Kako jemenski Huti mogu da pogoršaju naftnu krizu

Jedna stvar koja je pomogla da se ograniči šteta na tržištima nafte otkako je zbog rata s Iranom zatvoren Ormuski moreuz jeste dostupnost alternativne rute za dopremanje sirove nafte iz Saudijske Arabije u Aziju: Crveno more.

Huti, militantna grupa koju podržava Iran i koja kontroliše veći deo Jemena, ometali su veći deo saobraćaja tim ključnim plovnim putem tokom dve godine, počevši od kraja 2023. Kao odgovor na izraelski rat u Gazi, pokrenuli su napade na komercijalne i ratne brodove u blizini moreuza Bab el-Mandeb koji povezuje južni deo Crvenog mora s Adenskim zalivom, izazvavši tada najveći poremećaj u globalnoj trgovini od pandemije kovida 19.

Strahovi od novih poremećaja ponovno su isplivali na površinu s američko-izraelskim ratom protiv Irana. Iranska poluzvanična novinska agencija Tasnim upozorila je 25. marta da bi u sukobu moglo doći do otvaranja novog fronta, što je podstaklo Vašington da ponovi upozorenja na pretnje Huta pomorskom saobraćaju. Nekoliko dana kasnije, Huti su ispalili projektile na Izrael, prve od početka rata u Iranu, i poručili da će nastaviti s operacijama sve dok ne prestanu napadi na Iran i njegove savezničke (proksi) snage.

Predstavljaju li Huti i dalje opasnost za brodove u Crvenom moru?

Da. Grupa je tokom protekle decenije povremeno bila na meti vazdušnih napada SAD, Izraela, Velike Britanije i koalicije predvođena Saudijskom Arabijom. To je Hute oslabilo, ali ih nije uništilo, a dugotrajni rizik od napada i dalje odvraća mnoge zapadne brodarske kompanije od jemenskih voda.

Krševita jemenska obala Crvenog mora pomaže Hutima u skrivanju oružja. U američkim i izraelskim vazdušnim napadima su prošle godine poginule mnoge njihove vođe i uništeno mnogo vojne opreme. Međutim, grupa je uspela da se pregrupiše i barem delimično ponovno naoruža, prema rečima regionalnog zvaničnika upoznatog s aktivnostima pokreta. Rivalske milicije koje podržava jemenski sused Saudijska Arabija i, do nedavno, Ujedinjeni Arapski Emirati, nisu uspele da istisnu Hute iz njihovih uporišta tako da oni i dalje kontrolišu velik deo jemenske obale Crvenog mora, uključujući važne luke poput Hodejde.

Iako su njihovi protivnici uspeli da presretnu nekoliko pošiljki naprednih projektila, Huti se ne oslanjaju isključivo na Iran za oružje. Mogu se osloniti na plemenske krijumčarske mreže unutar Jemena i komercijalne veze s centrima za izvoz iz sektora odbrane kao što je Kina. Takođe su pojačali napore kako bi mogli da sami sastavljaju i proizvode oružje.

Kakavi su bili rezultati napada Huta u Crvenom moru?

Huti su građali vojne i komercijalne brodove više od 190 puta između novembra 2023. i juna 2024. godine, prema podacima Pentagona, a dugotrajna pretnja koju predstavlja ova pobunjenička grupa bila je dovoljna da odvrati brodare. Mnogi su umesto toga odlučili da plove više hiljada milja južnije, oko afričkog Rta dobre nade.

Preusmerene plovidbe mogu trajati i do 25 odsto duže nego kroz Crveno more i Suecki kanal između Azije i Evrope, prema podacima firme Flexport Inc. Ta su putovanja ujedno i skuplja.

Prolasci kroz Crveno more takođe nose veće troškove nego ranije zbog povećanih premija osiguranja. Ipak, ono ostaje značajan kanal za naftu, gas i ostale sirovine koje se prevoze tankerima i brodovima za rasuti teret. U proseku je oko 75 plovila dnevno prelazilo kroz moreuz 2023. godine, podaci su MMF-a i Oxforda.

