.webp){kind=icon}
Bloomberg Adria je proteklih dana analizirala zarade privatnih fakulteta, građevinsku aktivnost u zemlji i trendove koji će oblikovati ponašanje potrošača ove godine. Saznali smo da je Poreska uprava donela prvo rešenje fizičkom licu za nelegalno sticanje imovine, a izvestili smo i o promenama u prognozama za rast srpskog BDP-a. U nastavku pogledajte pet grafikona koji su obeležili sedmicu za nama.
Koliko privatni fakulteti zarađuju na diplomama u Srbiji?
Prvi privatni fakultet otvorio je vrata za studente 1994. i tokom prethodne tri decenije u Srbiji se broj privatnih visokoškolskih ustanova neprekidno povećava. Prema podacima Ministarstva prosvete, akreditaciju za rad 2014. godine imali su dva privatna univerziteta i 18 fakulteta. Deset godina kasnije u Srbiji je akreditovano 12 privatnih univerziteta, u okviru kojih posluje 46 fakulteta, 15 visokih škola i devet visokih strukovnih škola.
Ove visokoškolske ustanove su u 2022. godini, prema finansijskim izveštajima dostupnim na sajtu Agencije za privredne registre, od prodaje usluga prihodovale oko 2,7 milijardi dinara (23 miliona evra) i ostvarile profit od 655 miliona dinara (5,6 miliona evra).
Tada se najviše brucoša, koji su za nastavak školovanja birali privatni fakultet, opredelilo da studira na nekom od sedam fakulteta Univerziteta Singidunum - njih 6.666. Taj univerzitet, pored najvećeg broja upisanih studenata, ostvario je i najveće prihode od prodaje usluga (1,2 milijarde dinara). Imaju svoje centre u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, i neke od najtraženijih studijskih programa - kao što su psihologija, računarstvo i informatika i farmacija, a u proseku godina studiranja košta oko 2.000 evra.
Prvo poresko rešenje za nelegalno sticanje imovine od 130 miliona dinara
Poreska uprava je donela prvo rešenje fizičkom licu da plati više od 130 miliona dinara jer nije uspelo da tokom poreske kontrole objasni i dokaže poreklo imovine kojom raspolaže, saznala je Bloomberg Adria. Osim toga, obradila je podatke o imovini i prihodima više od milion osoba i utvrdila da je više od 13.000 njih imalo uvećanje imovine u odnosu na prijavljene prihode u iznosu većem od 150.000 evra. Ovo je u najkraćem rezultat dugoočekivane primene Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnog poreza, koji je usvojen 2021. godine.
Predmet interesovanja Poreske uprave su ona fizička lica koja su u jednoj, a najviše u tri uzastopne kalendarske godine, uvećala vrednost svoje imovine za iznos veći od 150.000 evra, a da to uvećanje vrednosti imovine nije pokriveno prijavljenim prihodima, odnosno ona fizička lica koja u preduzetim postupcima nisu uspela da dokažu da je uvećanje imovine od 150.000 evra stečeno zakonito.
Građani koje proverava Poreska uprava najčešće rade u sivoj i crnoj zoni ekonomije i vrlo je teško jednostavno objasniti i kategorizovati prekršaje koje oni čine.
MMF povećao prognozu za rast srpskog BDP-a na 3,5 odsto
Međunarodni monetarni fond (MMF) povećao je prognozu za rast srpske privrede (realnog bruto domaćeg proizvoda) za ovu godinu na 3,5 odsto, uskladivši se time sa ranije iznetim procenama Svetske banke i Ministarstva finansija.
Aprilske projekcije dolaze nakon što je u izveštaju iz oktobra MMF saopštio da očekuje privredni rast od tri odsto. Potom je na otvaranju Kopaonik biznis foruma stalna predstavnica MMF-a u Srbiji Yulia Ustyugova poručila da bi zemlja ove godine trebalo da raste za 3,3 odsto.
Glavna finansijska institucija Ujedinjenih nacija takođe prognozira da će srpska privreda u 2025. zabeležiti rast od 4,5 odsto, a u 2029. godini četiri odsto.
Građevinske dozvole ne posustaju, 80 odsto je za stanove
Tendencija povećanja broja izdatih građevinskih dozvola započeta u januaru, nastavljena je u februaru, posle pada krajem prošle godine. Primećuje se oporavak stanogradnje, prvenstveno u Beogradu, budući da je prošle godine infrastruktura bila nosilac građevinske aktivnosti.
U februaru je izdato 1.797 građevinskih dozvola, što je za 0,6 više u odnosu na isti period prethodne godine. Od ukupnog broja izdatih dozvola, 80,5 odsto dozvola se odnosi na zgrade, a 19,5 odsto na ostale građevine, saopštio je u ponedeljak Republički zavod za statistiku.
Inače, nedavno je objavljeno da je podneto 2.169 zahteva za konverziju zemljišta i da svaki četvrti namerava da gradi stambeno-poslovne objekte. Tako da je realno da se u narednim mesecima može očekivati još više zahteva za izdavanje dozvola.
Trendovi koji će oblikovati ponašanje potrošača u 2024.
Tehnološki napredak u 2024. godini i dalje će u dobroj meri uticati na ponašanje potrošača. Trenutno je u svetu 5,2 milijarde aktivnih korisnika interneta, što je dvostruko više u odnosu na period od pre 10 godina. Procenjuje se da će onlajn kupovina robe i usluga u 2024. godini iznositi 10,8 biliona dolara, što znači da će se tržište udvostručiti u odnosu na 2017. godinu.
Euromonitor International je izdvojio pet ključnih digitalnih trendova koji će oblikovati ponašanje potrošača u 2024, a iz top pet digitalnih potrošačkih trendova proizlaze tri ključne teme. Prvo - iskustvo onlajn kupovine nastavlja da sazreva, drugo - oprezna i svesna potrošnja raste i na kraju - potrošači traže više moći u svojim odnosima sa brendovima.
Jedan od vodećih pet trendova je intuitivna e-trgovina. Stručnjaci u tom pogledu smatraju da je generativna veštačka inteligencija najveći uticaj imala na razvoj ciljanih marketinških kampanja i pružanje inteligentnijih predloga za kupovinu. Ova tehnologija može da isporuči personalizovane marketinške poruke u velikom obimu korišćenjem modela podataka, algoritama i mašinskim učenjem. A koji su ostali trendovi koji se ističu u ovom domenu, pročitajte na LINKU.
