Srbija planira da do kraja ove decenije zameni 80 odsto konvencionalnih brojila novim, odnosno digitalnim uređajima sa daljinskim očitavanjem potrošnje struje. Trenutno je zamenjeno oko 150.000 pametnih brojila od ukupno 3,78 miliona, ili samo četiri odsto.
Pametna brojila su važna jer omogućavaju efikasnije korišćenje električne energije, koje doprinosi uštedi, što je važno i Elektroprivredi Srbije (EPS) i građanima, takođe omogućavaju da se na distributivni sistem poveže što veći broj obnovljivih izvora energije, a značajni su i zbog bržeg otklanjanja kvarova.
Nedavno je Elektrodistribucija Srbije (EDS) najavila masovnu zamenu brojila, kako bi cilj da do 2030. bude zamenjeno 80 odsto brojila bio ostvaren, a koja će se odvijati u nekoliko faza. Prva faza započeta je prošle godine i u okviru nje biće postavljeno ukupno 470.305 pametnih brojila. Vrednost prve faze zamene pametnih brojila iznosi 110 miliona evra i sredstava su obezbeđena iz IPA fondova Evropske unije (EU).
Opširnije
Gubici struje i zahtevi za OIE iznudili ulaganja od 180 miliona evra
Kapacitet distributivne mreže u Srbiji iznosi 8,5 gigavata.
19.06.2023
U Srbiji samo četiri odsto pametnih brojila
Od ukupno 3,78 miliona brojila priključenih na distributivnu mrežu, tek četiri odsto čine pametna brojila ili oko 150.000.
01.12.2023
EU planira 584 milijarde evra za remont energetske mreže
Evropska komisija će izneti plan vredan 584 milijarde evra za remont energetskih mreža.
24.11.2023
Struja u Srbiji više nije najjeftinija u Evropi, gas jeste
U drugoj polovini prošle godine, srpska struja za domaćinstva bila je najjeftinija u Evropi, dok je za privredu bila među najnižim.
29.11.2023
Analiza BBA: Energetske kompanije u Adria regionu uložile dve milijarde evra u modernizaciju
Energetske kompanije u Adria regionu i danas uglavnom posluju na temeljima onoga što je izgrađeno pre više od pola veka.
06.11.2023
Profit EPS-a pogurali cena struje, priliv od države i bolja hidrologija
Poslovni rezultati Elektroprivrede Srbije za ovu godinu pokazuju da se to državno preduzeće drastično oporavilo nakon prošlogodišnjeg minusa od 73,7 milijarde dinara.
17.11.2023
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je nedavno da građani u ovom procesu neće imati nikakav trošak, već brojne koristi, jer će moći da prate svoju potrošnju i uoče kako mogu da štede energiju. S druge strane, dodala je, moći će daljinski da se uključuju i isključuju potrošači, kao i da se brže uoče kvarovi, što doprinosi efikasnijem radu distributivnog sistema.
Dubravka Đedović (Ministarstvo rudarstva i energetike)
Iz EDS-a su za Bloomberg Adriju naveli da je ugovor za realizaciju projekta zamene 470.305 pametnih brojila dobio konzorcijum koji se sastoji od više od 100 kompanija. Zanimljivo je da su sva brojila domaći proizvod pošto su samo domaći proizvođači pametnih brojila članovi konzorcijuma.
Reč je o kompanijama EWG, Meter&Control i Mikroelektronika.
U okviru konzorcijuma za realizaciju projekta su i desetine izvođačkih firmi koje vrše poslove zamene brojila, što je, kako su rekli iz EDS-a, i očekivano zbog velikog broja brojila koje je potrebno ugraditi u predviđenom vremenu.
Od sredine oktobra do sredine decembra prošle godine zamenjeno je više od 89.500 brojila u okviru prve faze, rekli su iz EDS-a za naš medij.
Srbija jedna od retkih zemalja koja ima proizvodnju pametnih brojila
Specijalista za pametne merne sisteme u EDS-u Saša Marčeta izjavio je nedavno da je ovaj sistem ugradnje podeljen u tri dela: pametna brojila, telekomunikaciona infrastruktura – koja služi za prenos podataka u oba smera, i centar upravljanja, u kojem se nalazi odgovarajući IT sistem koji očitava i skladišti podatke.
