz budžeta Srbije otići stranim univerzitetima", objasnila je ministarka za RTS, i dodala da mogu biti stimulisani mladi koji studiraju one discipline koje mi nemamo i koje su deficitarne.

Ideja da mladi što manje odlaze u inostranstvo

U predlogu izmena zakona se navodi da u cilju unapređenja delatnosti i podizanja kvaliteta rada, za naknadu školarine, odnosno dela školarine studenata, kao i za druge troškove studenata državljana Republike Srbije koji upišu studije na visokoškolskoj ustanovi koja ima izdatu dozvolu za rad od strane Ministarstva, sredstva mogu biti obezbeđena iz republičkog budžeta.

Ovu temu komentarisao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferencije za medije održanoj u utorak. On je izjavio da je ideja države da se dovedu vrhunski strani univerziteti u Srbiju, jer bi nam tako mladi manje odlazili na školovanje u inostranstvo, a njihovi roditelji imali niže troškove. Kako kaže, otpor prema tome je licemeran.

"Šta je naša ideja? Koliko nam dece ode na Bocconi, koliko nam dece ode na Luiss, koliko nam dece ode u Cirih? Pa što te univerzitete da ne dovedemo ovde? Ne govorimo mi o škart univerzitetima, već govorimo o vrhunskim univerzitetima. Em će nam deca ostati ovde, neće da žive u tim zemljama, em će roditelji morati manje da plate. A što da ne uvedemo konkurenciju, je l se plašimo konkurencije?", rekao je Vučić i dodao da je dobro da je o tome otvoren dijalog.

"Počeo je Miloš Vučević, predsednik Vlade, da razgovara sa njima. Spremni smo da razgovaramo oko akreditacije i oko svega drugog. Razgovaraćemo, polako."