Duga i topla 2024: Temperaturni rekordi, suše, ali i oluje

Južnu Evropu će verovatno pogoditi toplo i suvo vreme tokom ključnog dela sezone rasta, što stvoriti probleme farmerima i preduzećima koja se oslanjaju na stabilan protok vode.

Podaci koje je generisala Služba za klimatske promene Kopernikus ukazuju da postoji minimalna verovatnoća od 60 odsto da će većina južne Evrope iskusiti temperature koje su znatno iznad proseka u periodu između aprila i juna. Delovi Italije i Pirinejskog poluostrva imaju 60 do 70 odsto šanse da premaše prosečne istorijske temperature iz poslednje tri decenije.

Bloomberg/Copernicus

Naučnici u Kopernikusu su ažurirali svoje sezonske izglede, koje koriste farmeri, osiguravajuća društva i komunalna preduzeća kako bi se prilagodili planeti koja se zagreva. Nenormalno visoke temperature mogle bi da povećaju cene prirodnog gasa leti, kada ljudi koriste struju za rad klima-uređaja.

Podaci takođe sugerišu da veći deo Italije, Portugala i Španije ima 40 odsto do 50 odsto šanse za znatno manje padavina nego što je uobičajeno između aprila i juna.

Bloomberg/Copernicus

Naučnici prognoziraju da bi temperature u 2024. godine mogle da nadmaše istorijsku vrućinu zabeleženu 2023. Svaki mesec prošle godine bio je topliji od proseka 1991 - 2020, a drugi deo godine, posle El Ninja, oborio je rekorde. Svaki mesec od juna do decembra bio je topliji nego ikada zabeleženi.

Program Kopernikus, najveći svetski prikupljač klimatskih podataka, koristi milijarde mera sa satelita, brodova, aviona i meteoroloških stanica širom sveta za svoje mesečne i sezonske prognoze. Zajedno sa Evropskom svemirskom agencijom igra centralnu ulogu u naporima Evropske unije od 16 milijardi evra da preduzme klimatske promene putem preciznih prognoza.

Tokom narednog meseca, projektovani visoki pritisak iznad Severnog pola znači da bi severnoevropske privrede mogle da dožive temperature niže od prosečnih. Delovi centralne i istočne Evrope mogli bi da budu vlažniji od proseka, napisao je Kopernikus na svojoj veb stranici.

I u Srbiji se očekuju novi temepraturni rekordi, ali i nove oluje

"Trenutno je Srbiju i Evropu zadesio ledeni talas, a jedan od razloga za ovakvu prognozu je zbog toga što se u narednom periodu tek očekuje vrhunac El Niño. Dovoljna je mala promena u temperaturnom polju, upravo kakva je pojava El Niño, da budu oboreni novi temperaturni rekordi", rekla je Milena Ćirković, meteorološkinja Euronews Srbija.

Ekstremi između El Niño i La Niña su postali intenzivniji za 30 odsto od 1960. godine u poređenju sa šest decenija ranije, a trećini toga doprinosi globalno zagrevanje. Kada je u pitanju uticaj ovih meteoroloških pojava na vremenske prilike u godini pred nama, Ćirković kaže da utiču tako što ih čine intenzivnijim, tako što “ekstremni tipovi vremena poput suša, poplava, oluja i grada postaju još češći, intenzivniji i ekstremniji”, navodi Ćirković. 

 

Ćirković kaže da očekuje u narednom periodu više suša i požara, ali i poplava, a da je rizik od suša i požara povećan u Indoneziji, Australiji i istočnoj Kanadi.

"Osim ovog aspekta, zbog zagrevanja vode povećano je isparavanje, a topliji vazduh može da primi više vode i to su glavni okidači za oluje. To je paradoksalno jer je evropski deo Mediterana prema srednjoj sumi padavina u deficitu, međutim, imaćemo padavine koje su vrlo ekstremne u smislu da za vrlo kratak vremenski period padne velika količina kiše. Dakle, u širem delu Mediterana, kom pripada i naš region, u letnjim mesecima očekujemo više padavina koje će biti praćene olujama", navodi Ćirković.