"Pametni merni sistem koji uvodi EDS kompletno je delo domaće pameti, pošto su i brojila i softver proizvodnja srpskih kompanija. Srbija je jedna od retkih zemalja u okruženju koja ima sopstvenu i proizvodnju pametnih brojila i kompletnog softverskog rešenja, što znači da je domaća pamet i domaća industrija na pravi način odgovorila na izazove modernizacije sistema merenja u distributivnom sistemu", rekao je Marčeta nedavno na konferenciji u Beogradu posvećenoj značaju pametnih brojila.
Depositphotos
Nenad Nikolić, generalni direktor kompanije EWG, jednog od tri domaća proizvođača pametnih brojila koja se ugrađuju u okviru projekta, naglasio je da je reč o najnovijoj generaciji uređaja sa velikim brojem funkcija.
"Pametna brojila koja se ugrađuju su četvrta generacija uređaja, koji od 2011. godine proizvodi EWG i na kojima je dizajn softvera, hardvera i proizvodnja od svakog podsklopa od početka do danas realizovana u Srbiji. To je slučaj i sa ostalim proizvođačima, i tu Srbija, argumentovano mogu da kažem, ima veoma bogato iskustvo", rekao je Nikolić na istom događaju.
Istakao je i da je Srbija posebna po tome što je jedna od retkih zemalja koja ima čak tri proizvođača pametnih brojila, verovatno jedina osim Kine.
Koji gradovi i opštine će dobiti nova brojila
Iz EDS-a navode da se ugradnja brojila u okviru ove prve faze odvija u više beogradskih opština: Novi Beograd, Zemun, Vračar, Savski venac, Voždovac, Zvezdara, Stari grad i Palilula. Takođe, u Novom Sadu se zamena odvija u svim opštinama Ogranka Elektrodistribucija Novi Sad.
Od ukupnog broja pametnih brojila, u prvoj fazi za Beograd (Ogranci Beograd Centar, Banovo brdo i Zemun) predviđeno je 317.500 brojila, a za Novi Sad 65.411. Pored toga, na teritoriji cele Srbije biće izmešteno i zamenjeno 38.300 mernih mesta sa novim pametnim brojilima. Takođe, na teritoriji cele Srbije biće zamenjeno 49.094 brojila za industriju.
Druga faza od 200.000 brojila sredinom 2024.
Početak druge faze se očekuje polovinom 2024. godine, a za tu fazu je obezbeđeno 48 miliona evra i predviđena je zamena 200.000 brojila.
Marčeta je rekao da je EDS obezbedio 40 miliona evra za drugu fazu projekta iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Takođe, druga faza je podržana sa osam miliona evra nepovratnih sredstava iz WBIF fonda EU, rečeno je iz EDS-a za Bloomberg Adriju.
Bloomberg
Pri kraju su i pregovori o kreditu za pametna brojila Evropske investicione banke (EIB) od 80 miliona evra, rekao je Marčeta.
"Iz kredita EBRD biće zamenjeno 200.000 brojila, oko 140.000 u Nišu i po 30.000 u Kraljevu i Čačku. Tender je objavljen nedavno na sajtu EBRD. Očekuje se i potpisivanje sporazuma o kreditu sa EIB, a taj tender za zamenu oko 370.000 brojila u Užicu, Jagodini, Subotici, Vranju, Zaječaru, Kruševcu, Somboru i Smederevu trebalo bi da bude raspisan u prvoj polovini sledeće godine", najavio je nedavno Marčeta.
Projekat započet još 2010.
I dok je u 2023. od sredine oktobra od sredine decembra zamenjeno skoro 90.000 pametnih brojila, ostala pametna brojila koja postoje u Srbiji ugrađena su ranije, s obzirom na to da je ovaj projekat započeo još 2010. i za njega su bila obezbeđena sredstava iz kreditnih linija dve evropske banke.
"Krajem te godine ugovorene su i prve kreditne linije od po 40 miliona evra sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropskom investicionom bankom (EIB), što je, prema tadašnjim procenama, bilo dovoljno za ugradnju oko 250.000 naprednih brojila u prvoj fazi. Međutim, prema raspoloživim podacima do danas nisu napravljeni opipljivi pomaci u njihovoj instalaciji, na šta, uostalom, ukazuje i podatak da ova brojila ima manje od četiri odsto krajnjih korisnika", naveo je Fiskalni savet u jednom od svojih izveštaja iz 2022 godine.
Prva faza projekta trebalo je da bude okončana do 2015, a veći deo planiranih sredstava iz kredita je na kraju otkazan zbog zastoja u javnim nabavkama. Ugradnja pametnih brojila ponovo je oživela 2022. godine kada je i raspisan konkurs za pokretanje prve faze.
.webp){kind=icon}
