text size
Nemačka luka u Bremerhavenu, na obali Severnog mora, najveća evropska luka za transport automobile, prolazi kroz modernizaciju vrednu 1,35 milijardi evra (1,6 milijardi dolara). Ova investicija, koju finansira država, nije namenjena izvozu većeg broja vozila Mercedes-Benza i Volkswagena, već ojačavanju dokova za utovar i transport vojne opreme, poput tenkova "leopard" teških 60 tona, do eventualnih linija fronta u budućnosti.
Sredstva su predviđena budžetom Nemačke za 2026. godinu i deo su širih napora najveće evropske ekonomije da se pripremi za mogući rat. U slučaju napada na Evropu, centralni položaj i industrijski kapaciteti Nemačke daju joj stratešku ulogu u snabdevanju snaga vojnom opremom.
Međutim, nemačka vojska sama ne može da obavi taj zadatak, pa se oslanja na privatni sektor kako bi popunila nedostatke u kapacitetima. To uključuje i kompanije poput BLG Logistics, koja upravlja teretom u Bremerhavenu.
Odluka o ulaganju u luku za BLG Logistics bila je prekretnica za kompaniju, rekao je izvršni direktor kompanije Matthias Magnor. Dodao je da se pregovori odvijaju u pozitivnom pravcu i da se nadaju da će prve značajne investicije moći da realizuju već ove godine.
Iako su kompanije spremne da nemačkoj vojsci obezbede transport i usluge skladištenja, prepreke su i dalje velike. Pored problema sa putevima i železnicom - oko 5.000 mostova zahteva popravku, Bundesver nije organizovan za javno-privatna partnerstva u obimu koji bi bio potreban za brzu masovnu mobilizaciju u slučaju napada na NATO saveznika.
Kao posledica nasleđa Drugog svetskog rata, u Nemačkoj su civilne i vojne strukture dugo bile strogo razdvojene. Tako Bundesver ima sopstvenu logističku komandu i samo pripadnici vojske mogu direktno da dopremaju opremu na bojište. Međutim, ta ograničenja se postepeno menjaju.
"Pokrenuli smo procese koji menjaju paradigmu", rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorius 22. aprila, predstavljajući novu vojnu strategiju. "Svi moramo da prihvatimo da mir, sloboda, prosperitet i tolerancija više ne mogu da se uzimaju zdravo za gotovo, već moraju da se brane."
Opširnije
SAD odobrile prodaju oružja državama Bliskog istoka, vrednu blizu devet milijardi dolara
Američki državni sekretar Marco Rubio odobrio je prodaju oružja Izraelu, Kuvajtu, Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) po ubrzanom postupku, zaobišavši uobičajenu proceduru u Kongresu.
02.05.2026
Zašto se Amerika sad bori za priključak u hipersoničnoj trci
Hipersonično oružje je toliko brzo da njegova brzina može da menja molekule vazduha oko njega. Može da nosi nuklearnu bojevu glavu, leti nisko i teško se otkriva.
01.05.2026
Rat u Iranu doveo u pitanje opstanak NATO-a
Ulazak američko-izraelskog bombardovanja Irana u drugi mesec uticao je ne samo na usložnjavanje energetske krize širom sveta, već i na pojačavanje raskola između SAD i ostalih članica NATO-a, dovodeći u rizik opstanak Severnoatlantske alijanse kao temelja evropske bezbednosti od 1949. godine.
03.04.2026
Pred Nemačkom je i dalje je dug put. Vojska ugovara usluge privatnog sektora kroz složene procedure koje su potpuno prilagođene vojnom sistemu i često nejasne spoljnim partnerima. Nadležne institucije nisu sklone direktnoj razmeni ideja ili informacija sa potencijalnim partnerima, delom kako bi se izbeglo davanje prednosti pojedinim ponuđačima.
Primer toga je agencija Bundesvera za nabavke BAAINBw, koja nema direktne kontakte sa kompanijama. Umesto toga, sva komunikacija se odvija isključivo preko platformi za javne nabavke, navodi portparol te organizacije.
Vlada pokušava da se više otvori za saradnju sa civilnim firmama. Osnova tog pristupa je takozvani Operativni plan za Nemačku, a prvi takav plan je napravljen u martu 2024. godine. Tim dokumentom se definiše način na koji privatni sektor može da se uključi u odbranu na nacionalnom nivou i u okviru saradnje sa saveznicima u slučaju napada, uključujući i logističku podršku za snabdevanje stotina hiljada vojnika.
