.webp){kind=icon}
Prvi upisni rok na akademske studije u Srbiji ove godine počinje 21. juna, a na fakultetima ima oko 15.000 upražnjenih mesta. Uzimajući u obzir skok cena izdavanja stanova, kao i povećanje školarina koje je početkom ove godine najavilo više fakulteta, među najvažnijim pitanjima na koja će studenti zajedno sa svojim roditeljima morati da odgovore jesu - koliko će studiranje koštati i kako će se finansirati.
Iako određene opcije, kao što su stipendije i studentski krediti, postoje, svote koje će morati da izdvoje za prvu godinu studiranja neretko su veće od plata roditelja, pa nije redak slučaj da neki od njih podižu kredite u bankama ne bi li podneli ove troškove.
S druge strane, nijedna banka u Srbiji ne vidi studentske kredite kao nišu na tržištu, kako bi pod povoljnijim uslovima omogućila budućim visokoškolcima da dopune budžet, pa kao jedina opcija ostaju najskuplji, keš krediti. Poznavaoci prilika na tržištu navode da bankama ovaj tip pozajmice nije isplativ i dolazi sa većim rizikom. Čak i ako neke od njih imaju ovu opciju u svojoj ponudi, obično su u pitanju keš krediti sa žirantima, navodi za Bloomberg Adriju izvor koji je želeo da ostane anoniman.
Opširnije
Opada broj mladih u Srbiji, a zaposlenje u struci postalo lutrija
Nezaposlenost osoba starijih od 15, a mlađih od 24 godine dvostruko je veća nego kada se posmatra opšta populacija.
04.09.2022
Neće AI ugroziti profesije, nego ljudi koji znaju da koriste AI
Stručnjak iz Srbije Predrag Nikolić poslednjih osam godina bavi se primenom AI u kreativnim industrijama.
13.03.2023
Biznis traži da studentska praksa bude sastavni deo školovanja
Prof. dr Ana Bovan kaže da studentima u Srbiji treba više prakse, po uzoru na zapadnoevropske modele obrazovanja.
28.10.2022
Podnošljive cene tek za tri godine, kaže koordinator WEF-a u Srbiji
Ovaj put borba za poboljšanje uslova kreće sa znatno lošije pozicije u poređenju sa situacijom od pre dve godine.
17.05.2023
"Ukoliko je u Srbiji rešenje da se mladi zadužuju keš kreditima kako bi stekli znanje, onda se bojim da trenutno živimo u najboljem vremenu koje možemo da očekujemo", kaže za Bloomberg Adriju Aleksandar Radivojević, ekonomista FREN-a Ekonomskog fakulteta i koordinator istraživanja Svetskog ekonomskog foruma (WEF) u Srbiji.
Depositphotos
Osim toga, on smatra da roditeljima studenata, u nedostatku intervencije države, realno ne preostaje ništa osim da se snalaze u skladu sa svojim mogućnostima, a verovatno iznad njih.
"Oni koji su uspeli da dugogodišnjom štednjom reše stambeno pitanje za sebe ili decu sada su u dobrom položaju, koji je svakako posledica odricanja od potrošnje u prošlosti. Oni koji su kreditnim sredstvima rešili svoje pitanje u većem su problemu usled rastućih kamatnih stopa, ali će se one za nekoliko godina najverovatnije vratiti na niže nivoe", kaže on.
Takođe, smatra da problem predstavlja kriza životnog standarda koja traje već decenijama. Sada je ta kriza pogoršana visokom inflacijom koja će, i nakon usporavanja, usled rastućih troškova života smanjiti raspoloživi dohodak građana za vraćanje kredita ili za prikupljanje sredstava za kreditno učešće.
Radivojević podseća da je početkom ove godine američki predsednik Joe Biden predložio program koji predviđa otpisivanje dela duga studentskog kredita milionima građana koji imaju ovaj kredit. Kako kaže, razlog nije briga za građane, već to što ovi krediti u SAD predstavljaju nerešiv problem, pošto se odluka da se sticanje znanja i veština finansira kreditnim zaduživanjem ispostavila kao pogrešna.
Koliko košta godina studiranja
Da mnogi roditelji pribegavaju ovoj vrsti pozajmica, potvrdila nam je i sagovornica koja je prošle godine došla u Beograd kako bi studirala na Fakultetu organizacionih nauka (FON).
