Izuzeće za Orbana i Merza, ali ne i za Lukoil, NIS i Indiju

Američke sekundarne sankcije Rusiji, koje pogađaju sve one treće zemlje, kompanije i pojedince, koje su u imovinskoj vezi ili posluju sa sankcionisanim ruskim energetskim kompanijama, proteklih nedelja ljuljaju tržište nafte i naftnih derivata u Evropi ali i širom sveta. I dok je većina zemalja, poput Indije, Srbije ili Bugarske, prinuđeno na velike i skupe energetske zaokreta kako bi izbegli energetsku krizu, lideri Mađarske i Nemačke su uspeli u Vašingtonu da svojim zemljama isposluju izuzeća od sankcija.

Iako tvrdi da se drži principa da sekundarnim sankcijama protiv Rusije želi da natera zvaničnu Moskvu da prekine invaziju na Ukrajinu i sklopi mirovni sporazum sa Kijevom, pojedini analitičari ukazuju da je ovim izuzećima Donald Trump zapravo oslabio svoju poziciju i doveo u pitanje sa koliko jakim kredibilitetom može da zahteva od zemalja, kao što je na primer Turska, da prekinu da budu veliki kupci energenata iz Rusije.

Osim toga, mnogi pokušavaju da protumače zašto se Trumpova administracija po ovom pitanju prema Mađarima i Nemcima ponaša kao "majka", dok su kao "zla maćeha" prema zemljama, kao što su Srbija, Bugarska, Rumunija ili Indija. Potonjima zasad nije dozvoljeno izuzeće za Naftnu industriju Srbije (NIS) ili za indijsku kompaniju Nayara Energy koje su delom u ruskom vlasništvu, niti je odobrena kupovina međunarodne imovine Lukoila od strane Gunvor grupe, koju je Ministarstvo finansija SAD označilo kao "marionetu Kremlja", što je energetski uzdrmalo balkanske zemlje i nateralo Bugarsku da nacionalizuje jednu Lukoilovu rafineriju u Burgasu, na Crnom moru.

Lični ustupak Orbanu

Nakon prošlonedeljnog srdačnog prijema u Beloj kući u Vašingtonu, mađarski premijer Viktor Orban je saopštio da će Mađarska sve dok je Trump na čelu SAD biti izuzeta iz svih američkih sankcija protiv energetskog sektora Rusije. To je na izvestan način potvrdila i portparolka Bele kuće, koja je rekla da je Mađarska "zasad" izuzeta iz sankcija.

"Premijer je bio jasan. Dogovorio se sa predsednikom SAD da smo dobili neograničeno izuzeće od sankcija. Ne postoje sankcije na isporuke nafte i gasa Mađarskoj, i to na neograničeni period", rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Szijjarto nakon sastanka u Beloj kući.

Međutim, nešto kasnije je Reutersu potvrđeno u Beloj kući da će izuzeće trajati godinu dana.

Prema oceni Reinharda Vesera, urednika u "Frankfurter Allgemeine Zeitungu" Trumpov ustupak je u osnovi "podsticaj za kampanju njegovog najboljeg saveznika među evropskim političarima".

Bloomberg/  Potencijalni kupac Lukoila nije dobio zeleno svetlo Vašingtona

"Više ne postoji objektivno opravdanje za izuzeće Mađarske od sankcija. Orban nije uspeo da smanji zavisnost svoje zemlje od ruske nafte i gasa, iako mu je EU dala dovoljno vremena da to učini uključivanjem posebnih pravila za Mađarsku u sopstvene pakete sankcija. Činjenica da je Orban pronašao saosećajnog slušaoca u Trumpu još jednom ilustruje kako američka politika funkcioniše pod ovim predsednikom", ističe Veser u tekstu za nemački dnevni list "Frankfurter Allgemeine Zeitung". "Ne radi se o suštinskim pitanjima, već o tome ko ima uvo čoveka u Beloj kući".

A Orban uspeva da osvoji uvo pre svega zbog političkih razloga, a ne zbog toga što je zemlja bez uzlaska na more, na čemu javno insistira Trump, kao i mađarski zvaničnici, koji ističu da bi odustajanje od ruske nafte primoralo Budimpeštu da bude zavisna od hrvatskog naftovoda "Janaf". Doduše, Orban je u Beloj kući pristao i da Mađarska kupi američki prirodni gas u vrednosti od nekoliko stotina miliona dolara, ali ovaj finansijski deo nije tako bio presudan koliko onaj politički.

Orban je poprilično dugo vrlo blizak lični i politički saveznik predsednika Trumpa, koji ga poštuje jer sledi Trumpovu antiglobalističku retoriku, kao i desničarske stavove o imigraciji i socijalnim pitanjima. Orbanove kritike na račun Brisela dobro su prihvaćene kod Trumpa, koji je pozvao EU da "veoma, veoma snažno poštuje ovog lidera jer je bio u pravu po pitanju imigracije".