U 2025. godini prosečni dnevni promet iznosio je oko 33 brodova.

 

 

Bab el-Mandeb je vekovima bio omiljena ruta za trgovinu između istoka i zapada. Njegovo ime znači "Vrata suza", što se odnosi na ukrštanje struja, nepredvidive vetrove, grebene i plićake koji su ovaj 29 kilometara širok plovni put nekada činili opasnim za pomorce. Oko devet odsto globalne pomorske trgovine prolazilo bi kroz njega pre nego što su napadi Huta ozbiljno počeli, uključujući oko 20 odsto kontejnerskog saobraćaja i robu u vrednosti većoj od dva biliona dolara godišnje.

Sirova nafta, dizel, prirodni gas, ostali naftni derivati i rasute sirovine s Bliskog istoka i iz Indije i dalje prolaze kroz Crveno more na putu prema Evropi i iz nje jer je to najkraća ruta. Sankcije koje je Zapad uveo Rusiji nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine učinile su ovaj put vitalnom trgovačkom arterijom i za protok sirove nafte u drugom smeru, budući da Moskva sada lavlji deo svoje nafte prodaje Aziji.

Ako se odluče da deluju, vođe Huta znaju da mogu da nanesu veću ekonomske probleme sada kada je Ormuski moreuz -druga vitalna arterija za brodarstvo na Bliskom istoku i zvan njega, uglavnom zatvoren zbog rata s Iranom.

Održavanje moreuza Bab el-Mandeb otvorenim posebno je važno za Saudijsku Arabiju, koja je uspela da zadrži značajan deo svog izvoza nafte šaljući je naftovodom preko Arabijske pustinje do luke Janbu na Crvenom moru gde se ukrcava u tankere. Mnogi od tih brodova moraju da plove pored Jemena kako bi preuzeli naftu i da se vrate nazad na jug kroz Bab el-Mandeb kako bi stigli do kupaca u Aziji.

Veće isporuke iz Janbua postali su slamka spasa za tržište nafte i jedan od razloga zašto cene sirove nafte nisu još više skočile. Saudijske isporuke kroz luku na Crvenom moru dostigle su oko 70 odsto ukupnog predratnog izvoza nafte te zemlje.

Dokle bi Huti bili spremni da idu u napadima?

Iako im je Iran i dalje najvažniji savezik, Huti ne postupaju automatski po nalogu Teherana. Ova grupa ima sopstvene strateške procene, a ulazak u širi regionalni rat nosio bi značajne rizike - uključujući odmazdu SAD ili Izraela u trenutku kada se još uvek vojno i ekonomski oporavljaju od prethodnih kampanja bombardovanja.

Huti bi takođe trebalo da opravdaju ulazak u rat svojim sugrađanima u Jemenu u vreme kada je ekonomija zemlje u teškom stanju, a oko polovine stanovništva pati od akutne gladi, prema podacima Ujedinjenih nacija.

Izraelske vlasti veruju da bi grupa mogla da pokrene napade na brodove i ponovno zatvori Bab el-Mandeb, rekao je izraelski zvaničnik upućen u tu temu. Ipak, Huti bi mogli da pokažu oprez kada je reč o ugrožavanju interesa iranskog regionalnog suparnika, Saudijske Arabije. Islamistički militanti postigli su primirje sa Saudijskom Arabijom 2022. godine, koje se uglavnom održalo i uključivalo određena plaćanja saudijske vlade područjima pod kontrolom Huta.

Politička konsultantska firma Eurasia Group iz Njujorka navela je u belešci klijentima da će Huti za sada verovatno izbegavati da gađaju saudijska naftna postrojenja. Iako Huti moraju da pokažu da učestvuju u ratnim naporima, oni i dalje dalje teži tome da što više umanje negativne posledice daljeg uplitanja u rat i da održavaju prećutni dogovor sa Saudijcima, rekli su analitičari Eurasije, uključujući Firasa Maksada. "Huti bi ipak mogli da ciljaju saudijski izvoz nafte pod pritiskom Irana u slučaju eskalacije."

