Kako klimatske promene menjaju našu svakodnevicu

Zime bez snega, ali s procvetalim krošnjama, vrela leta sa superćelijskim olujama i sneg u aprilu dešavali su nam se, i tek će zahvaljujući klimatskim promenama.

Razorne oluje, poplave, razvoj atipičnih bolesti za neko podneblje i umiranje biljnog sveta - samo neke od pojava prouzrokovanih globalnim zagrevanjem.

Dunja Macoko Drvar, magistar meteorologije i okeanografije i klimatolog i direktorka programa zaštite prirode u WWF Adriji, kaže da se Adria region, nažalost, zagreva brže od globalnog proseka.

 „Analize ECMWF, jednog od najvećih prognostičkih centara na svetu, pokazuju da je u poslednjih 40 godina u Adria regionu temperatura porasla preko dva stepena. Prethodna, 2023. godina bila je najtoplija godina u celom regionu. Odstupanja srednje temperature prošle godine najviše je bilo u Sarajevu i Banjaluci, čak 2,2 °C, u Ljubljani, Zagrebu i Beogradu 1,8 °C, u Splitu 1,7 °C, u Skoplju 1,6 °C, a u Podgorici 1,5 °C”, kaže za Bloomberg Adriju Macoko Drvar i dodaje da je 16. jula izmerena u moru oko Dubrovnika temperatura od 30,0 °C.

Privatna arhiva/Dunja Macoko Drvar

„Podatak je još uvek neslužben, ali kad prođe sve kontrole izjednačiće će se sa prošlogodišnjim rekordom, koji je takođe u julu zabeležen u Crikvenici. Gotovo da i nema meseca, pa ni dana, da ne čitamo o probijanju dosad nam poznatih planetarnih granica kad su vremenske prilike u pitanju. I ne događa se sve u Adria regionu, ali gotovo sve na ovaj ili onaj način ima uticaj na stanje atmosfere, odnosno, biosfere kod nas”, objašnjava sagovornica.

Pregršt alarmantnih podataka

Ako ne napravimo hitne i korenite promene, upozorava Macoko Drvar, u načinu upravljanja energentima, poljorivrednim zemljištem, transportom i uopšte u načinu življenja, rast temperature će se ubrzano nastaviti.

„Naročito je zabrinjavajuće zagrevanje mora koje se ubrzava. Za 30 godina imaćemo, recimo, 10 do 20 toplih dana više u kopnenim delovima regiona, a 30 više u primorskim krajevima nego što smo imali početkom 21. veka.  Očekuje nas i povećanje broja toplih noći. Povećanje broja toplih dana biće najveće u jesenjoj i letnoj sezoni, topli periodi produžiće se za 20 do 40 dana, a na ostrvima čak i za 70 dana za godinu. Sušna razdoblja produžiće se najviše u planinskim područjima Dinarida, a nešto manje u Panonskom području. Ovakvih alarmantnih podatka ima pregršt”, ističe ona.

Posledice su, kako kaže, jasno vidljive već sada i biće još vidljivije u svim aspektima naših života.

„Menja se trajanje vegetacijskog perioda koje je ključno za uspešnu proizvodnju hrane. Projekcije pokazuju da već sad imamo značajno produženje vegetacijskog razdoblja, što dovodi do promena u datumima sazrevanja biljnih vrsta, a to pak utiče na promene u količinama roda, datumima berbe i setve, ali i na mogućnost uzgoja određenih vrsta. Analize pokazuju da smo za 30 godina izgubili 5 do 30 odsto vode u tlu. Sve češći prolećni mrazovi uzrokuju gubitke u voćarstvu”, ističe ona.

Sve ovo neminovno ima posledice i na ljudsko zdravlje. Ovih dana ponovno imamo pojavu groznice Zapadnog Nila, koja se prvi put pojavila u regionu pre korone. Čuli smo za nju ponovno kad je odjeknula vest da je od te zarazne bolesti preminula glumica Mira Furlan.

„Širenje vektorskih bolesti na područja u kojima nekad nisu postojale je jedna od posledica klimatskih promena. Projekcije pokazuju da će se opasnost od zaraze povećati 50 puta do sredine ovog veka”, kaže Macoko Drvar.

Hoće li biti skijanja na Kopaoniku?

Skijašku sezonu ove zime na Kopaoniku i drugim nižim planinama u Srbiji, skijaši opisuju kao izazovnu. Ove sezone svedočili smo drugom najtoplijem decembru na Kopaoniku od kad postoje merenja (od 1951. godine). Ni prethodna sezona nije se bila mnogo bolja, u pitanju je bila zima sa samo 24 snežna dana, što je najmanji broj snežnih dana u poslednjih 19 godina.

Depostiphoto

„Primera radi, osmotreni podaci govore da se od 1950. godine do danas dogodilo drastično zagrevanje u zimskim mesecima – i da je ono bilo najizraženije na planinama. Naime, i najniža minimalna i najviša maksimalna temperatura izmerena u toku zime povećala se za 1 °C po deceniji u planinskim oblastima jugozapada Srbije, što je najveća (zimska) promena zabeležena u našim merenjima“, piše za klima101.rs Irida Lazić, doktorand iz oblasti meteoroloških nauka.

Lazić u svom tekstu navodi da bi za 50 godina jedna prosečna skijaška sezona mogla trajati od januara do marta, kao i da skijalištima ispod 1.500 metara nadmorske visine mogu biti sasvim ugrožena.

„Ski-centar Kopaonik je na nadmorskoj visini 1.770 m, a najniža polazna tačka žičara je na 1.057 m, što je daleko ispod gorenavedene procenjene minimalne granice za skijališta od 1.500 m.  Kako će izgledati skijanje, teško je predvideti, ali će cenu klimatskih promena svakako plaćati i sami skijaši, pre svega u vidu lošijeg kvaliteta staza, a onda i gužvi zbog smanjenih kapaciteta, porasta cena“, piše ona.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar