Drama oko toga da li će Španija primiti holandski kruzer "Hondius" na kojem je izbila infekcija smrtonosnog hantavirusa, kao i potraga zdravstvenih vlasti nekoliko zemalja za putnicima koji su napustili brod pre nego što je potvrđen prvi slučaj infekcije, podigao strahovanja svetske javnosti da svetu preti nova pandemija, nalik onoj koju je izazvao kovid 19.
Iako su zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije (SZO) juče saopštili da je nizak rizik za javno zdravlje i da najopasniji južnoafrički soj hantavirusa nije opasan kao opasni sojevi koronavirusa, smrt troje putnika kruzera i brojni putnici koji imaju simptome infekcije potpiruju globalni strah od pandemije.
Hantavirusi su grupa virusa koje prenose glodari i mogu izazvati i smrtni ishod kod ljudi. U zavisnosti od soja, hantavirusni mogu izazvati teške probleme u radu pluća ili hemoragičnu groznicu sa problemima u radu bubrega. Iako su infekcije retke, mogu biti teške, a pojedini oblici hantavirusnog plućnog sindroma imaju stopu smrtnosti i veću od 40 odsto.
Zaraženi širom Evrope
Zaraza se proširila na prekookeanskom putničkom brodu "Hondius", koji je prevozio oko 150 putnika od Argentine do Evrope na putovanju, koje je uključivalo zaustavljanja na Antarktiku i udaljenim ostrvima Južnog Atlantika. Prvi poznati slučaj zaraze zabeležen je kod holandskog putnika starosti 70 godina, koji je razvio simptome, uključujući groznicu i gastrointestinalne bolesti, pre nego što je umro dok se brod približavao ostrvu Sveta Jelena. Njegova godinu mlađa supruga se kasnije razbolela i umrla u bolnici u Južnoj Africi, nakon što je kao još 28 putnika 24. aprila napustila kruzer iskrcavši se na ostrvu Sveta Jelena na jugu Atlantskog okeana.
Treća žrtva je jedna nemačka državljanka, koja je koji dan kasnije preminula na kruzeru, dok su u međuvremenu hospitalizovana još dva putnika, jedan u bolnici u Cirihu, a drugi u Johanesburgu.
Prvi slučaj infekcije hantavirusom na brodu zvanično je potvrđen 4. maja, a holandska vlada je takođe potvrdila da je žena, koja radi kao stjuardesa za avio-kompaniju KLM, hospitalizovana u Amsterdamu te da je ona bila u istom avionu u kojem je bila supruga Holanđanina, koji je preminuo na "Hondiusu", pri čemu je i ona kasnije umrla u Johanesburgu.
Bloomberg
Holandske vlasti su kontaktirale sa svim putnicima u avionu KLM-a i oni se redovno prate, dok su tri osobe sa broda prebačene u bolnice u Amsterdamu. I švajcarske vlasti nastoje da kontaktiraju sa svim osobama koje su imale kontakt sa obolelim Švajcarcem koji leži u bolnici u Cirihu, a među zaraženima je i jedna nemačka državljanka stara 65 godina, koja je prebačena u Univerzitetsku bolnicu u Diseldorfu.
Tek nakon međunarodnih pritisaka, vlada premijera Pedra Sancheza je dozvolila posadi da pristane u luku na kanarskom ostrvu Tenerife, nakon što je brod tri dana bio usidren kod Zelenortskih Ostrva. Predsednik Kanarskih ostrva Fernando Klavijo Batlle protestovao je protiv ove odluke i kritikovao nedostatak transparentnosti.
Prema oceni komentatora katalonskog dnevnog lista "El Periodico de Catalunya", zabrinjavajuće je što se ovaj incident pretvorio u političku konfrontaciju, izazivajući nemire u situaciji koja zahteva smirenost i transparentnost.
"Sećanje na pandemiju trebalo bi da bude dovoljno da nas natera da izbegnemo svaki neosnovani alarmizam ili retoriku koja iskrivljuje stvarnost", istakao je Albert Saez, apelujući da je pomaganje onima kojima je pomoć potrebna, uz neophodne mere predostrožnosti, jedini mogući odgovor.
Otkud zaraza na kruzeru
Kako je došlo do epidemije na brodu, još nije potpuno jasno. Preminuli holandski par je putovao kroz nekoliko južnoameričkih zemalja od kraja novembra, pri čemu nije dokazano da li se neko od supružnika zarazio virusom tokom ovog putovanja. Argentinske vlasti su najavile planove da pošalju stručnjake u regione koje je par posetio kako bi istražili moguće prisustvo virusa.
