Investitori kažnjavaju slabu fiskalnu disciplinu višim očekivanim prinosom na državne obveznice i to se može smatrati greškom politike. Međutim, šta kada na prinos utiče nešto na šta ne možete da utičete?
To se upravo desilo krajem februara 2022. godine kada je Poljska zbog svoje geografske blizine s Rusijom i Ukrajinom "zaslužila" viši prinos zbog većeg rizika. Istorijski gledajući, zbog višeg kreditnog rejtinga, ali i jače privrede prinos na poljsku obveznicu bio je niži nego na hrvatsku obveznicu.
Međutim, uz spomenuti geopolitički uticaj, dodatnu ulogu višeg prinosa igrala je i prethodna poljska vlada koja je ušla u sukob s Evropskom komisijom i tako ostala bez pristupa 60 milijardi evra iz EU fondova.
Opširnije
Američke akcije zabeležile nov rekord, bitcoin pao ispod 40.000 dolara
Akcije u SAD postigle su u ponedeljak novi rekord, nakon što je berzanski indeks S&P 500 u petak već oborio prethodni.
22.01.2024
Analiza BBA: Srbija pri dnu regiona po korporativnim ESG obveznicama
Kada se pogledaju drugi pokazatelji, na primer, udeo izdanja u BDP-u, naš region ne zaostaje previše za svojim parnjacima.
22.01.2024
Korporativnim dugom se privrednicima ide niz dlaku, ali to ne mora biti loše
Dok su susedne zemlje u godini za nama ili izdavale ili najavljivale takozvane narodne obveznice, Srbija se u 2024. sprema za izdavanje korporativnog duga.
22.01.2024
Imovina pod upravljanjem BlackRocka skočila na 10 biliona dolara
Klijenti su pohrlili u dugoročne fondove u poslednjem kvartalu, što je portfelj ETF-ova i drugih proizvoda uvećalo za 63 milijarde dolara
12.01.2024
Godina počela rekordnom tražnjom za evropskim obveznicama
Belgija je za 10-godišnji državni dug zabeležila tražnju od 72 milijarde evra, što je više nego desetostruko više od ponude.
09.01.2024
Kad smo već kod Poljske, na grafu vidimo promenu smera, odnosno nedavni pozitivan uticaj politike. Naime, promenom vlade investitori očekuju povratak Poljske pod krilo EU i to su nagradili smanjenjem "spreada" u odnosu na nemačku 10-godišnju obveznicu. U skladu s kretanjem prinosa kreće se i cena zaštite od neplaćanja kamate odnosno kupona, tzv. CDS-ovi.
Zanimljivo je da Hrvatska ima skuplju premiju osiguranja nego Poljska, iako ima niži "spread" u odnosu na "benchmark". Međutim, to možemo pripisati nelikvidnosti tržišta i obimu samih obveznica s obzirom na to da je Poljska znatno veća zemlja.
Jedan od najboljih primera uticaja geostrateških i geopolitičkih opredeljenja je ulazak Hrvatske u evrozonu i šengenski prostor. Prinos na obveznice nije pao kad je Hrvatska zvanično i ušla u te dve grupe, već kada su investitori uključili u svoja očekivanja (eng. price-in) da će se to zapravo i desiti. Nakon što su zastupnici Evropskog parlamenta sredinom 2022. godine potvrdili ulazak u evrozonu, "spread" je pao, što je odražavalo niži nivo rizika s obzirom na to da se percipiralo da će time nestati valutni rizik, ali i da će ECB u budućnosti moći da kupuje hrvatske obveznice. Još jedan ključan pad "spreada" desio se kad je potvrđen i izglasan ulazak u šengenski prostor, što je dodatna potvrda koliko geopolitika može uticati na prinos.
Valja spomenuti i jedan suprotan primer kad se "spread" povećao, a to se desilo nedavno prilikom ostavke premijera Portugala zbog korupcijskih afera. Tržište je reagovalo usled budućih neizvesnih prevremenih izbora. A zašto uopšte i spominjemo Poljsku i Portugal?
Slični fiskalni pokazatelji, periferija EU, sličan kreditni rejting - to su sve zajedničke karakteristike s Hrvatskom. Dakle, i prinosi na obveznice trebali bi da se kreću u sličnom smeru. Međutim, vidimo da izuzev stanja privrede i neki nepredviđeni događaji mogu promeniti viđenje rizičnosti država od strane investitora.
S obzirom na to da živimo u doba konstantnih geopolitičkih previranja, očekujem da u narednim mesecima vidimo pojačanu volatilnost kod državnih obveznica, ali s trendom prema nižim prinosima nego što smo to videli poslednje dve godine, ako inflacija ne iznenadi prema gore.