Državni ili privatni fakultet – kako odlučiti?

Oko 45.000 srednjoškolaca svake godine upisuje studije i trenutno razmišljaju o tome koje je zanimanje budućnosti i šta upisati. Prvi privatni fakultet otvoren je pre 30 godina, a od tada je broj privatnih visokoškolskih ustanova neprekidno povećava. Prema podacima Ministarstva prosvete, akreditaciju za rad 2014. godine imali su dva privatna univerziteta i 18 fakulteta. Deset godina kasnije u Srbiji je akreditovano 12 privatnih univerziteta, u okviru kojih posluje 46 fakulteta, 15 visokih škola i devet visokih strukovnih škola.

Od 45 hiljada brucoša, prošle godine privatni fakultet je upisalo skoro devet hiljada, odnosno 19 odsto, a na privatne visoke škole pet odsto. Helena Hiršenberger, docentkinja na FEFA fakulteta navodi da je ključan kvalitet. 

Bloomberg

"Važno je da birate kvalitet i da se dobro raspitate: da odete na info dane fakulteta, da se povežete sa aktuelnim studentima i alumnistima da vidite gde su se oni zaposlili, koliko dugo su čekali na posao, koje su to veštine i kakva im je trajektorija karijernog razvoja. Važno je i šta birate jer ne možete ni sve da studirate na privatnim fakultetima, kao što su mašinstvo ili medicina", navodi Hiršenberger.

Kada je u pitanju odnos cene i znanja koje se dobija na privatnim fakultetima, Hiršenberger kaže da nije dobro generalizovati. "Pojedini privatni fakulteti su prilično u rangu sa državnim fakultetima ukoliko ste samofinansirajući student. Generalno, ne možemo da napravimo tu jasnu razliku u odnosu na kvalitet vezano za to ko je osnivač fakulteta, da li je to država ili su privatni fakulteti. Kvalitet jeste u tome da vidite na koji način se radi, šta su veštine, znanja i stavovi alumnista i na koji način se oni snalaze dalje u karijeri. Upravo to povezivanje i dobro informisanje je ključ", navodi Hiršenberger.

"Kada su se pojavili privatni fakulteti postojalo je mišljenje da tu lakše završava fakultet, ali to ni tada nije bilo tačno. I tada ste imali prilike da imate pristupačnije profesore, da možete slobodnije da pitate jer su manje grupe i direktnije se radi. Ove stvari su odgovornost učenika i roditelja da se raspitaju na vreme i da prepoznaju gde je željeni kvalitet i šta je to što se nudi u oblasti koju učenici žele da studiraju", objašnjava Hiršenberger. 

 

Bloomberg

 

Posao nakon fakulteta

Istorija privatnog visokog obrazovanja u Srbiji je duga tri decenije. Kada je u pitanju pronalaženje posla nakon privatnog fakulteta i veštine koje se stiču, Hiršenberger kaže da nisu bitna samo teorijska znanja.

"Mislim da je najveća razlika u radu u manjim grupama, što na nažalost na državnim fakultetima još uvek jeste luksuz. Upravo u radu u malim grupama i različitim individualnim i timskim zadacima vi stičete jednu vrstu samopouzdanja i vežbate meke veštine koje su presudne u karijeri. To su stvari poput veština korišćenja kritičkog mišljenja, pronalaženja pravih izvora, prezentacije i javnog nastupa. Teorijska znanja su slična i sa jedne i sa druge strane, ali način rada i mogućnost da radite u manjim grupama često danas jeste prednost privatnih fakulteta koji to sebi mogu da priušte", navodi Hiršenberger.

Na pitanje koliko se brzo privatni i državni fakulteti prilagođavaju potrebama tržišta rada, Hiršenberger kaže da je tu mala prednost privatnih fakulteta.

"Privatni fakulteti zavise direktno od broja studenata koji ih izaberu dok je način finansiranja državnih fakulteta kompleksniji. Ideja je i da profesori koji rade na privatnim fakultetima prate koji su trendovi u njihovim oblastima i da ih odmah implementiraju, pored toga da su povezani sa privrednom i da studenti imaju mogućnosti da rešavaju realne probleme probleme iz privrede. Bilo bi pogrešno reći da su državni fakulteti apsolutno opušteni, nisu, ali su privatni malo dinamičniji", navodi Hiršenberger.

Bloomberg

Kada govorimo o privatnim fakultetima u Srbiji i privatnim fakultetima u inostranstvu, Hiršenberger kaže da se povećava broj onih koji odlaze u inostranstvo na studije.

"Motivi za odlazak u inostranstvo na studije su različiti. Neki podaci pokazuju da se 50 odsto studenata koji odu u inostranstvo da studiraju na kraju vrate u Srbiju i odlaze da bi stekli neko drugačije obrazovanje jer smatraju da će tako biti konkurentniji na tržištu rada u Srbiji. Konkurencija između privatnih i državnih fakulteta i uvođenje kategorije studiranja u inostranstvu će podići kvalitet visokog obrazovanja i omogućiti budućim studentima da izaberu što kvalitetnije obrazovanje i da razvijaju veštine koje će im trebati na tržištu rada", ističe Hiršenberger.

Opširnije pogledajte u videu.