Prema zasad dostupnim informacijama, pre ukrcavanja na kruzer, preminuli holandski par je putovao kroz Argentinu, Čile i Urugvaj posmatrajući ptice i na mestima kao što su velike deponije na kojima uvek ima glodara koji mogu da prenesu ovaj virus. Južnoafrički stručnjaci identifikovali su da su oni bili zaraženi najopasnijim južnoameričkim sojom hantavirusa, koji jedini može da se prenosi sa čoveka na čoveka.
Bloomberg
Ovaj takozvani soj hantavirusa sa Anda, kako se pretpostavlja, proširio se na kruzeru zbog dugotrajnog deljenja zajedničkog prostora sa slabijom ventilacijom.
Virus se prvenstveno prenosi sa glodara na ljude, a infekcija se obično javlja kada ljudi udišu čestice kontaminirane urinom, izmetom ili pljuvačkom glodara, često u zatvorenim ili slabo provetrenim prostorima. Takođe se može širiti direktnim kontaktom sa kontaminiranim materijalima ili ujedima glodara.
Rani simptomi inficiranosti ovim virusom često podsećaju na grip, uključujući groznicu, umor, bolove u mišićima i glavobolje, pri čemu oboleli mogu iskusiti i mučninu, povraćanje i bol u stomaku.
U teškim slučajevima, simptomi mogu brzo napredovati do respiratornih tegoba jer se tečnost nakuplja u plućima, pa je pacijentima potrebna intenzivna nega, uključujući i priključenje na respirator za potpomognuto disanje. Period inkubacije se kreće od oko jedne do šest nedelja nakon izlaganja.
Ne postoji specifičan antivirusni tretman ili široko dostupna vakcina za hantavirusne infekcije, ali rana medicinska pomoć poboljšava ishode, posebno kod teških respiratornih slučajeva.
Sličnosti sa kovidom 19
Kolumnista francuskog nacionalnog radija "Frans Inter" Pierre Haski vidi sličnosti sa pandemijom kovida 19. Prema njegovoj oceni, nemogućnost prepoznavanja prvih znakova bolesti na brodu podseća na oklevanje i kontradikcije koje su primećene kada se koronavirus prvi put pojavio, iako trenutno nema ničega što bi ukazivalo na to da bi ovaj slučaj mogao da se razvije u pandemiju.
"Pravo pitanje koje postavlja ovo novo upozorenje jeste da li je svet naučio iz pandemije kovida 19 i da li smo bolje opremljeni da se kolektivno nosimo sa fenomenima koje epidemiolozi smatraju neizbežnim u globalizovanom svetu – svetu u kome stotine miliona ljudi putuju svake godine i u kome ljudi zadiru u staništa flore i faune na svoj račun", ističe Haski i dodaje da je, nažalost, odgovor – ne.
Bloomberg
SZO je saopštila da koordinira sa nacionalnim vlastima i operaterom broda kako bi se upravljalo epidemijom, uključujući medicinske evakuacije i procene rizika za putnike i posadu. Generalni direktor SZO Tedros Ghebreyesus rekao je da se u prethodnim zarazama ovim virusom prenos između ljudi dešavao samo zbog "produženog kontakta", što je i ovde bio slučaj ovde.
"Kada je jedan čovek razvio simptome na brodu 9. aprila, nije se sumnjalo na hantavirus i uzorci nisu uzeti u to vreme", rekao je Ghebreyesus i dodaju da su uzorci uzeti tek u Južnoj Africi te da je moguće da će biti prijavljeno još slučajeva, s obzirom na to da period inkubacije ove bolesti može biti i do šest nedelja. "Iako je situacija ozbiljna, SZO procenjuje rizik po javno zdravlje kao nizak."
Virusološkinja SZO Anais Legand rekla je da ono što ovu epidemiju čini "najneobičnijom" jeste prenos virusa između ljudi na brodu te da je ovo "veoma specifično okruženje" i "prvi takav dokumentovani slučaj sa ovim konkretnim virusom do sada".
"Do sada nema naznaka da postoji nešto još neobično", uverava Legand, pri čemu njene kolege iz SZO ističu da "ovo nije SARS-CoV-2" , da "nije početak pandemije kovida" te da su mere koje se preduzimaju na brodu "predostrožnosti kako bi se sprečilo dalje širenje".
.webp){kind=icon}
