Zbog obustave plovidbe na Dunavu u Bugarskoj je zarobljeno više od 1,2 miliona tona uglja i oko 30.000 tona nafte i derivata nafte za uvoz, potvrđeno je iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za Bloomberg Adriju.
Trebalo bi da vlada Bugarske danas usvoji sporazum koji će dozvoliti srpskim bagerima da uđu u zemlju i izvrše radove na kritičnim tačkama koji onemogućavaju plovnost Dunava. Za Srbiju je Dunav veoma važan kada je u pitanju dopremanje energenata, hrane, ali i izvoz robe iz naše zemlje.
Takođe, na izvoz iz Srbije čeka oko 300.000 tona sirovina koje se koriste u hemijskoj industriji za proizvodnju veštačkog đubriva (fosfat, kalijum-hlorid, amonijum-sulfat i urea), oko 100.000 tona veštačkog đubriva, 750.000 tona pšenice i kukuruza iz starog roda i 350.000 tona pšenice i kukuruza iz novog roda.
Opširnije
Suša blokirala Srbiju, svi čekaju prvu jaču kišu
Velika šteta od suše u Evropi, pa i Srbiji.
10.08.2022
Vodostaj Rajne opada toliko da se plovidbe dovode u pitanje
Reka Rajna bi trebalo u petak da se opadne toliko da bi niski vodostaj mogao da poremeti trgovinu gorivima širom Evrope
12.08.2022
Plovnost Rajne se poboljšava, rasterećenje za lance snabdevanja
Nivo vode na ključnom nemačkom čvorištu na reci Rajni skočio je u subotu.
21.08.2022
Da bi sporazum u Bugarskoj trebalo da bude usvojen danas, potvrdio je za naš medij ministar Tomislav Momirović, koji je rekao da će nakon usvajanja sporazuma srpska mehanizacija na najkritičnijim lokacijama u Bugarskoj biti za četiri do šest dana.
"Naš cilj je da otkopavanjem dobijemo 2,5 metra dubine plovnog puta, što će omogućiti optimalne uslove plovidbe za sve brodove na Dunavu. Za sve ove radove će nam biti potrebno najmanje mesec i po dana", izjavio je Momirović.
Procena je da će interventni bagerski radovi koštati Srbiju oko 1,7 miliona evra.
Problemi počeli još u julu
Problemi na Dunavu počeli su početkom jula, kada je usled velikih suša došlo do pada vodostaja. Problem je eskalirao u drugoj polovini jula, kada je došlo do potpune obustave plovidbe na sektoru Belene u Bugarskoj.
U međuvremenu su se pojavili novi problematični sektori na Dunavu u Bugarskoj. Iz Ministarstva kažu da, imajući u vidu dugoročnu lošu hidrološku prognozu, jedini način da se stanje plovnosti poboljša bilo je preduzimanje bagerskih radova u cilju dobijanja potrebnih gabarita plovnog puta.
Dodaju i da Ministarstvo preduzima interventne bagerske radove kako bi se obezbedila plovnost rečnih puteva glavnim korisnicima rečnog saobraćaja u Srbiji - najvećim industrijama poput građevinske, hemijske i naftne industrije, kao i poljoprivredi.
Uprkos niskom vodostaju, u Srbiji nema obustave plovidbe, a iz Ministarstva navode da je ova situacija pokazala opravdanost investicionih projekata u poslednje četiri godine u plovne puteve.
"Uz veliku podršku EU od 2018. do ove godine, uloženo je 10 miliona evra u regulisanje šest kritičnih sektora za plovidbu na Dunavu od Beograda do Bačke Palanke. Ti hidrotehnički radovi danas pokazuju koliko su značajni jer da ih nismo uspešno realizovali, sada bismo imali potpune obustave plovidbe", rekli su iz Ministarstva.