Ko su tačno Huti?

Zvanično poznati kao Ansar Allah (Božji pomoćnici), Huti su preuzeli kontrolu nad glavnim gradom Jemena, Sanom, 2014. godine, pokrenuvši građanski rat koji i dalje deli zemlju. Deo klana koji potiče iz severozapadne pokrajine Sada, Huti su sledbenici zaidskog ogranka šiitskog islama, koji čini oko 25 odsto stanovništva Jemena.

Nakon što su se Severni i Južni Jemen ujedinili 1990. godine, Huti su pokrenuli niz pobuna pre nego što su uspešno zauzeli Sanu. Osim glavnog grada, kontrolišu delove severozapada zemlje. Huti su protivnici Zapada i Izraela, a SAD i Evropska unija ih označavaju kao terorističku grupu.

Poput palestinskih militanata Hamasa, Huti od Irana dobijaju obuku, tehničku stručnost i oružje, uključujući bespilotne letelice i balističke i krstareće projektile.

Milicija je počela da ispaljuje dronove i projektile prema Izraelu ubrzo nakon što je Hamas, koga SAD i druge zemlje takođe smatraju terorističkom organizacijom, napao Izrael iz Gaze početkom oktobra 2023, što je dovelo do izraelske vojne kampanje. Huti su tada prešli na gađanje brodova.

Ova grupa je prvobitno tvrdila da je usredsređena samo na brodove povezane s Izraelom, iako su pogođeni i brodovi koji nemaju direktne veze sa tom zemljom. Nakon što su SAD i Velika Britanija počeli da bombarduju Hute u januaru 2024, militanti su izjavili da je sva američka i britanska imovina legitimna meta.

 

Šta su SAD i druge zemlje učinile kako bi se suprotstavile napadima Huta u Crvenom moru?

Prije nego što su Huti pojačali svoje napade 2023. godine, SAD i saveznici već su patrolirali Crvenim morem kako bi suzbili pirate i krijumčarenje u sklopu koalicije pod nazivom Združene pomorske snage (Combined Maritime Forces ). Neki su brodovi imali i sopstvene naoružane čuvare koji su mogli da pucaju na brodove koji im se približavaju ako bi  izgledalo da su neprijateljski nastrojeni.

Talas napada Huta te godine podstakao je SAD da uspostave međunarodnu operativnu grupu, poznatu kao Operacija "Čuvari prosperiteta" (Prosperity Guardian), kako bi zaštitili brodove u tom području. Više od 20 zemalja doprinelo je naporima slanjem brodova, osoblja i informacija.

SAD i Velika Britanija pokrenuli su pomorske i vazdušne napade na položaje Huta početkom 2024. godine. Međutim, godinu dana kasnije, Huti su zapretili da će nastaviti da napadaju brodove i lansiraju projektile na Izrael u znak solidarnosti s Palestincima u Gazi. Trumpova administracija u SAD odgovorila je masovnom kampanjom krstarećim projektilima i bombardovanjem. To se završilo prekidom vatre između Huta i SAD. Dva meseca kasnije, Huti su nastavili s napadima. Četiri komercijalna broda našla su se na udaru projektila, dronova i drugog oružja, pri čemu je jedan teško oštećen, a dva su potopljena.

Nakon što su signalizirali da će postepeno obustaviti svoju kampanju nakon što su Hamas i Izrael postigli prekid vatre krajem 2025, Huti su pauzirali svoje napade na brodove, iako je Izrael nastavio da gađa infrastrukturu pod kontrolom Huta i ubija njihove visoke zvaničnike. Hutima je najverovatnije bilo potrebno vreme kako bi se pregrupisali i obnovili svojih zalihe projektila.

Operacija "Čuvari prosperiteta" ugašena je nakon prekida vatre u maju. Evropski ratni brodovi nastavili su da pružaju određenu ograničenu zaštitu brodovima u Crvenom moru putem zasebne pomorske misije, Aspides.