Tek svaka peta osoba u Srbiji nastavlja da se obrazuje posle 35.

Iako više od polovine mladih prođe kroz formalno visokoškolsko obrazovanje za određene profesije, nije isključeno da će kasnije u toku svoje karijere odlučiti da se prekvalifikuju kako bi dobili posao u struci koja im se više isplati. Kako pokazuju trendovi na tržištu rada, najtraženije su i dalje pozicije u IT sektoru, a zdravstvo boluje od nedostatka kvalifikovanih radnika.

Više od dve trećine mladih od 18 do 25 godina učestvuje u nekom vidu obrazovanja, bilo formalnom ili neformalnom, pokazuje "Anketa o obrazovanju odraslih" koju je nedavno objavio Republički zavod za statistiku (RZS).

Prema ovoj anketi, sprovedenoj u našoj zemlji po treći put po uzoru na Eurostat, u formalnom obrazovanju učestvuje 58,2 odsto mladih, dok je 29,9 odsto njih deo neformalnih obrazovnih programa. Uzimajući u obzir da je u pitanju starosna grupa u kojoj najviše učesnika aktivno pohađa visoke škole i fakultete, statistika u korist formalnog obrazovanja nije iznenađujuća.

Takođe, ne iznenađuje ni činjenica da veći broj ispitanika starosti od 25 do 34 godina, uglavnom visokoobrazovanih i zaposlenih, učestvuje u neformalnom obrazovanju. Takva statistika je, takođe, sasvim logična, uzimajući u obzir da ispitanici iz ove grupe najčešće imaju potrebu za daljim usavršavanjem kroz kurseve i druge vidove neformalnog obrazovanja, a sa tim zaključkom slažu se i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NZS).

"Mišljenja smo da je nesporna i sasvim logična činjenica da se mladi koji imaju stečene kvalifikacije u visokom obrazovanju koji su zaposleni češće uključuju u obrazovne programe radi sticanja dodatnih, novih znanja i veština, jer je kod njih razvijena svest o nužnosti stalnog učenja i obrazovanja u cilju unapređenja ličnih sposobnosti, a samim tim i poboljšanja rezultata rada u firmama u kojima su zaposleni", navode za Bloomberg Adriju iz NZS. 

Ako se rezultati za 2022. uporede s podacima ankete sprovedene u 2016. godini, broj učesnika u neformalnom obrazovanju u grupi od 25 do 34 godina u tih šest godina porastao je sa 23,7 odsto na 25,8 odsto. 

 

Nezaposleni zainteresovani za obuke u oblasti IT-ja

Osim usavršavanja, mnogi ljudi, posebno mladi, neretko postaju učesnici u neformalnom obrazovanju kroz programe prekvalifikacija, koji im omogućavaju da nađu posao ili promene karijerni put, birajući neku isplativiju profesiju.

Tako su zanimanja u IT sektoru, i pored krize koja je potresala ovu oblast u toku godine, i dalje tražena. Jedan od razloga velikog interesovanja svakako su zarade koje su, iako u padu, i dalje najviše u poređenju sa svim ostalim delatnostima u Srbiji. 

Depositphotos

Na pozicijama kao što su, recimo, softverski inženjer ili developer, pored onih sa stečenim fakultetskim diplomama, neretko rade i osobe koje su završile kurseve ili prošle kroz potrebne obuke. Tako podaci koje je objavila Statista za 2023. godinu pokazuju da na svetskom nivou diplomu osnovnih studija ima oko 41,2 odsto softverskih developera, dok bez diplome radi 13,18 odsto, a sa srednjoškolskom diplomom oko 9,98 odsto njih.

S druge strane, na samom tržištu je velika potražnja za IT stručnjacima, i to ne samo u kompanijama iz tehnološkog, već i u firmama iz ostalih sektora koje imaju IT odeljenja. Iz NZS, koja organizuje obuke u skladu sa potrebama poslodavaca, ali i nezaposlenih, navode da su oni koji tragaju za poslom izrazili veliku zainteresovanost upravo za pohađanje obuka iz oblasti IT tehnologija - "od osnovnih, specijalističkih do obuka iz oblasti programiranja", te da se beleži visok stepen zapošljivosti osoba sa kvalifikacijama programera informacionog sistema.

