Svi oni koji sadistički uživaju u potrazi za dokazima da se sve više približavamo distopiji u kojoj roboti upravljaju ljudima, treba da razmisle o najgorem scenariju: veštačka inteligencija ne želi samo da se bavi istim poslom kao i vi, nego ćete zbog nje dobiti i otkaz.
Veštačka inteligencija je već postala deo brojnih procesa u sektoru ljudskih resursa, od zapošljavanja, do procesa uvođenja u posao, obuke i evaluacije. Nije teško pomisliti da u sektoru koji je opsednut efikasnošću, kao što je tehnološki sektor, alati koji su dizajnirani da unaprede proces donošenja odluka, sada utiču i na otkaze. Ovde je situacija zrela za to: skoro 42.000 najavljenih otkaza u sektoru tehnologije prošlog meseca je drugi najveći broj u istoriji u tom sektoru, pokazuju podaci firme Challenger, Gray & Christmas.
Jedan od razloga zbog kojih znamo da se dešava okretanje ka automatizaciji radne snage je zato što su menadžeri ljudskih resursa to priznali. Jedan prošlomesečni izveštaj od prošlog meseca kompanije Capterra, ogranka kompanije za tehnološka istraživanja Gartner, pokazuje da je 98 odsto HR lidera koji su učestvovali u anketi izjavilo da bi se barem donekle oslonilo na softver i na algoritme, radi smanjenja troškova radne snage tokom moguće recesije 2023. godine.
Opširnije
Roboti neće skoro zameniti čistače u Srbiji - nisu isplativi
Zasad roboti za čišćenje nisu isplativi u Srbiji, navode iz kompanije Atrium.
06.02.2023
Amazonovi roboti su spremni za sledeći korak
Amazon je u mnogim gradovima opcija koja se podrazumeva za radnike bez veština koje su tražene na tržištu, ili za one koji su nedavno ostali bez posla.
25.01.2023
Nekada lider u robotici, BiH sada na začelju
Robotika je jedna od najbrže rastućih industrija na svetu.
18.12.2022
Domaća firma proizvela robote-kamere za snimanje skupštinskih sednica
Firma Zanus Technology iz Valjeva proizvela je robote-kamere za snimanje skupštinskih sednica.
16.08.2022
Za one radnike koji su zaposleni po satu, algoritamski menadžment nije ništa novo. Na primer, 2021. godine, Bloomberg News je izvestio da je Amazon pratio svaki pokret svojih Flex vozača za dostavu, a nekoliko njih je dobilo otkaz putem automatskog imejla kada su algoritmi kompanije odlučili da ti radnici više nisu uspešni u svom poslu. Brojne informacije o nezavisnim ugovaračima koje skuplja Amazon omogućavaju algoritmima da ocene učinak, a obim podataka takođe olakšava zagovornicima veštačke inteligencije tvrdnju da su ovi alati potrebni, jer se radi o previše podataka koje čovek ne bi mogao da tumači.
Radnici u kancelariji su donedavno mogli da izbegnu ovako intenzivan nadzor, najviše zbog toga što takvi podaci o praćenju ranije nisu postojali. Ali i to se menja, kako ocena učinka radne snage postaje sve popularnija, kao i zbog rastuće tendencije i mogućnosti da se pažljivo prati ne samo to da li se zaposleni nalaze ispred svojih ekrana, već se nadzire i svaki njihov otkucaj na tastaturi ili klik mišem.
Da ne bude zabune, ne kažem da će menadžeri ljudskih resursa jednostavno pritisnuti dugme i da će se pojaviti gomila obaveštenja o otpuštanju radnika (i uz to brojni pravni problem i ugled koji se dovodi u pitanje), iako je gotovo sigurno da će to neko pokušati. Više je verovatno da će veštačka inteligencija pomoći pri sužavanju odabira i da će odobriti prvi prolaz pre nego što radnik bude uključen u posao, što je slično onome što se danas dešava u procesu zapošljavanja.
Može se činiti da je ovo "sveti gral" za menadžere ljudskih resursa, prilika da se izbegnu emocije prilikom otpuštanja i da tada krivica i negativne emocije pređu sa ljudi na mašine. Međutim, znamo da veštačka inteligencija ne funkcioniše tako. Loši podaci dolaze, loši podaci odlaze, a postoje brojni dokazi da su podaci na koje se kompanije oslanjaju radi procene učinka zaposlenih daleko od savršenih.
Analitičar kompanije Capterra Brian Westfall rekao mi je da iako 70 odsto direktora ljudskih resursa tvrdi da bi koristili parametre učinka prilikom donošenja odluka o otpuštanju, veći procenat pokazuje da oni razmatraju promenu u ocenjivanju učinka jer misle da taj proces ima mane. Čak i oni lideri ljudskih resursa koji su učestvovali u studiji kompanije Capterra i koji su rekli da bi se oslonili na softver i algoritme zarad smanjenja troškova radne snage u recesiji 2023. godine, bili su obazrivi kada je u pitanju tehnologija.
Umesto da uklanja predrasude u nizu neprijatnih otpuštanja, veštačka inteligencija ima potencijal da ih kodira. Nekoliko stručnjaka mi je ukazalo na još jedan primer Amazona, kada je ovaj tehnološki gigant pokušao da napravi automatski alat koji bi suzio izbor kandidata za posao.
Njegovi inženjeri su obučavali sistem da uzima u obzir istorijske podatke o ljudima koji su u prošlosti dostavili svoje radne biografije. Pošto u tehnološkoj industriji dominiraju muškarci, a većina prethodnih kandidata su bili muškarci, algoritam je uskratio priliku ženama koje su se prijavile za posao u oblasti tehnologije. (Reuters je izvestio da je Amazon odustao od tog programa, a kompanija je izjavila da nikada nije koristila ovaj alat prilikom ocenjivanja kandidata.)
Ovo je još jedna studija o tome kako veštačka inteligencija ima potencijal da nas natera da zaboravimo da u ljudskim resursima zapravo rade ljudi. Sada se polako krećemo ka periodu u kom ćemo biti ravnodušni prema prisustvu robota, dok neki tehnološki radnici izveštavaju da im nije stvarna osoba saopštila da su dobili otkaz, nego im je to saopšteno putem mejla. Danas priznajemo da je otkaz jedan od najtraumatičnijih događaja u životu. Ipak, nekako se ta činjenica ne uklapa sa tim da algoritmi preuzmu saopštenje takve razarajuće odluke, a posebno jer priznajemo da im ne verujemo.