Istorijski poraz Erdogana na opštinskim izborima u Turskoj

Turski predsednik Recep Tayyip Erdogan pretrpeo je poraz bez presedana na izborima gde je pobedu odnela glavna opoziciona stranka, dok zemlju muče nagli rast inflacije i najviši troškovi zaduživanja od kada je predsednik došao na vlast pre više od dve decenije.

Erdoganova Stranka pravde i razvoja (AKP) zaostala je za glavnom opozicionom Republikanskom narodnom partijom, (CHP) na opštinskim izborima u nedelju, i to prvi put u istoriji, prema ranim rezultatima koje je objavila državna televizija TRT.

Podrška AKP-u iznosila je 35,6 odsto, dok je CHP vodio u trci sa 37,6 odsto, sa oko 98,5 odsto prebrojanih glasačkih listića, preneo je TRT.

Rezultati ankete pokazuju da su se birači okrenuli protiv vladajuće stranke u većem delu zemlje, ali je zaokret bio drastičniji u urbanim sredinama. To je uglavnom bilo zbog konstantno visoke inflacije koja je trajala čak i nakon što je Erdogan dozvolio centralnoj banci da podigne ključnu kamatnu stopu na 50 odsto, što je najviši nivo od kada je vladajuća stranka prvi put došla na vlast 2002. Dok su viši troškovi kreditiranja doveli do pada optimizma kod potrošača, oni tek treba da preokrenu putanju inflacije, koja na godišnjoj stopi iznosi nešto ispod 70 odsto.

"Čini se da su birači kaznili njegovu stranku i kandidate na opštinskim izborima zbog ekonomskih poteškoća", rekao je za Emre Peker, direktor Evroazijske grupe za Evropu.

Partija AKP je trebalo da osvoji mesto gradonačelnika u 24 grada, manje nego 39, koliko je držala u 2019. CHP je vodio trku u 35 provincija, u poređenju sa 21 na prošlim izborima, izvestio je TRT.

Erdogan je priznao poraz u obraćanju svojim pristalicama ispred sedišta AKP-a u Ankari, obećavajući "samokritiku".

"Izbori 31. marta predstavljaju prekretnicu. Nismo bili u mogućnosti da dobijemo rezultate na lokalnim izborima kojima smo se nadali", rekao je Erdogan.

Ergodanov protivnik

Trebalo bi da nedeljni rezultati povećaju popularnost Ekrema Imamoglua, pošto je opozicioni gradonačelnik Istanbula proglasio pobedu sa oko 11 procentnih poena razlike, prema ranim rezultatima. Predizborne ankete su pokazale da su Erdoganova AKP i opozicija bili u tesnoj trci u najvećem gradu u zemlji.

Glasanje se posmatra kao šira bitka između dva najistaknutija politička protivnika Turske. Imamoglu je preuzeo kontrolu nad Istanbulom 2019. godine, čime je okončana Erdoganova 25-godišnja kontrola nad gradom. Njegova partija CHP takođe je pobedila na tim izborima u glavnom gradu Ankari, što je bio težak poraz za predsednika Turske.

Čak i nakon svoje druge pobede u Istanbulu zaredom, Imamoglu ima još jednu bitku. Optužen je da je vređao članove Vrhovnog izbornog veća, što bi moglo da dovede do zabrane obavljanja političke funkcije.

Na kocki je vlast u Istanbulu, gradu od skoro 16 miliona stanovnika sa godišnjim budžetom od 6,6 milijardi dolara.

Isplate socijalne pomoći iz opštinskih budžeta ključne su za birače pogođene krizom troškova života u Turskoj. Kako će se ta sredstva dodeljivati, odlučuje se na opštinskim većima, tako da je dominacija tamo jednako važna kao i osvajanje mesta gradonačelnika.

Osipanje glasova

Vladajuća AKP izgubila je deo glasanja zbog odluke proislamske Partije ponovnog blagostanja (YRP) da predloži svoje kandidate, čime je savez između njih okončan. Njihovi kandidati dobili su preko šest odsto glasova, prema ranim rezultatima.

Partija ponovnog blagostanja oštro je kritikovala Erdoganovu ekonomsku politiku i odbijanje njegove vlade da zaustavi trgovinu sa Izraelom uprkos ratu u Gazi.

Uprkos tome, malo je verovatno da će rezultati izbora napraviti distancu između Erdogana i njegovog tima ekonomista sa ministrom finansija Mehmetom Simsekom na čelu, kaže Wolfango Piccoli, jedan od predsednika konsultantske firme Teneo.

"Ne očekuje se značajna promena u kreiranju ekonomske politike", rekao je on.

Glavni rizik za program Simsekove politike, koji predviđa disciplinu javnog budžeta i visoke kamatne stope za ukroćivanje inflacije, jeste to što će Erdoganu biti teško da ne poveća minimalnu zaradu i plate penzionera tokom druge polovine 2024. godine, rekao je Piccoli.

Predsednik je rekao da neće dozvoliti da rezultati izbora ometaju njegove ekonomske planove.

"Odlučno smo sproveli naš srednjoročni program. Držali smo se dalje od populističkih koraka koji bi stavili teret na našu zemlju, naciju i buduće generacije", rekao je Erdogan. "Počećemo da vidimo pozitivne rezultate našeg ekonomskog programa, koji će biti vođeni poboljšanjem nivoa inflacije."