Izuzeće Mađarskoj se zapravo najviše zasniva na tome što Trump u Orbanu vidi evropskog predvodnika onoga što bi moglo da se nazove Trumpovim transatlantizmom, koji nije zasnovan na liberalnoj ideologiji niti evropskim integracijama, već na trampizmu sa obe strane Atlantika. Suverenističke i evroskeptične snage, koje su do pre koju godinu bile najčešće portretisane u liberalnim mejnstrim medijima kao proruske snage, danas su "agenti" trampizma i Trumpovog  konzervativnog pokreta "Učinimo Ameriku ponovo velikom" (MAGA) u Evropi.

Trumpova namera je da svojom domaćom MAGA agendom ne samo transformiše američko društvo i državu već da je izveze i u inostranstvo, a naročito u Evropu, stvarajući evropsku verziju pokreta MAGA, koje pojedini već zovu MEGA (Učinimo Evropu ponovo velikom). Ova namera je ove godina praktično postala deo nove američke spoljne politike, što je razlog zašto Orban ima specijalan tretman u Beloj kući.

Budući da se Orban na predstojećim parlamentarnim izborima na proleće 2026. godine suočava prvi put sa ozbiljnim konkurentom koji bi mogao da mu zaljulja vlast, izuzeće iz američkih sankcija se koristi kao politički uspeh koji bi mogao da bude presudan na odluku građana na biralištima. Mađarska je, inače, poprilično pogođena Trumpovim carinama jer je njena automobilska industrija orijentisana na izvoz, što je dodatno pogoršalo već slabu ekonomiju u zemlji u kojoj je premijer obećao biračima "jeftinu rusku energiju".

Bloomberg / NIS ne uspeva da dobije izuzeće iz američkih sankcija

 

Međutim, teško je proceniti političke posledice ovog izuzeća, smatra mađarski politikolog Gabor Toeroek, ocenjujući da dogovor u Beloj kući neće promeniti ravnotežu snaga u zemlji.

"Pet meseci pre izbora, u izuzetno polarizovanoj trci u kojoj bi većina birača želela da glasa danas, bila bi uzaludna iluzija ili neosnovan strah očekivati da bilo koji događaj može pokrenuti radikalne promene. Istovremeno, sasvim je očigledno da je ovo bio trenutak kojim će se Fides rado hvaliti: jasan politički uspeh", ocenio je on.

Nemci "platili" izuzeće

Za razliku od izuzeća Mađarske, međunarodni mediji skoro da nisu ni analizirali izuzeće Nemačke, koje je takođe ostvareno političko-finansijskim ustupcima. Nakon zahteva nemačkog kancelara Friedricha Merza, Vašington je dao izuzeće od sankcija i nemačkoj filijali ruske kompanije Rosneft.

Iako je nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine zvanični Berlin stavio imovinu Rosnefta u Nemačkoj "pod privremeno starateljstvo", firma Rosneft Deutschland nije formalno nacionalizovana tako da je Berlin morao da traži posebno izuzeće za ovu naftnu kompaniju koja trenutno ima akcije u jednom naftovodu i tri rafinerije - PCK Schwedt, MiRo i Bayernoil - koje namiruju 12 odsto naftnih potreba Nemačke.

Bloomberg / Friedrich Merz uspeo da dobije ustupak od Donalda Trumpa

 

Iako Trump i vodeći ljudi njegove administracije umeju da budu i te kako oštri prema Nemačkoj, ovo izuzeće je odobreno bez mnogo buke, a sva je prilika da razlog za to leži, ne samo u činjenici da Nemačku u svom naoružavanju planira da stotine miliona evra slije u džepove američkih proizvođača borbenih aviona, već i u veoma konkretnom ustupku Trumpovoj vlasti.

Kada je američka vlada finansijski blokirana zbog neslaganja u Kongresu SAD, Nemačka je među prvima se ponudila da pomogne Trumpovoj administraciji. Budući da zbog "shutdowna" Pentagon nije mogao da isplaćuje plate svojim vojnicima i zaposlenima raspoređenim u inostranstvu, nemačka vlada je najpre preuzela isplaćivanje plata za više od 25.000 američkih vojnika u Nemačkoj, a potom je saopštila da će isplaćivati i plate za više od 11.000 zaposlenih civila u američkim vojnim bazama u Nemačkoj.

"Savezna vlada će pokrenuti neplanirani rashod kako bi se osiguralo da se oktobarske plate isplate na vreme", rekla je pre mesec dana portparolka ministarstva, dodajući da je doprinos Berlina "znak solidarnosti sa američkim oružanim snagama stacioniranim u Nemačkoj i njihovim zaposlenim civilima".

I dok se evropski komentatori na ovo izuzeće skoro pa nisu ni osvrnuli, za Mađarsku ne vide ubedljive razloge da bude pošteđena sankcija. Kako ističe poljska komentatorka Iwona Trusewicz, Orban je iskoristio kritičnu ekonomsku zavisnost zemlje od ruskih izvora energije da bi opravdao izuzetke za Mađarsku.

