Mladima je više stalo do hrane i kirije nego do borbe protiv klimatskih promena, pokazuje novo istraživanje. Međutim, ta dva problema su usko povezana.
Ono što jako frustrira kada pišete o klimatskim promenama je to što je veoma teško naterati ljude da se zabrinu oko toga - osim ako slučajno ne počnu da se guše u dimu stotinama kilometara od najbližeg šumskog požara ili pobegnu iz poplavljenog podruma nakon velikog nevremena biblijskih razmera.
Osećaj da niste uspeli da ubedite ljude da nam prete ogromne vrućine ove nedelje je pojačalo novo istraživanje koje pokazuje da mladi – koji su navodno buduća nada čovečanstva – više brinu o inflaciji nego o klimatskim promenama. Istraživanje je sprovedeno u godini koja će verovatno biti najtoplija u istoriji čovečanstva, koju su obeležile smrtonosne poplave, suše, toplotni talasi i šumski požari.
Opširnije
Ekstremna toplota 2023. izazvala kišu kakva dosad nije viđena
Verovatno najtoplija godina u istoriji donela je neviđene kiše na pet kontinenata, smrt hiljada ljudi i štetu od milion dolara.
04.11.2023
Maslinovo ulje zbog dve suše zaredom postaje tečno zlato
Proizvođači maslinovog ulja širom Evrope suočili su se sa drugom velikom sušom ove godine.
20.10.2023
Stokholm zabranjuje ulazak u centar benzincima i dizelašima
Plan je da se zabrana uvede od 2025. godine, a zabrana je korak dalje od rešenja iz Londona i Pariza.
10.10.2023
S jedne strane, to sugeriše da bi predviđanje klimatskih promena moglo biti loš izbor karijere. S druge strane, to potpuno ima smisla. Iako se kroz maglu sećam mladosti, jedini dugotrajan osećaj bio je nemilosrdni strah od nedostatka novca. Uz to, današnjoj omladini je mnogo gore nego što je meni ikad bilo. Troškovi školovanja, zdravstvene zaštite i stanovanja porasli su poslednjih decenija, a od pandemije kovida i cene hrane i drugih proizvoda . Teško je fokusirati se na klimatske promene kada vam krči stomak i niste sigurni da možete platiti kiriju.
Ipak, realnost je da su klimatske promene i inflacija u neraskidivoj vezi. Zbog globalnog zagrevanja, suše, poplave, toplotni talasi i destruktivne oluje su sve verovatnije i intenzivnije. Obrasci padavina se menjaju, a bolesti se šire. Sve to remeti poljoprivredu, građevinarstvo, pomorstvo, proizvodnju i još mnogo toga. Prirodne katastrofe i rast nivoa mora dovešće do toga da neke delove mogu nastaniti samo veoma bogati, te će pristupačno stanovanje biti još ređe. Pandemijske noćne more sa inflatornim lancem snabdevanja bile su samo delić onoga što se možda sprema.
Bloomberg
Samo jedan toplotni talas je povećao cene hrane u Evropi za 0,67 odsto u 2022. godini, prema nedavnoj studiji Evropske centralne banke i Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime. Buduće zagrevanje bi moglo da povećava globalnu inflaciju hrane za 0,9 do 3,3 odsto godišnje do 2035. godine, sugeriše studija, delimično u zavisnosti od toga koliko budemo dozvolili da se planeta ugreje do tada. Ukupna inflacija bi mogla da bude 0,3 odsto do 1,2 odsto viša godišnje (inflacija hrane je tipično nestabilnija od ukupne inflacije; otuda i veći raspon potencijalnih kretanja).
Globalna proizvodnja kukuruza mogla bi pasti za šest odsto do kraja veka, čak i prema najoptimističnijim prognozama emisije ugljenika, pokazuje studija Nase i mnogih drugih istraživača iz 2021. Takođe, većina tog efekta dogodila bi se pre 2040. Do tada, u svakom okrugu u Ajovi broj dana sa temperaturama koje ubijaju kukuruz povećaće se za bar 45 odsto, prema studiji Fonda za zaštitu životne sredine.
Samo ovog leta u SAD, svi - od stočara u Nebraski do sakupljača morskih algi na Long Ajlendu - imali su niže prinose jer su se kopno i more pržili na rekordnim temperaturama. Studija u junu u časopisu Nature upozorila je da uzgajivači pšenice u SAD i Kini nisu spremni za to koliko će biti destruktivniji budući toplotni talasi.
Tehnologija nam može pomoći da se bar donekle prilagodimo toplijoj budućnosti. Poljoprivrednici mogu efikasnije da koriste zemlju i vodu i uzgajaju sojeve useva otporne na toplotu. Preduzeća mogu zaštititi svoju infrastrukturu od vremenskih uslova i diverzifikovati svoje lance snabdevanja. Ali sve će to biti skupo, barem kratkoročno, uz još veći inflatorni pritisak. Zemlje u razvoju će se boriti da održe korak bez (skupe) pomoći razvijenog sveta.
Ignorisanje najgoreg što donose klimatske promene, kao i inflacije i poremećaja koji uz to idu, takođe neće biti jeftino, naravno. Ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni iznad predindustrijskih proseka moglo bi koštati skoro 200 biliona dolara zelenih investicija do 2050. godine, procenjuje Bloomberg NEF. To takođe zvuči prilično inflatorno. Ipak, u međuvremenu će generisati ekonomski rast, podstaći nove tehnologije i industrije i sprečiti još više budućih smrti, razaranja i - za neke od nas najgore od svega - inflacije.
Prevela Hana Stevović.
.webp){kind=icon}