Plan ima oznaku tajnosti i logističke kompanije imaju uvid samo u njegove delove. To, iako je razumljivo iz bezbednosnih razloga, otežava privatnim firmama da shvate kako tačno mogu da učestvuju.
Bloomberg
Razvoj vojnog sektor u Nemačkoj podrazumeva pripremu obimne dokumentacije i kompanije moraju da dostavljaju detaljne podatke o voznom parku, skladišnim kapacitetima i zaposlenima, dok zauzvrat dobijaju malo transparentnih informacija, kaže Niels Beuck, zamenik direktora nemačkog logističkog udruženja DSLV.
On navodi da vojska želi tešnju saradnju sa logističkim sektorom i da su mnoge kompanije zainteresovane, ali da im je potreban bolji pristup informacijama i kontaktima kako bi mogli efikasnije da učestvuju.
U praksi, kompanijama bi preuzimanje većeg dela logističkih poslova omogućilo da povećaju obim poslovanja a vojsci, koja ima manjak kadrova, da se fokusira na ključne borbene zadatke.
Potreba za saradnjom je očigledna. Kapaciteti nemačke vojske su decenijama bili smanjivani, jer se smatralo da su sukobi između država uglavnom stvar prošlosti, posebno nakon kraja Hladnog rata i ujedinjenja Nemačke. To je kulminiralo ukidanjem vojnog roka 2011. godine, što bi sada moglo da se uz mnoge kontroverze delimično promeni.
Ovaj zaokret je povezan sa promenama u nemačkoj odbrambenoj politici nakon 2022. godine, kada je Rusija pokrenula potpunu invaziju na Ukrajinu. Dodatni podsticaj dala je i politika SAD i najave o mogućem smanjenju prisustva američkih snaga u Evropi, što je podstaklo Nemačku da ubrza rad na jačanju odbrane.
Kompanija BLG Logistics, koja je ranije povremeno radila za američku vojsku i NATO, od tada je potpuno promenila pristup i sada ozbiljnije razmatra dugoročnu podršku Bundesveru.
Nemačka logistička kompanija Fiege Logistics takođe se uključila u ovaj segment. Sa 22.000 zaposlenih i skladišnim prostorom koji bi mogao da obuhvati više od 600 fudbalskih terena, ova kompanija može da pruži značajnu podršku Bundesveru. Njene lokacije su planski pozicionirane blizu glavnih puteva, luka i aerodroma, a poseduje i dosta terena za budući razvoj.
U oktobru prošle godine osnovala je posebnu povezanu kompaniju, Celerox Logistics Solutions GmbH, koja se bavi poslovima za vojsku i hitne službe.
"Ne želimo da skladištimo gume za oklopna vozila pored gumenih bombona , prosto iz operativnih razloga", rekao je Michael Quaden, direktor nove firme i rezervni oficir Bundesvera.
Pitanje je i dalje kako se zapravo dolazi do donosioca odluka u Nemačkoj. BLG Logistics je napravio listu onoga što bi mogao da ponudi u kriznom scenariju, uključujući više od 70 obučenih vozača tenkova u Bremerhavenu koji su ranije radili za američku vojsku. Firma takođe raspolaže sa 1.500 železničkih vagona i sedam kopnenih terminala koji bi mogli da služe kao mesta za raspoređivanje snaga i opreme.
Pošto jasna procedura saradnje nije postojala, kompanija je sama preuzela inicijativu i pokušala da uspostavi kontakte u Berlinu. U tom procesu, BLG je shvatio da nemačko ministarstvo odbrane funkcioniše drugačije od poslovnog sveta i da su formalne procedure važnije od dijaloga i brzih rešenja, kaže direktor Matthias Magnor.
Ipak, Nemačka pokušava da omogući bolju saradnju sa privatnim logističkim firmama i komunikacija se postepeno poboljšava. Michael Quaden iz kompanije Celerox Logistics Solutions GmbH smatra da će odbrambeni sektor sve više zavisiti od kapaciteta i znanja logističkih firmi.
Po njegovom mišljenju, snabdevanje se mora posmatrati kao deo šire strateške slike. "Logistika je ključna", rekao je. "Politički i vojni donosioci odluka moraju znati kada ima smisla privremeno obustaviti borbena dejstva na koja odlaze ogromni resursi, kako bi se obezbedilo snabdevanje stanovništva osnovnim potrepštinama."
- U pisanju pomogli Nicholas Comfort i Kamil Kowalcze.
.webp){kind=icon}
