Diplomiralo manje studenata, ali više programera i zdravstvenih radnika

U toku 2022. godine u Srbiji je diplomiralo manje studenata nego godinu ranije i na privatnim i na državnim fakultetima, pošto mladi prate tržište rada na kom je samo malo više od trećine poslova za visokoobrazovane i jure visokoplaćene profesije.

Ukupno je na svim visokoškolskim ustanovama i na svim nivoima studija diplomirao 36.951 student, a najviše diplomiranih činile su žene i samofinansirajući studenti.

Dok je manje studenata završilo studije prvog i drugog stepena, broj doktora nauka je porastao, mada nije ni blizu dostigao visoku brojku iz 2016. godine.

Sveukupno, i privatni i državni fakulteti će podeliti manje diploma nego 2021. godine.

Finansiranje

Iako će ih tržište rada posle studija možda nagraditi, najveći deo studenata u toku školovanja samo plaća svoju školarinu, dok se oko 40 odsto njih finansira uz pomoć države. To nije mali izazov, pošto pojedine školarine mogu koštati njih i njihove roditelje i do 300.000 dinara godišnje.

Iako je manji broj studenata steklo diplomu 2022. godine u odnosu na 2021, nešto veći procenat njih finansirala je država.

Statistika pokazuje da u Srbiji češće studiraju (i diplomiraju) žene nego muškarci - u grupi od deset studenata, šest čine žene. Ipak, udeo muškaraca u odnosu na žene blago je porastao prošle godine.

Tržište diktira trendove

Najviše studenata završilo je studije koje ih spremaju da se bave poslovima u okviru poslovanja, administracije i prava. Međutim, statistika pokazuje da taj broj s godinama opada, dok raste broj školovanih za sektore poput informacionih tehnologija, ali i zdravstva i socijalne pomoći. 

 

Bar što se programiranja tiče, interesovanje je opstalo i 2023. godine jer se najveći broj brucoša prijavio da polaže prijemni na Fakultetu organizacionih nauka, i to posebno za IT smer, čije diplomce, ako se odluče da postanu programeri, tržište rada favorizuje najvećim prosečnim platama u državi.

Međutim, istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) pokazuje da mladi u manjem broju slučajeva rade posao za koji su se školovali. Na pitanje da li su zaposleni na poziciji za koju su se školovali, mladi u 55 odsto slučajeva odgovaraju da nisu, dok samo 27 odsto mladih radi na poziciji za koju je steklo adekvatno obrazovanje. Uz to, skoro četvrtina mladih smatra da ne postoji potreba na tržištu rada za njihovim zanimanjem.  

Samo trećina oglasa za posao namenjena visokoobrazovanima

Prema podacima portala Infostud, već nekoliko godina unazad na tržištu rada u Srbiji primetan je nedostatak određenih kadrova, pre svega zanatskih zanimanja. Najtraženije oblasti u kojima je bilo najviše mogućnosti za zaposlenje u prethodnoj godini bile su trgovina, prodaja, IT, mašinstvo, administracija i ugostiteljstvo. 

Kada se pogledaju svi oglasi, i dalje se više traže radnici sa nižim stepenom kvalifikacija. Čak 61 odsto oglasa bilo je namenjeno onima sa srednjom stručnom spremom, a četiri odsto za one koji imaju samo osnovno obrazovanje. Svega 35 odsto oglasa ponuđeno je kandidatima sa višim kvalifikacijama ili fakultetom, pokazuju podaci.

(Ažurirano kroz ceo tekst sa detaljima.)