U Srbiji samo četiri odsto pametnih brojila

Od ukupno 3,78 miliona brojila priključenih na distributivnu mrežu, tek četiri odsto čine pametna brojila ili oko 150.000. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da je plan da za 10 godina Srbija dostigne nivo od 80 odsto pametnih brojila na mreži.

Podseća da je prva faza zamene brojila u toku, da je za nju obezbeđeno 110 miliona evra iz donacije Evropske unije (EU), kao i da je ta zamena počela od najvećih gradova - Beograda i Novog Sada. Dodaje i da bi iz te donacije EU trebalo da se ugradi ukupno više od 400.000 digitalnih brojila, dok bi dodatna sredstva za nastavak zamene brojila trebalo da budu obezbeđena u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropskom investicionom bankom (EIB).

Ministarstvo rudarstva i energetike

"Uvođenje pametnih brojila treba da omogući bolje upravljanje mrežom, brže otklanjanje kvarova i očuvanje životne sredine", rekla je ministarka na konferenciji u Beogradu posvećenoj pametnim brojilima, a saopšteno iz ministarstva.

Istakla je da građani u ovom procesu neće imati nikakav trošak, već brojne koristi, jer će moći da prate svoju potrošnju i uoče kako mogu da štede energiju. S druge strane, dodala je, moći će daljinski da se uključuju i isključuju potrošači, kao i da se brže uoče kvarovi, što doprinosi efikasnijem radu distributivnog sistema.

A kada je reč o celokupnoj distributivnoj mreži, ministarka je navela da je obezbeđeno ukupno 180 miliona evra za zamenu trafostanica i modernizaciju mreže, o čemu je Bloomberg Adria ranije pisala.

Iz Ministarstva su ranije za naš medij naveli da ulaganja u distributivnu mrežu u vrednosti od 180 miliona evra obuhvataju:

• Zamenu postojećih brojila sa brojilima za daljinsko očitavanje, poznatim kao pametna brojila. Za ovu zamenu izdvojeno je 110 miliona evra (pomenuta donacija EU);

• Rekonstrukciju niskonaponske mreže, odnosno zamenu drvenih stubova betonskim sa zamenom provodnika. Za ovo je izdvojeno 50 miliona evra;

• Zamenu transformatora radi smanjenja gubitaka na mreži i sigurnijeg rada mreže, a to će koštati 20 miliona evra.

"Distribucija je 'krvotok' energetskog sistema i od dovoljnog ulaganja u održavanje i investicija zavisi sigurnost i kvalitet snabdevanja građana. Zamenom trafostanica i modernizacijom mreže smanjićemo broj prekida u napajanju, posebno u udaljenim delovima zemlje", rekla je ministarka.

Ulaganje u distributivnu mrežu važno je i zbog smanjenja gubitaka koji na godišnjem nivou srpski budžet koštaju pa i do nekoliko stotina miliona evra. Đedović je dodala da gubici na mreži sada u proseku iznose oko 11 odsto godišnje, što je visok nivo u poređenju sa EU, i da je cilj da se gubici smanje na oko osam odsto. 

"Ne treba da se zavaravamo da je moguće preko noći uraditi sve ono što je godinama odlagano ili zapostavljeno, ali da sad kad imamo ciljeve, plan, i obezbeđena sredstva, očekujem da Elektrodistribucija Srbije maksimalno efikasno realizuje ovaj projekat u najkraćem mogućem roku", rekla je Đedović.

Prenos struje 'pojeo' budžetu više od 50 miliona evra

Gubici na prenosnoj mreži prošle godine smanjili su budžet građana Srbije za oko 6,2 milijarde dinara (6.285.189.867,75 dinara), odnosno za oko 52 miliona evra. To je vrednost izgubljene struje koja nije uspela da stigne od elektrana do trafostanica, a pretpostavlja se da je taj iznos i veći ako se uračunaju i gubici na distributivnoj mreži (od trafostanica do potrošača).

Prema izjavi bivše ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović iz januara prošle godine, godišnji gubici na mreži dostižu čak i 200 miliona evra.

Vrednost izgubljene struje na prenosnoj mreži u iznosu od oko 52 miliona evra potvrđena je ranije za Bloomberg Adriju iz Elektromreže Srbije (EMS), ali naš medij nije dobio odgovor od Elektrodistribucije Srbije (EDS) koliki su u novčanom iznosu gubici struje na distributivnoj mreži.