Komentar: NIS će zabeležiti lošiju godinu, ali će dividenda ostati ista

Trendovi koji su se protezali kroz čitavu 2023. godinu jasno su ukazivali da se rezultati iz 2022. godine teško mogu ponoviti. Pad cena sirove nafte i derivata (prosečna cena brenta je za 18 odsto bila niža u odnosu na prethodnu godinu), izostanak prerade jeftinije ruske nafte, zabrane izvoza dizela u prvoj polovini godine, inflatorni pritisci na potrošnju, ali i visoka baza prethodne godine, zajedno su uticali da prihodi od prodaje kao i profitabilnost budu na nižem nivou u odnosu na prethodnu godinu. Tako su prihodi od prodaje za 20 odsto niži u odnosu na 2022. godinu, a EBITDA za oko 45 odsto.

Ovde ne treba zanemariti negativan uticaj jednokratne isplate 60 miliona evra donacije srpskoj državi, kao i gubitke petrohemijskog biznisa zbog nepovoljnih trendova koji već neko vreme obeležavaju ovu industriju (zbog visokih troškova proizvodnje i slabe tražnje). S druge strane, NIS je ostvario i pozitivan efekat poslovne kombinacije, odnosno konsolidacije petrohemijskog biznisa, što je za rezultat imalo ostvarenje 76 miliona evra dobitka od povoljne kupovine NIS u 2023. godini.

Anuliranjem ovih jednokratnih stavki (donacije i dobitka od povoljne kupovine kao negotovinske stavke) EBITDA rezultat bi bio neznatno drugačiji (korigovana EBITDA margina bi bila za jedan postotni poen niža u odnosu na realizovanu, odnosno korigovana EBITDA bi iznosila 20 odsto umesto 21 odsto).

Sumirano, u 2023. godini NIS je ostvario neznatno niži obim proizvodnje nafte i gasa, prerada je bila na 85 odsto kapaciteta, odnosno za sedam odsto manji volumen u odnosu na prethodnu godinu, za osam odsto manju prodaju derivata i za jedan odsto pad tržišnog učešća u maloprodaji motornih goriva na domaćem tržištu.

Pozitivne signale vidimo kroz održavanje nivoa proizvodnje, odnosno nešto veći nivo proizvodnje u poslednja dva kvartala u odnosu na isti period prethodne godine, kao i očekivanja NIS-a da će uspeti da zadrži sopstvenu proizvodnju na istom nivou u 2024. godini, što opravdava ulaganja u segment istraživanja i razvoja. Blizu 60 odsto ukupnih ulaganja u prošloj godini, odnosno 195 miliona evra, bilo je namenjeno ovom segmentu. Planom za 2024. se predviđa ponovo da većinski deo bude uložen u istraživanje i razvoj, iako to predstavlja nešto ispod 50 odsto ukupnih investicija, što bi prema dosadašnjem planu sigurno prešlo prošlogodišnji nivo ulaganja u ovaj segment, posmatrano u apsolutnim iznosima.

Veliki deo investicija u narednoj godini je namenjen u segment prerade (za koji je u 2023.  godini namenjeno tek oko 50 miliona evra) vezano za predstojeći veliki kapitalni remont rafinerije tokom marta i aprila, ali i realizovanje investicija na modernizaciji postrojenja (rekonstrukcija katalitičkog krekinga i novo postrojenje za proizvodnju visokooktanske komponente benzina).

U 2023. godini realizovane investicije su bile na 80 odsto plana, što stavlja sumnju na realizaciju ovogodišnjeg još ambicioznijeg plana od preko 500 miliona evra ulaganja, radi potencijalnih eksternih faktora koji bi mogli rezultirati nešto sporijom realizacijom plana. Premda su istrošene značajne rezerve keša (generisanog pre svega u 2022. godini), verujemo da se realizacija planiranog CAPEX-a može ostvariti bez zaduživanja kod banaka. U 2023. godini keš generisan iz poslovnih aktivnosti iznosio je blizu 240 miliona evra, u 2021. godini 360 miliona evra (u vanredno profitabilnoj 2022. godini 970 miliona evra). Na dan 31. 12. 2023. na računu gotovine i u depozitima u bankama, NIS ima preko 450 miliona evra, što nam ukazuje da NIS raspolaže dovoljnim kapacitetima da planirane investicije pokrije iz sopstvenih izvora.

Očekivanja

Iako se cena sirove nafte u 2024. godini očekuje negde na nivou proseka iz 2023. godine (naša očekivanja su na oko 80 dolara po barelu za brent), za NIS očekujemo lošiju poslovnu godinu pre svega kao rezultat manje prerade zbog najavljenog remonta i modernizacije fabrike u prvoj polovini godine (što će rezultirati između pet i 10 odsto manjim nivoom prerade nego u 2023. godini), ali i celogodišnjeg uticaja petrohemijskog dela biznisa koji i dalje oseća pritiske sa troškovne strane dok oporavak tražnje na evropskom tržištu i dalje ne pokazuje zadovoljavajuće signale.

Što se tiče rafinerijskih margina, očekujemo da zadrže sličan nivo kao u prethodnoj godini jer uprkos sporijem oporavku sa strane tražnje izazvano recesionim strahovima, sa strane ponude prisutna su ograničenja (zbog zatezanja OPEC-a, globalno niskog nivoa zaliha) održavajući cenu nafte stabilnom.   

Što se tiče dividendi, verujemo da će NIS nastaviti sa dosadašnjom politikom isplate dividendi na nivou od 25 odsto generisanog profita bez obzira na ambiciozne investicione planove i lošije rezultate. Ovo baziramo na i dalje visokoj ceni nafte koja rafinerijama omogućava i dalje jaku zarađivačku sposobnost.