Predsedavajuća Predstavničkog doma Nancy Pelosi obećala je da SAD neće napustiti Tajvan, potvrđujući američku podršku demokratski izabranoj vladi u Tajpeju, uprkos novim pretnjama vojnom akcijom Pekinga.
Pelosi je dala izjavu u sredu tokom ceremonije sa tajvanskom liderkom Tsai Ing-wen. Dolazak članice Demokratske stranke iz Kalifornije na Tajvan u utorak uveče učinio ju je najvišim američkim zvaničnikom koji je posetio ostrvo u poslednjih 25 godina.
"Nećemo napustiti našu posvećenost Tajvanu i ponosni smo na naše trajno prijateljstvo", rekla je Pelosi. "Sada je američka solidarnost sa Tajvanom presudna više nego ikada", dodala je ona. "To je poruka koju danas ovde donosimo".
Tsai je rekla da je poseta Pelosi pokazala čvrstu međunarodnu podršku Tajvanu, koji je suočen sa višegodišnjom međunarodnom kampanjom pritiska koju je vodio Peking.
"Suočen sa vojnim pretnjama koje su namerno pojačane, Tajvan neće odustati", rekla je Tsai, nakon što je dodelila nagradu američkoj poslanici.
Kina, koja Tajvan smatra delom svoje teritorije, najavila je najprovokativnije vojne vežbe u decenijama oko ostrva nakon posete Pelosi, što rizikuje da izazove krizu između najvećih svetskih ekonomija. Predsednik Xi Jinping rekao je predsedniku Joe Bidenu prošle nedelje da će "odlučno čuvati nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet Kine" i da će "ko god se igra vatrom izgoreti".
Bloomberg
Ministarstvo spoljnih poslova u Pekingu je nakon sletanja Pelosi saopštilo da će "Kina preduzeti sve neophodne mere da odlučno odbrani nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet, a sve posledice moraju da snose SAD i snage za nezavisnost Tajvana".
Tajvanske akcije pale su za 0,1 odsto u 10.56 sati po lokalnom vremenu. Kineski referentni indeks CSI 300 pao je za 0,4 odsto, brišući raniji rast od čak 1,1 odsto.
Bela kuća je pokušala da ublaži sve veće tenzije sa Kinom, ističući da je Kongres nezavisna grana vlasti. Pelosi je američki političar najvišeg ranga koji je posetio Tajvan od nekadašnjeg predsednika Predstavničkog doma Newta Gingricha 1997. godine.
Prema sporazumu postignutom 1978. o normalizaciji odnosa između Kine i SAD, Vašington je pristao da prizna samo Peking kao sedište kineske vlade, istovremeno priznajući - ali ne podržavajući - kineski stav da postoji samo jedna Kina i da je Tajvan deo Kine.
SAD su insistirale na tome da svako ujedinjenje ostrva i kopna mora da bude mirno, a snabdele su Tajvan naprednim oružjem, dok se namerno nisu izjasnile oko toga da li će američke snage pomoći u odbrani od kineskog napada.
- U pisanju pomogli Sarah Zheng, Adrian Leung i Jin Wu.
.webp){kind=icon}
