Srpski učenici bolji na PISA testiranju, ali ostaju ispod proseka OECD

U PISA (engl. Programme for International Student Assessment) testiranju, programu međunarodne evaluacije obrazovnih postignuća koji realizuje OECD sa partnerima, realizovanom 2022. godine, učestvovalo je oko 690.000 petnaestogodišnjih učenika iz 81 zemlje, a među njima i 6.413 učenika iz 183 srpske škole.

Učenici su rešavali čitalačke i matematičke zadatke, kao i testove naučne pismenosti i kreativnog mišljenja. Rezultati objavljeni za kognitivne domene pokazali su da se Srbija nalazi na 40. mestu kada su u pitanju čitanje i nauka, dok u matematici zauzima 42. mesto. To je, kako se navodi u saopštenju Vlade Srbije, napredak u odnosu na 2018. godinu, kada je naša zemlja zauzela 45. mesto u čitanju i 46. u matematici i nauci.

 

 

"Rezultati su pokazali da prosečno postignuće učenika iz Srbije na skali matematičke pismenosti iznosi 440 bodova (OECD: 472), na skali čitalačke pismenosti 440 (OECD: 476), a na skali naučne pismenosti 447 bodova (OECD: 485)", piše u saopštenju. "Rezultati u nauci i čitanju pokazuju blagi napredak u odnosu na one dobijene u PISA istraživanju 2018. godine (za osam i jedan poen, dok se u matematici beleži pad za osam poena)."

U poređenju sa 2018. godinom, učinak u zemljama OECD za 10 poena je niži kada je u pitanju čitanje, a pao je i za 15 poena kada je u pitanju matematika. Čak pet zemalja OECD suočava se sa padom uspešnosti od 25 ili više poena.

Rezultati koji su ostvareni u Srbiji u uslovima kovida "bude nadu da će reforme koje su započete odmah po završetku ciklusa PISA 2018. godine moći da se nastave u pravcu podizanja kvaliteta obrazovanja".

Devojčice su u čitanju ostvarile bolje rezultate za gotovo 26 pena, što predstavlja skoro godinu dana školovanja. S druge strane, dečaci su imali bolje rezultate kada je u pitanju matematika, i to za oko 11 poena. Takođe, dečaci su u proseku imali statistički više postignuće od devojčica u polovini zemalja. 

Depositphotos

 

PISA test sprovodi se od 2000. godine u trogodišnjim ciklusima, a Srbija u njemu učestvuje od 2003. Ovo istraživanje sistematski prati nivo funkcionalne pismenosti koji dostižu petnaestogodišnji učenici u oblasti matematike, prirodnih nauka i razumevanja pročitanog, a njegov osnovni cilj je da se ispita koliko su mladi osposobljeni da razumeju i koriste date informacije prilikom rešavanja relevantnih problema iz svakodnevnog života.

Na osnovu rezultata PISA testiranja iz 2018. godine, čiji su rezultati objavljeni 2019, Ministarstvo prosvete je 2020. dalo instrukcije Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja "da izvrši reviziju standarda postignuća za kraj osnovnog i srednjeg obrazovanja te da je neophodno da novi koncept obrazovnih standarda pored razvoja specifičnih predmetnih kompetencija bude usmeren i na razvoj opštih predmetnih i ključnih kompetencija i funkcionalne pismenosti kod učenika". 

Novi standardi se trenutno razmatraju na Nacionalnom prosvetnom savetu.

Takođe, Akcionim planom Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja za period 2023 - 2026, planiran je niz aktivnosti koje predstavljaju odgovor na neke preporuke date na osnovu PISA rezultata. 

One uključuju razvijanje novih i unapređivanje postojećih standarda kvalifikacija i postignuća za osnovno i srednje obrazovanje, obučavanje nastavnika za primenu, praćenje standarda i razvoj kompetencije učenika, kao i razvoj vrednovanje čitalačke, matematičke i naučne pismenosti i stvaranje nacionalnog programa i akcionog plana za njihov razvoj.

Kako se navodi u saopštenju, ove aktivnosti su samo neke od onih koje su planirane u okviru Akcionog plana i koje će biti realizovane do kraja 2026. godine, delom uz finansijsku pomoć Evropske unije.