Gospodine Zelenski, na liniji je Xi Jinping

U dva najteža razgovora ove nedelje, sagovornik na jednoj strani je kineski predsednik Xi Jinping. U Moskvi trenutno razgovara sa svojim ruskim kolegom i domaćinom Vladimirom Putinom. U video-konferenciji ili telefonskom pozivu za koji se pretpostavlja da će uslediti u roku od nekoliko dana, on će se povezati sa ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim.

Po tonu, taj drugi razgovor će sigurno biti napet i nespretan. U suštini, malo je verovatno da će postići mnogo, ako ništa drugo. Pa ipak, nijanse će biti posledične - kako za ukrajinski rat za samoodbranu, tako i za globalnu diplomatiju i svetski poredak. Kako Zelenski treba da pristupi pozivu?

Xi - tek što je sebi obezbedio treći mandat na funkciji - pokušava da uradi četiri stvari. Prvo, on želi da se globalno suprotstavi SAD, koje optužuje da pokušavaju da ometaju uspon Kine. Drugo, on želi da se predstavlja - sa oštrim okom na publiku na "Globalnom jugu" - kao globalni mirotvorac i pošten posrednik. Treće, on ima za cilj da spreči da rat Rusije protiv Ukrajine eskalira u nuklearni sukob. I na kraju, on želi da učvrsti svoje tumačenje suvereniteta kao vodeći princip globalne politike, sa pogledom na Tajvan.

Za prvi cilj - pogled u Zapad koji predvode SAD - Xi još uvek smatra Putina korisnim poduhvatom, koji se mora sprečiti da potpuno propadne u Ukrajini. Otuda kompliment posete i nagoveštaji vojne podrške.

Za drugi - predstavljajući se kao mirotvorac - Peking je prošlog meseca objavio prilično pretenciozni „Koncept globalne bezbednosne inicijative“, praćen sa 12 teza za "političko rešenje ukrajinske krize". Xi je takođe nedavno dobio diplomatski kredibilitet kada je Kina posredovala u detantu u nepovezanom sukobu, onom između Irana i Saudijske Arabije.

Xijev treći cilj - da spreči treći svetski rat ili nuklearnu eskalaciju - dele SAD i njihovi partneri. Ovde Xi, sa svojim uticajem na Putina, može da bude od pomoći.

Četvrti cilj - definicija suvereniteta i integriteta - jeste ono gde se stvari komplikuju. Xi želi da svet odredi ko je suveren, a ko nije. I on svrstava Tajvan u drugu kategoriju. Formalno, Peking i Tajpej se slažu da postoji samo jedna Kina, koja se ne slaže "samo" oko njenog zvaničnog imena i vlade. Čak se i SAD pridržavaju "politike jedne Kine". Dakle, kad god Xi naglašava reči suverenitet ili teritorijalni integritet, on baci pogled na Vašington i telegrafiše: "Kloni se našeg posla, u našoj provinciji Tajvan".

To isto poštovanje teritorijalnog integriteta trebalo bi da natera Xija da osudi Putinovu invaziju i stane na stranu Ukrajine. Zemlja je nezavisna i suverena od 1991. godine i (za razliku od Tajvana) i članica Ujedinjenih nacija. Na papiru, i Rusija priznaje Ukrajinu. Godine 1994. Moskva je čak Kijevu dala uveravanja u pogledu svog integriteta i bezbednosti u zamenu za to što su Ukrajinci odustali od svojih nuklearnih bojevih glava iz sovjetske ere.

Ali Kina nije osudila Putinov napad. Ovaj propust razotkriva Xija kao licemera, a ne kao poštenog posrednika. Nakon što je zataškao prvu tačku u svom mirovnom planu - teritorijalni integritet - on nema kredibilitet u guranju ostalih, od "prestanka neprijateljstava" do "nastavljanja mirovnih pregovora".

Pišući u kineskim novinama pre posete Xija, Putin je nagovestio da bi Ukrajina morala da prihvati ruske ilegalne aneksije ukrajinske teritorije da bi pregovori počeli. Ako Xi nagovori Zelenskog na pregovore na toj osnovi, kineski lider očigledno uopšte ne veruje u suverenitet. Razgovor bi predstavljao kapitulaciju pred agresijom.

Pa kako bi Zelenski trebalo da se javi na telefon? On ima iskustva sa nadmenim moćnicima koji pokušavaju da manipulišu njim. Godine 2019. na liniji je bio bivši američki predsednik Donald Trump. Zvučeći kao mafijaški Don, Trump je pokušao da maltretira Zelenskog ("Ipak, treba da nam učiniš uslugu...") da istraži Joe Bidena, Trumpovog protivnika u to vreme i konačnog naslednika. Zelenski je nekako uspeo da ostane diplomatski a da ne popusti.

Ponovo će mu trebati to samopouzdanje sa Xijem. Jednostavno odbijanje kineskih uvertira nije opcija, jer Kijev vodi ne samo fizički rat već i nadmetanje narativa da bi dobio moralnu, ekonomsku i vojnu podršku širom sveta. A od Globalnog juga do Putinovih simpatizera na Zapadu, previše ljudi sa uticajem bi bilo spremno da Putinu predaju propagandnu pobedu.

Umesto toga, Zelenski bi trebalo da prepozna da Xi zaista traži zvučne odjeke zbog kojih treba da izgleda dobro. Dakle, ukrajinski predsednik bi trebalo da mu da nešto, ali da se usredsredi na tačku jedan Xijevog mirovnog plana. Tokom razgovora, Zelenski bi trebalo da insistira na suverenitetu i teritorijalnom integritetu svoje zemlje kao osnovi svih narednih razgovora, i da natera svog kineskog kolegu da klimne glavom. Na kraju krajeva, to je jednostavno ono na šta se Peking poziva, zar ne?

Ako je Xijeva uvertira samo blef, neka to kaže Zelenski. Ako i ima suštinu, hajde da saznamo i gradimo dalje na tome.