"Mađarska vlada koristi ovaj argument od početka ruske agresije na Ukrajinu. Dok je ostatak Evropske unije pronašao nove dobavljače i nove rute snabdevanja, mađarska vlada je ostala uz Rusiju, čime sve više subvencioniše ratni budžet Kremlja", ističe ona u komentaru za poljski dnevni list "Rzeczpospolita".

Indija kivna na dvostruke aršine

Na izuzeća se buni i Indija, ukazujući na dvostruke standarde kada su u pitanju kompanije koje su delom u vlasništvu sankcionisanih ruskih firmi.

Govoreći na Berlinskom globalnom dijalogu pre oko 20 dana, indijski ministar trgovine i industrije Piyush Goyal ukazao je na očigledne dvostruke standarde jer je nekoliko zapadnih zemalja dobilo izuzeća od sankcija i carinske olakšice, dok se Indija i dalje suočava sa kaznenom carinom od 25 odsto na uvoz ruske nafte plus recipročnom carinom od 25 odsto na robu izvezenu u SAD, čime su ukupne carine dostigle skoro 50 odsto.

Bloomberg/ Indijske rafinerije umesto ruske naprasno kupuju američku i saudijsku naftu

 

Goyal je istakao da nije pravedno da se dozvoljava izuzeće za Rosneft Deutschland, koje su u vlasništvu ruskog Rosnefta, a da SAD i UK ne dozvoljavaju isti mehanizam za indijsku kompaniju Nayara Energy u kojoj 49,13 odsto akcija drži Rosneft. Uprkos tome što je pitanje izuzeća Nju Delhi pokrenuo sa Vašingtonom i Londonom, do njega nije došlo, a Indija zapravo polako prestaje da kupuje rusku naftu, što je Trump inače najavio kao rezultat svojih razgovora za indijskim premijerom Narendra Modijem.

Kako prenose Bloomberg i Reuters, Indija je za isporuke u decembru drastično smanjila kupovinu ruske sirove nafte. Pet velikih indijskih rafinerija, Reliance Industries Bharat Petroleum Corporation, Hindustan Petroleum Corporation, Mangalore Refinery and Petrochemicals i HPCL-Mittal Energy, dosad su činile dve trećine indijskog uvoza ruske nafte, ali za decembar nisu uopšte naručili naftu iz ruskih izvora. Obično se poslovi za sirovu naftu za sledeći mesec zaključuju do 10. u tekućem mesecu.

Samo dva prerađivača, Indian Oil Corporation i Nayara Energy, kupila su nešto ruske sirove nafte za decembar, pri čemu je prvi kupio od nesankcionisanih prodavaca a drugi koji je delimično u vlasništvu Rosnefta nastavio je da se oslanja isključivo na rusku sirovu naftu.

Dogovori za odabrane

Indijski oprez može biti delimično posledica američko-indijskih trgovinskih pregovora koji su, kako je rekao Trump, "prilično blizu" sporazumu. Pronalaženje alternativa ruskoj nafti je Indiji sada bilo znatno olakšano zbog nadolazećeg globalnog viška nafte pa su indijske rafinerije naručile sirovu nafte od dobavljača iz SAD i tradicionalnih dobavljača iz Persijskog zaliva.

Bloomberg / Bugarska nacionalizovala Lukoilovu rafineriju u Burgasu

 

I dok približavanje Indije američkom svetu ima ogroman geopolitički značaj za Trumpa, kako stvari stoje, ustupci zarad energetske bezbednosti Rumunije, Bugarske i Srbije nisu visoko na prioritete američke vlade. Zbog toga zasad nema ustupaka za ove zemlje pa je Bugarska bila prinuđena da u parlamentu donese zakon kojim se pod državnu kontrolu stavlja Lukoilova rafinerija u Burgasu, koja godišnje ima promet od oko 4,68 milijardi evra.

Prema oceni bugarskog komentatora Welisara Entschewa, žalosno je što Bugarska nije bila u stanju da obezbedi za sebe dogovor kao Mađarska. U tekstu za portal "Fakti", on ističe da je očigledno da "nemaju svi akteri u međunarodnoj energetskoj politici jednak pristup izuzećima".

"Postoje dva načina pregovora sa velikim silama: kao lider koji ima zemlju ili kao vazal koji ima nadređene. Viktor Orban je izabrao prvu opciju, Bojko Borisov drugu. Orban misli i deluje kao državnik, Borisov misli kao sluga i deluje kao kolonijalni administrator. Zašto Bugarska nije kao Mađarska", pita se ovaj komentator, dodajući da odgovor leži u tome "što biramo ljude poput Borisova umesto ličnosti poput Orbana".

Ipak, njegov komentar izostavlja očigledno drugačiji geopolitički i strateški odnos koji sa Trumpovom Amerikom ima Orbanova Mađarska u odnosu na ostale evropske zemlje.