Mala zadovoljstva iz pariskog supermarketa - čips raznih ukusa, bageti, deserti i šunke

Ulica Montorgueil u Drugom arondismanu jedna je od najpoznatijih gastronomskih ulica u Parizu. U njoj se nalazi svetski poznata poslastičarnica "Jeffrey Cagnes", čije su šik poslastice izložene u vitrinama poput nakita, prodavnice sira prepune najrazličitijih vrsta ovog mlečnog proizvoda, mesare s bogatim izborom suhomesnatih proizvoda, raskošne tezge s voćem i prodavnica brenda čajeva "Mariage Frères", kao i mnoga druga gurmanska mesta. 

Turisti poput mene dolaze ovde u potrazi za autentičnim ukusom Pariza. To nije mesto gde običan supermarket privlači pažnju. 

Ja, ipak, kad god sam u tom delu grada, obavezno svratim u jednu takvu radnju, tačnije u "U Express", deo lanca prodavnica u gradskim sredinama koji posluje u okviru francuske trgovinske zadruge Coopérative U koja ima i hipermarkete. Naravno, tu nema sireva koji blistaju iza stakla poput poluga od belog zlata, ali "U Express" je privlačan na onaj uzbudljiv, nepretenciozan način, kako to samo mogu biti neverovatno dobro snabdevene prodavnice mešovite robe na koje nabasate daleko od kuće. 

Ljubitelji hrane i turisti koje interesuju lokalni običaji i način života, dobro znaju da je lokalna prodavnica jedno od prvih mesta koje treba posetiti kada ste prvi put u nekom gradu. To je mesto gde možete probati otkačene ukuse čipsa od lokalne vrste krompira, otkriti šta meštani smatraju odgovarajućim nadevom za sendvič za nošenje, i saznati koliko je raznovrsna scena ljutih soseva. To je prilika da se povežete sa stvarnim životom mesta - ljudima i geografijom i da okusite iz prve ruke ili bar posredno njegove čari. Čak i u SAD, u kojima veliki supermarketi uglavnom imaju slabiji izbor, obično se može naći bar jedan skriveni biser na odeljenju s pecivom ili grickalicama i užinom. 

Međutim, kada zavirite u rashladnu vitrinu, srce će vam poskočiti. Police su prepune sireva, od običnog kozjeg sira i grijera (švajcarski tvrdi sir od kravljeg mleka, orašastog ukusa, prim. prev.), do "crottin de chavignol", kozjeg sira, primamljivo namreškane kore, sa oznakom zaštićenog porekla, i sira "comté" od sirovog mleka, sve ukrašeno upečatljivim logotipom marketa u obliku crvenog slova "U". U obližnjem odeljku sa suhomesnatim proizvodima izložen je niz ružičastih šunki koje samo čekaju da ih ubacite među kriške bageta, kao i bogati "pâté en croûte" (mesna pašteta u kori od testa, prim. prev.) koja deluje više domaćinski nego one koje su mi poslužene u nekim restoranima. Tu su i police s keksom, na kojima je svuda ispisana reč "beurre" (maslac). 

Peciva i kolači u "Monoprixu"  /Foto: Matthew Avignone

 

Drugim rečima, to je savršeno mesto za kupovinu hrane za piknik, što bi  vam u ovom dobu globalnih trgovinskih ratova i slabljenja dolara bila i moja preporuka za jeftin ali ukusan obrok koji dočarava suštinu Pariza. Tokom nedavne posete kupila sam za ukupno 24 evra (manje od 27 dolara) mešavinu ovih đakonija, hrskavi baget i bocu dobrog božolea (mlado, osvežavajuće vino sa voćnim notama koje dobro ide uz lakše obroke, prim. prev.) kojih takođe ima u "U Expressu". Uputila sam se ka obližnjem Vrtu Nelson Mandela sa savršenim obrokom za dvoje, i to za otprilike iznos koji u mom rodnom, Njujorku, dajem da bih na poslu ručala bezličnu salatu i popila kafu. 

Ručavanje u Parizu nije nužno skupo: za 40 evra možete pronaći pristojan obrok od tri jela u bistrou. (S druge strane, možete potrošiti oko 550 evra za obrok u restoranu "Plénitude" sa tri Michelinove zvezdice, koji je u vlasništvu francuskog konglomerata luksuznih brendova LVMH.) Međutim, u zemlji poput Francuske, gde ljudi gotovo svakodnevno kupuju namirnice za večeru, hrana u neupadljivom supermarketu je neverovatno kvalitetna i potraga za malim zadovoljstvima (tj. suvenirima), može vam se i te kako isplatiti u vidu, na primer, konzerve kasulea (tradicionalno francusko jelo od pasulja, slično prebrancu, ali sa mesom i sa manje luka, prim. prev.) ukrašene kraljevskim grbom, ili tegle "fleur de sel", morske soli vrhunskog kvaliteta. 

U blizini Ulice Montorgueil ima još supermarketa sa dobrom ponudom. Nekoliko ulica dalje od "U Expressa" nalazi se jedna od preko 300 pariskih prodavnica lanca Franprix, s nešto otmenijim izborom nego u prvoj prodavnici koju sam posetila. Pilići koji se presijavaju, okreću se na ražnju kod ulaza; obično nestanu do ranog popodneva. Je suis désolé, Costco!  (Žao mi je, Costco! Costco je američka kompanija i jedan od najvećih trgovinskih lanaca na svetu, prim. prev.) 

Izbor je još veći u obližnjoj radnji lanca "Monoprix" u trgovačkom centru i čvorištu javnog prevoza Forum des Halles, koji je francuski pandan američkom "Targetu" ("Monoprix" i "Target" su veliki trgovinski lanci, poznati po dobroj ravnoteži kvaliteta i cene, prim. prev.). Robna kuća od oko 2.800 kvadratnih metara ima ogroman odeljak sa prehrambenim proizvodima gde nećete štrčati kao turista (izbrojala sam pet jezika u jednom prolazu između rafova). Ovaj "Monoprix" ima bogat izbor vina i zasebnu pekaru sa širim asortimanom hleba (neki su sa orasima, drugi sa semenkama), kao i veliki izbor poslastica. Jedna od njih, mali kolač sa kremom i jagodama (3,50 evra), prosto mami da u njemu uživate po sunčanom vremenu. 

Kupila sam dva -  upravo ono što mi je nedostajalo za moj savršeni, opušteni pariski obrok. Ili, tačnije, piknik. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar