.webp){kind=icon}
Nakon zainteresovanosti hrvatskih građana za trezorske zapise, vreme je bilo za ispitivanje zainteresovanosti institucionalnih investitora, kako lokalnih tako i stranih. Izdanje nove hrvatske obveznice od 1,5 milijardi evra pobudilo je značajan interes investitora, s "bid to cover" raciom od preko 6x.
Drugi najveći rast BDP-a u Evropskoj uniji kao i stabilna fiskalna pozicija čine Hrvatsku dobrom prilikom za obvezničke investitore. Takođe, inicijalni "pricing" bio je iznad prinosa trenutne 10-godišnje obveznice, što je dodatno podstaklo investitore na upis obveznica.
Visoko interesovanje spustio je spred za 30 baznih poena u odnosu na inicijalno zadati ("mid swap" + 110 baznih bodova) te je na kraju izdanje "priceano" zapravo na nivou trenutne 10-godišnje evroobveznice, 3,4 odsto.
Opširnije
Država prodala ostatak EXPO obveznica, prinos pao na šest odsto
Ako se pogledaju kretanja na međunarodnom tržištu, vidimo da je prinos na dug Srbije u padu od oktobra 2023. godine, ali to nije izuzetak.
05.03.2024
Pala tražnja za narodnim obveznicama u Belgiji, ali su rasle kamate na depozite
Jednogodišnje hartije privukle su 413,3 miliona evra, dok su trogodišnji zapisi prikupili 19,7 miliona, pokazuju podaci Uprave za javni dug Belgije.
04.03.2024
Građanske obveznice zavise od volje države, ali i banaka
Ministarstvo finansija saopštilo da će podržati izdavanje korporativnih obveznica, prinos bi bio oko osam odsto.
21.02.2024
EBRD dao 35 miliona evra za prvu Erste zelenu obveznicu u Hrvatskoj
Obveznica za cilj ima podsticanje zelenih i održivih investicija.
13.02.2024
Treba spomenuti da je prinos na trezorske zapise bio viši, ali to je zbog očekivanja investitora da će Evropska centralna banka (ECB) krenuti s rezanjem kamatnih stopa polovinom ove godine, što zapravo dovodi tržišta u situaciju da su kratkoročne kamatne stope više od dugoročnih.
Kad uporedimo interesovanje s izdanjima iz CEE regije, Hrvatska obveznica izazvala je najveće zanimanje ulaganja. Kod rumunskog evroizdanja "bid to cover" racio bio je 5x, kod Poljske 2,5x, a kod Slovenije 4,5x.
Treba reći da Hrvatska i dalje ima 40 baznih bodova viši prinos od Portugala, kao i 20 baznih bodova viši od Slovenije i Španije, dok bi se zapravo zbog sličnih fiskalnih pokazatelja, kao i jačeg rasta BDP-a od spomenutih država trebalo da ima slične razlike u odnosu na referentne hartije.
Manja likvidnost od uporedivih državnih obveznica jedan je od razloga višeg prinosa, ali smatram da će se hrvatski prinos smanjiti čim inflacija pokaže znakove daljeg usporavanja i kad ECB krene s retorikom spuštanja referentne kamatne stope.