Poplavama i sušama moraćemo da se prilagodimo
Hidrolog u RHMZ-u Dejan Vladiković rekao je za Bloomberg Adriju da je hidrološka situacija na Dunavu i dalje nepovoljna, iako je prethodnih 10 dana bilo blagog pobošljanja usled padavina u Austriji, Slovačkoj, Češkoj i Mađarskoj.
Očekuje se da će nepovoljna hidrološka situacija na Dunavu trajati do druge dekade septembra, kada se prognoziraju veće padavine, a samim tim i porast nivoa ove važne evropske reke, dodao je hidrolog.
Kaže da je sa nivoom vodostaja loša situacija i na drugim rekama u Srbiji, kao što su Sava, Kolubara sa pritokama, Mlava i Stari Begej.
U poslednjih dvadesetak godina, ovakav nizak nivo vodostaja Dunava dogodio se, kaže hidrolog, pet do šest puta, ali i ističe da je ove godine u odnosu na ostale najizraženiji.
Objašnjava da su ranijih godina, kada su bili ovako niski vodostaji, problemi počinjali od sredine avgusta, a da su sada zbog manjih padavina tokom proleća krenuli već početkom jula.
Specifično je, kaže, što su ranijih godina suše bile na određenim rekama i u određenim deonicama pojednih reka, dok je ove godine loša hidrološka situacija bila u čitavoj Evropi.
Vladiković ukazuje na to da stručna javnost u poslednjih desetak godina upozorava na globalno zagrevanje i da će klimatske promene biti sve izraženije.
"Imaćemo sve obilnije padavine, intenzivnije poplave, a biće i češćih sušnih perioda. To je ono što nam sledi i mi ćemo morati da se prilagodimo tim ekstremnim situacijama", istakao je hidrolog.
Zbog toga će, dodaje, biti važna međudržavna saradnja na širenju i produbljavanju plovnih puteva, ali i na zaštiti od poplava, jer je to svetski, a ne lokalni problem.
Reke širom sveta nestaju
Od SAD-a preko Italije do Kine, vode su se povukle, ostavljajući gole obale, mulj i pesak. Kanali su prazni. Rezervoari su se pretvorili u prah.
Svet je potpuno u rukama ubrzanih klimatskih promena i to ima dubok ekonomski uticaj. Gubitak plovnih puteva predstavlja ozbiljan rizik za brodske rute, poljoprivredu, snabdevanje energijom - čak i vodu za piće.
Reke koje su vekovima bile neophodne za trgovinu sada su obustavljene, ugrožavajući svetski promet hemikalija, goriva, hrane i drugih dobara.
Rajna, stub nemačke, holandske i švajcarske privrede, bila je praktično neprohodna poslednjih nedelja.
Dunav, koji vijuga 1.800 milja (otprilike 2.900 kilometara) kroz centralnu Evropu do Crnog mora, takođe je zagušen. Trgovina na evropskim rekama i kanalima doprinosi oko 80 milijardi dolara privredi regiona samo kao vid transporta.
U Kini je ekstremno leto uzelo danak na najdužoj azijskoj reci Jangce. Smanjenje nivoa vode ometalo je proizvodnju električne energije u mnogim ključnim hidroelektranama. Velegradovi, uključujući Šangaj, gase svetla kako bi smanjili potrošnju električne energije.
Suša koja muči reku Kolorado, izvor vode za 40 miliona ljudi između Denvera i Los Anđelesa, postala je toliko ekstremna da drugi krug drastičnog smanjenja vode pogađa Arizonu, Nevadu i Meksiko. Reka i njene pritoke navodnjavaju oko 4,5 miliona hektara zemlje, generišući oko 1,4 biliona dolara godišnje u poljoprivredi i ekonomiji.
Vode koje se povlače na jugozapadu SAD otkrivaju mrtva tela i otiske dinosaurusa koji su bili potopljeni možda milionima godina.
- U pisanju teksta pomogao Brian K Sullivan.