Neće AI ugroziti profesije, nego ljudi koji znaju da koriste AI

Redovni profesor i predsedavajući programa UKS dizajn - Veštačka inteligencija, Metaverse dizajn na Koledžu za kreativne studije u Detroitu Predrag Nikolić poslednjih osam godina proveo je u vodama AI (veštačka inteligencija) i uspešno je spojio poznavanje umetnosti, biznisa, marketinga i tehnološkog sektora. Od zemalja Evrope, preko Malezije i Kine, trenutno je u Sjedinjenim Američkim Državama. Sa njim smo razgovarali o razvoju AI i njenoj upotrebi u dizajnu, ali i drugim sferama života. 

- Kako ste počeli da se bavite AI-jem i na koji način ste uključeni – kao korisnik ili kao deo procesa nastajanja ove tehnologije?

Veštačkom inteligencijom sam počeo da se bavim tokom svog akademskom boravka na istraživačkom institutu u Maleziji 2016. godine, gde sam imao status vodećeg istraživača u oblasti digitalnih medija. Ubrzo nakon napuštanja instituta i prelaska u Kinu, gde dobijam posao profesora na prestižnom Univerzitetu Santou, počinjem sa izradom svoje prve umetničke instalacije pod nazivom "Robosophy Phylsophy", gde uvodim AI kao deo svoje kreativne prakse. Instalacija je već te 2017. godine bila prikazana na SIGGRAPH Asia u Bankoku (Tajland), kasnije i na Ars Eectronica 2018. u Lincu (Austrija). Od tada pa sve do danas aktivno sam uključen u razvoj AI tehnologija kao istraživač sa preko 20 objavljenih radova iz te oblasti i edukator na svetski poznatim školama poput moje matične kuće "College For Creative Studies" u Detroitu, SAD. Ujedno kao šef departmana za UX dizajn hrabro i predano uvodim veštačku inteligenciju kao oblast izučavanja u novim kreativnim praksama.

Privatna arhiva/Predrag Nikolić

 

- Koje su sve moguće primene ove grafičke ali i drugih vrsta AI koje vam padaju na pamet na prvu loptu?

Moja trenutna oblast istraživanja je korišćenje AI za tranziciju tekstualnog sadržaja u 3D generisani prostor od strane AI. Shodno tome, pokrenuo sam u Americi i istraživački centar "AI.R Lab Science", koji se isključivo bavi razvojem AI za upotrebu u stvaranju virtuelnih svetova i primenu u Metaverse. Mogućnosti upotrebe ovakve platforme su budućnost u industriji zabave poput izrade video-igara, animiranih filmova, kolaborativnih virtuelnih okruženja, edukativnog interaktivnog sadržaja, različitih tipova 3D modelovanja.

Naravno, tu je i nadasve popularna upotreba za generisanje 2D sadržaja na osnovu unetog tekstualnog opisa i platformi koje to podržavaju poput OpenAI DALLE, Midjourney, Stable Diffusion i drugih.

- Zasad je to samo zabava, na čiji konto su akcije nekoliko kompanija u Japanu postigle značajan rast – da li očekujete sa nekim drugim kompanijama sličan razvoj? 

Investiranje u AI tehnologije je trenutno najveći trend koji očekujem da će rapidno rasti u budućnosti. Na to ukazuju skorašnja investicija Microsofta od 10 milijardi dolara u kompaniju OpenAI, kao i investicija od 186 milijarde dolara u razvoj AI kompanija od strane Ilona Muska, koji je u početku pokazivao skepsu prema tom segmentu tehnološkog razvoja.

Trenutno živim u Americi i gotovo svaki pokrenuti startap koji se bavi bilo kakvom aplikacijom AI bez poteškoća pronalazi investitore i dobija značajni prostor i podršku za razvoj.

- Koliko se kod nas ljudi i kompanije bave AI-jem i da li se dovoljno bavimo ovom granom (ukoliko znate)? 

Ja prosto ne mogu da zamislim da danas ijedna tehnološka komanija radi a da u nekoj meri ne koristi AI. U Srbiji je to u proseku 10-15 odsto, u svetu, naravno, daleko više. Rekao bih da su sve to manje-više pionirski pokušaji i mahom su u vezi sa unapređenjem nekih poslovnih aplikacija. Značajna primena je, recimo, u inteligentnoj poljoprivredi, ali se radije ne bih upuštao u preporuku bilo koje od njih jer mi je nije poznato koliko su te kompanije zapravo AI komapnije, a koliko je stvar sopstvene reklame.

- Da li vidite neku specifičnost u AI-ju kod nas u Srbiji, ali i regionu? 

Nemam neke specifičnosti, osim što bih istakao inteligentnu poljoprivredu.

- Koji su problemi kod primene? Kako su regulisana autorska prava?

Problemi kod primene su ponajviše u etičkom korišćenju artificijene tehnologije, posebno u domenu korišćenja ličnih podataka. Međutim, najveći problem je neznanje i nepoznavanje pravog stepena razvoja AI-ja pa ljudi izmišljaju priče i nude neka fantazmogorična tehnološka rešenja koja ili ne postoje ili su nemoguća za izvedbu. Ja sam se, iskreno, tih bajki naslušao za ovih sedam godina, koliko sam aktivan u ovoj oblasti. Tako da bih rekao da je najveći problem neznanje i naučna fantastika, koja je, nažalost, neizostavni deo kad se povede diskusija o AI.

Što se tiče autorskih prava, tu se stvari ne razlikuje previše od bilo koje intelektualne svojine u vezi sa softverskim rešenjima. Naravno, u zemljama kao što je Srbija, gde to nije regulisano na zadovoljavajućem nivou, potpuno je iluzorno diskutovati o toj temi.    