Razvoj određenih sektora diktira potrebu i za drugim zanimanjima

Pored obuka za IT, među nezaposlenim osobama vlada veliko interesovanje i za učenje jezika, pohađanje programa iz oblasti ličnih usluga, poput onih za kozmetičare, manikir, i oblasti ugostiteljstva. Međutim, potrebe poslodavaca su u tom segmentu drugačije.

"Posmatrajući potrebe poslodavaca (obuke na zahtev poslodavca), koje isti direktno iskazuju podnošenjem zahteva nadležnim filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje izdvajaju se: obuka za CNC operatera, obuka za krojenje i šivenje, obuka za konfekcionara, obuka za izradu kablova za industriju", navode iz NZS, dodajući da u skladu sa potrebama tržišta rada, najveći broj polaznika se uključuje u obuke iz oblasti ekonomije, poput vođenja poslovnih knjiga i računovodstva, i marketinga, konkretno obuke za digitalni marketing.

Kako se razvijaju i sektori građevine, mašinstva i elektrotehnike, na tržištu se javlja potreba i za visokoobrazovanim pojedincima sa kvalifikacijama u ovim oblastima, a slična je situacija i kada su u pitanju ekonomija, farmacija i medicina, kažu iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Depositphotos

 

Prema izveštavanju više medija, istraživanja Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" pokazala su da zdravstvenom sistemu Republike Srbije nedostaje 50.000 medicinskih sestara, a za obuke za prekvalifikaciju takođe su vreoma tražene, između ostalog, i zbog mogućnosti da se osobe sa ovim kvalifikacijama zaposle u inostranstvu.

U obrazovanju odraslih veliki udeo ima informalno obrazovanje

Kako navodi RZS, 80 odsto ispitanika u Anketi o obrazovanju odraslih navodi da nije učestvovalo ni u jednom obliku formalnog ili neformalnog obrazovanja. Skoro dve petine njih navodi da su želeli da učestvuju, ali da su bili sprečeni zbog privatnih razloga, rasporeda obuka, troškova, udaljenosti mesta održavanja obuka... Međutim, mnogi od njih su učestvovali u takozvanom informalnom učenju.

Anketa pokazuje da čak 75,9 odsto ispitanika prilikom učenja koristi kompjuter, dok 63,2 odsto njih uči od prijatelja, člana porodice ili kolega. Veliki broj njih, oko 60,7 odsto, obrazuje se čitajući štampane materijale, kao što su knjige i stručni časopisi, a ima i onih koji se usavršavaju posećujući muzeje, istorijske, prirodne ili industrijske lokacije.

Do 2030. najmanje 60 odsto odraslih u EU učestvuje u programima usavršavanja

Podaci iz 131 zemlje koje je objavio i prikupio UNESCO Institut za statistiku pokazuju na svetskom nivou u formalnom, neformalnom obrazovanju i obukama najveći udeo, 56 odsto, imaju oni od 15 do 24 godine. Ako se posmatraju učesnici uzrasta od 15 do 64 godine, procenat pada na oko 15 odsto. 

Kako se navodi u izveštaju Eurostata, obrazovanje odraslih trebalo bi da poboljša zaposlenost, podstakne inovacije, obezbedi socijalnu ravnopravnost, a važnost ovog vida obrazovanja se ogleda u i cilju na nivou EU da najmanje 60 odsto svih odraslih treba da učestvuje u obuci svake godine do 2030.

Uzimajući u obzir ubrzani razvoj tehnologije i sve veće mogućnosti veštačke inteligencije, izvesno je da će sticanje novih veština i prekvalifikacije mnogima biti preduslov da zadrže svoju poziciju, ako ne zaposlenog, onda svakako poželjnog kandidata na tržištu rada.