.webp){kind=icon}
Roboti još uvek neće zameniti radnu snagu u održavanju čistoće objekata u Srbiji, iako u svetu ulaze u upotrebu, navode iz kompanija Atrium Property Services i Reiwag Facility Services, koje od januara rade zajedno u Srbiji.
"Roboti su deo budućnosti, ali imamo veliku konkurenciju iz Kine, koja ulaže oko 100 milijardi dolara u ovu tehnologiju. Zasad nismo povratili investiciju u Singapur", kaže za Bloomberg Adriju izvršni direktor Reiwaga Viktor Wagner.
Bečki Reiwag, koji je prisutan u više država regiona, kupio je udeo od 64 odsto u srpskoj kompaniji Atrium, koja se bavi upravljanjem i održavanjem imovine i planira da širi svoje poslovanje na Srbiju. Kompanije nisu objavile vrednost ugovora. Posle akvizicije, Bryan Beaton i Roman Klott će ostati direktori Atriuma. Pored njih, za direktore su imenovani i Zoran Bogdanović, Paul Dragoiu i Viktor Wagner. Bogdanović je takođe i direktor Reiwaga u Srbiji, a Dragoiu je direktor Reiwagovih kompanija u Hrvatskoj, Češkoj, Slovačkoj i Rumuniji.
Opširnije
Amazonovi roboti su spremni za sledeći korak
Amazon je u mnogim gradovima opcija koja se podrazumeva za radnike bez veština koje su tražene na tržištu, ili za one koji su nedavno ostali bez posla.
25.01.2023
Nekada lider u robotici, BiH sada na začelju
Robotika je jedna od najbrže rastućih industrija na svetu.
18.12.2022
Domaća firma proizvela robote-kamere za snimanje skupštinskih sednica
Firma Zanus Technology iz Valjeva proizvela je robote-kamere za snimanje skupštinskih sednica.
16.08.2022
Akvizicija će Atriumu omogućiti pristup strateškoj saradnji Reiwaga sa Lionsbotom, Wagnerovom firmom iz Singapura koja proizvodi robote za čišćenje.
Međutim, Klott ne očekuje da će se roboti-čistači pojaviti u Srbiji uskoro. "Uradili smo analizu i troškovi robota čistača su i dalje preveliki za ovo tržište", kaže on. "Investicija je prevelika i moramo uzeti u obzir da je potreban neko ko će voditi računa o robotima, a to onda ne može biti niskokvalifikovana radna snaga, već mora biti neko obrazovaniji ko bi radio zajedno sa robotom. To dodatno povećava troškove."
Bloomberg
On objašnjava da su ovakve investicije isplative u zemljama poput Švajcarske i Norveške, gde je radna snaga veoma skupa.
Osim pristupa robotima, saradnja dve kompanije bi trebalo i da pomogne Reiwagu na regionalnim tenderima, navodi Wagner. Uprkos tome što je Reiwag bio na srpskom tržištu, njihovo poslovanje je bilo relativno malo u poređenju sa Atriumovim udelom. Istovremeno, dodaje on, Atrium će dobiti pristup centru znanja i mogućnostima obuke.
"Kao pružalac kompletnih usluga, proširićemo naše brokerske usluge, usluge upravljanja imovinom, kao i usluge održavanja i čišćenja objekata, pri čemu ćemo biti usmereni na povećanje učinka i unapređenje kvaliteta", navodi se u pisanom odgovoru Atriuma na upit Bloomberg Adrije.
Obrazovanje radne snage
"U Srbiji ne postoji profesija čistača, već se ljudi bave ovim poslom kada ne znaju da rade druge stvari, a to je tužno", kaže Klott. "U Austriji i Nemačkoj je drugačije. Đaci odu negde na praksu, nauče posao, dobiju znanje. Mi ovde moramo da obrazujemo čistače koji dođu od početka i na to ćemo se i fokusirati u narednom periodu", dodaje on.
Wagner objašnjava da se u poslednjih nekoliko godina i u Austriji dosta radilo na podizanju ugleda profesije čistača.
"U Austriji postoji akademija čišćenja i posle toga možete dobiti titulu majstora koju možete upisati i u pasoš. Time je vlada dala na značaju ovoj profesiji. Institucionalizacijom će svi više poštovati ovu profesiju", kaže vlasnik Reiwaga.
Zakon u Austriji dozvoljava da građani u pasoš upišu i svoju diplomu ispred imena, to važi kako za akademske studije, tako i za zanatska zvanja. Tako bi neko ko je završio magistarske studije mogao da stavi "Mag.", a onaj ko je završio ispit za majstora, najvišu titulu za zanate u Austriji, može staviti "Mst." U muškom rodu ili "Mst.in" u ženskom rodu, navodi se na veb-stranici austrijske vlade.
Depositphotos
Klott se nada da bi način na koji se uči čišćenje moglo da se promeni eventualnim uvođenjem dualnog obrazovanja u Srbiji, o kom se već nekoliko godina priča.
Za vreme kovida, svi su shvatili koliko su čistačice važne, napominje Wagner i naglašava da je jedno istraživanje pokazalo da se "reputacija profesije čišćenja poboljšala za 66 odsto za vreme kovida."
"Na severu Evrope ugled čistačica je veoma, veoma dobar, ali kako idete ka jugu, to se menja", dodaje Wagner. "Na jugu ljudi često ne vide čistačice. One treba da rade u radno vreme kao i svi ostali, a ne posle. Tako mogu da se vrate svojim kućama u normalno doba dana i da budu sa svojom porodicom", kaže on.
Direktor Atriuma dodaje na to da kompanije trenutno pokušavaju da nađu zajednički model za ovo. "Naravno, komplikovano je kada održavate šoping centar koji radi sedam dana nedeljno, svakog dana u godini. Tu se dolazi u koliziju sa tim principima, ali u kancelarijama je to moguće", kaže Klott.