"Školarina je otprilike 160.000 dinara, sa nekim povećanjem sada. Cimerka i ja plaćamo stan 500 evra, odnosno po 250 evra. To je generalno skupo, ali sada ne može da se nađe stan koji je u nekom normalnom stanju bez 300, odnosno između 300 i 400 evra. Moji roditelji nemaju neke velike plate, ali svakako nemaju ni minimalac, pa uspevaju to da pokriju bez kredita, ali znam dosta primera gde ljudi bukvalno dižu kredite da bi mogli da isplaćaju to, pogotovu u prvoj godini", navodi ona.
Naša sagovornica procenjuje da su ona i njena cimerka za 12 meseci dale po 3.000 evra za stan. Njen kolega s druge godine navodi da su njegovi troškovi manji jer dolazi iz predgrađa Beograda, pa nema potrebu da iznajmljuje smeštaj. On mesečno, kako kaže, za fakultet izdvaja 20.000 dinara. Pošto ima status samofinansirajućeg studenta, plaća školarinu od 145.000 dinara, a pored toga snosi i troškove materijala za učenje, kao što su knjige, skripta, prijava ispita...
Prema podacima objavljenim u Izveštaju Univerzitetske komisije za upis studenata u prvu godinu osnovnih akademskih studija, prošle godine se za prijemni ispit prijavilo 18.855 kandidata. Kako se navodi u podacima iz 2022. godine koje je objavio Republički zavod za statistiku (RZS), državne fakultete u Beogradskom okrugu je te godine upisalo 13.867 brucoša, od čega 9.174 njih na budžetu, a 4.693 na samofinansiranju.
U okviru Univerziteta u Beogradu postoji 31 fakultet. Za prvu godinu na samofinansiranju je upražnjeno skoro 5.000 mesta (4.934), a prema istraživanju Bloomberg Adrije, prosečna vrednost školarine za njih ukupno iznosi oko 600 miliona dinara, odnosno oko pet miliona evra. Da bi se sudilo kolika je potencijalna niša za zajmodavce treba imati u vidu da je reč samo o beogradskom univerzitetu i samo o upisu na prvu godinu, a finansiranje školarina treba da obezbede i svi drugi univerziteti, državni i privatni, kao i studenti ostalih godina studija, kao i postdiplomci.
Na beogradskom univerzitetu 14 fakulteta je od početka godine povećalo školarine. Naš sagovornik sa druge godine FON-a kaže da je njegov fakultet nije među njima, ali da je najavljeno da će sledeće godine i na njemu školarina biti veća.
Studenti koji rade gube vreme potrebno za sticanje znanja i veština
Pored roditeljskih kredita, opcija koju imaju samofinansirajući studenti jeste da u toku studija rade. Upravo tu opciju odabrao je i naš sagovornik koji je želeo da ostane anoniman.
"Školarinu plaćam sam, jer je to moja želja. Nisam se dovoljno potrudio prošle godine i sada želim da popravim svoje proseke, a inače bih imao pomoć roditelja. Studije finansiram kroz rad nekih manjih poslova koji uglavnom ne podrazumevaju puno radno vreme. Kolege koje su na samofinansiranju uglavnom imaju pomoć roditelja, a neki broj njih je takođe radi kako bi otplatio sve na vreme", kaže on.
Aleksandar Radivojević u tom smislu kaže da je važno sagledati ne samo probleme finansiranja studija već i posledice koje oni ostavljaju.
"Ovi problemi utiču i na veštine koje studenti uspevaju da steknu tokom studiranja, za koje poslodavci navode da nisu odgovarajuće trenutnim potrebama - posledica je najviša stopa nezaposlenosti mladih u odnosu na zemlje koje Eurostat u Evropi posmatra. Tokom perioda nezaposlenosti, mladi gube praktične veštine koje se stiču tokom rada", kaže on.
Prema njegovim rečima, položaj studenata predstavlja jedan od najvećih problema sa kojima se Srbija suočava. U okviru toga, posebno je problematična činjenica da studenti koji rade tokom studiranja gube dragoceno vreme za sticanje znanja i veština.
"Ankete poslodavaca ukazuju na problem pronalaska zaposlenih sa odgovarajućim veštinama na tržištu i većinom se oslanjaju na razvoj veština unutar kompanija. Posledično, ne samo da se mladi suočavaju sa problemima tokom studiranja već i nakon završetka studija", objašnjava on.
Dodaje da se rezultati svih ovih problema ogledaju i u činjenici da je broj diplomiranih studenata u 2021. godini u Srbiji, poslednjoj godini za koju postoje zvanični podaci, iznosio nešto manje od 40.000, dok je 2016. bilo više od 50.000 diplomiranih studenata.
On smatra i da bi država bi mogla i morala da im pomogne. Međutim, svi podaci i trenutno stanje ukazuju da za to nema volje ili jednostavno država ne razume obim problema i njegov uticaj na budućnost zemlje.