Privatna arhiva/Predrag Nikolić

 

- Mnoge profesije se osećaju ugroženo zbog ovakvog razvitka, da li je AI zaista pretnja po poslove ljudi?

Zasigurno da, ali kad malo bolje pogledamo, kroz ljudsku istoriju svaka nova tehnologija bi ugrozila ili iskorenila poneko zanimanje. Pogledajte samo koliko je profesija nestalo zbog pojave parne mašine. Takođe ću vas podsetiti da su digitalni mediji nepovratno uzdrmali oblast grafičkog dizajna pa su nevešto morali da prekrste tu oblast u vizuelne komunikacije, kako bi se spasli od potpunog izumiranja. To se dešava i sa razvojem AI, gde je, recimo, profesija fotografa prilično ugrožena, i tako dalje. Međutim, ja bih citirao nešto što sam skoro pročitao i time potpuno dao odgovor na ovo pitanje: neće AI ugroziti pojedine profesije, nego će to učiniti ljudi koji budu znali da koriste AI.

- Prema vašem mišljenju, koji su moralni i etički problemi kada je AI u pitanju, ako ih ima?

Ima ih, ali sve manje jer se ispostavilo da ako se dobro isprogramira i istrenira, AI može da se u nekim situacijama ponaša više etički od ljudi. Znači, nije problem AI etika, nego je problem ljudska etika prilikom korišćenja AI. Recimo, ako neka platforma predano skuplja podatke o svojim korisnicima da bi ih kasnije iskoristila da zaradi više para i pri tom koriste algoritam baziran na AI, tu je sva etička odgovornost na ljudima, a ne na mašinama.

To da mašina može potpuno samostalno, bez ikakvih ljudskih inputa da donosi odluke - to je još jedna od onih bajki koje sam spomenuo prethodno. Takođe, nemojte zaboraviti da su moralna i etička pitanja podložna različitim tumačenjima shodno socijanim i kulturološkim razlikama, tako da bi AI morao da ima, u najmanju ruku, naciju, rasu i veroispovest da bismo potpuno mogli da izvršimo moralnu i etičku podobnost.

- Koliko vlade i države širom sveta kasne u regulativi kada je ova tehnologija u pitanju? Da li živimo u vremenu kada je tehnologija sama sebi dovoljna, da joj više ne trebaju ni regulative od strane ljudi?

To je mit. Ljudskim umom stvorena tehnologija bez ljudi ne postoji. Postoji ideja o razvoju takozvane generalne AI, pa i superinteligencije, ali kao što sam prethodno rekao pomaka, osim bajkovitih priča, u razvoju ovog koncepta nema. Regulative postoje i razlikuju se od zemlje do zemlje, ponajviše u segmentu korišćenja podataka.

Bloomberg

 

- "Šta ako je igranje generisano bilo čim što vaš mozak može zamisliti, a igra se samo razvija kako vi idete?" - Koliko smo daleko od ovog scenarija, prema vašem mišljenju?

Daleko smo... Većina generativnih AI startapova gradi se na nekoliko popularnih AI modela kojima ili plaćaju pristup ili dobijaju besplatno. OpenAI, kompanija za istraživanje veštačke inteligencije čiji je suosnivač Elon Musk i uglavnom finansira Microsoft Corp., prodaje pristup svom generatoru slika DALL-E 2 i svom automatskom piscu teksta GPT-3. (Njegovu predstojeću iteraciju ovog poslednjeg, poznatog kao GPT-4, njeni programeri slave kao čudno veštog u oponašanju ljudskih šala, poezije i drugih oblika pisanja.)

- Da li to znači da će opet velike korporacije zaraditi novac od AI? Koliko ima mesta za male kompanije u ovom segmentu industrije ili čak i solo preduzetnike?

Veliki će zasigurno profitirati od AI i to se već uveliko dešava. Male kompanije, bez značajnih investicija, sve teže i teže. Tehnologija postaje sve zahtevnija, tako da pored ljudi zahteva i ozbiljnu tehničku infrastrukturu kako bi se AI modeli trenirali i dobijali zadovoljavajući rezultati s obe strane, korisnika i klijenta.

- Videli smo da AI odgovara na pitanja, piše radove (koje klinci već uveliko koriste) – da li i vi mislite da je tehnologija sama sebi dovoljna, u kom smeru vidite da će se razvijati?

Smer je jasan, ispomoć u raznolikim ljudskim aktivnosti kako bi se podigla produktivnost i više vremena provodilo na strateškim odlukama. Piše radove, ali više je u stanju da prođe ABC testove. Radovi koje piše moraju da se rediguju, ponekad su prazna priča, da ne kažem baljezgarija. ABC test može da prođe svako ko ima dobru memoriju da zapamti na hiljade odgovora, što AI ima u izobilju. Druga je priča kad AI treba da napiše, recimo, “Gospodar prstenova”, a druga kad treba da napiše esej o proizvodnji krompira u Francuskoj u poslednjih pet godina. Namerno navodim period od pet godina, što je period digtializacije svih informacija, ali ako pitate da napiše isti taj esej za proizvodnju krompira u 14. veku, ako niko nikada nije uneo u digitlanoj formi bilo kakav podatak o tome, rezultat će biti prazna baljezgarija ili ništa.

Za kraj bih samo želeo da navedem da sam ja veliki pobornik upotrebe AI, u Americi i predajem predmet pod nazivom Artficijelna intelegencija, aktivni sam i produktivan istrazivač u oblasti gotovo od samog početka značajnijih pomaka. Takođe, znam da je ljudsko neznanje uništilo ili usporilo mnoge velike ideje, pa shodno tome pokušavam da edukujem mlade dizajnere kako da dopinesu razvoju, a ne srozavanju AI tehnološke revolucije, čiji smo savremenici.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar