Srbija jača tržište biomase - šta treba da znate

Srbija pokreće novu rundu ulaganja u razvoj tržišta biomase kroz projekat Ministarstva rudarstva i energetike vredan 31,9 miliona evra, koji će trajati do 2029. godine. Cilj je da nekoliko gradova pređe na sisteme daljinskog grejanja koji koriste biomasu. Istovremeno, kompanije pod pritiskom CBAM-a i visokih troškova fosilnih goriva sve češće traže alternativu uglju, gasu i lož-ulju.

Međutim, da bi ta tranzicija bila održiva, Srbija mora da izgradi stabilno tržište biomase i pouzdan lanac snabdevanja. "Biomasa je alternativa gasu i mazutu, a tržište se intenzivnije razvija u odnosu na prethodne godine, otkako JP 'Srbija Šume' potpisuje dugoročne ugovore sa proizvođačima peleta, ali i zbog uvođenja CBAM-a, koji je naterao firme da se okrenu zelenoj energiji kako bi uštedele", kaže za Bloomberg Adriju Siniša Janjušević, stručnjak za energetiku koji prati tržište biomase u Srbiji od njegovog začetka, pre više od dve decenije. 
Biomasa u Srbiji se koristi gotovo isključivo u domaćinstvima, i to kao pelet i ogrevno drvo u individualnim ložištima, pokazuju podaci Energetskog bilansa za 2025. godinu.

Tim dokumentom projektovana je finalna potrošnja čvrste biomase od oko 1,61 milion tona, pri čemu na domaćinstva otpada 89 odsto, na industriju skoro 10 odsto, a na ostale sektore, uključujući daljinsko grejanje, svega oko jedan odsto. Unutar industrije, koja troši pomenutih 10 odsto ukupne biomase u Srbiji, čak 79 odsto potrošnje čini ogrevno drvo, 16 odsto pelet, a ostalo odlazi na drvni ugalj, brikete i sirovu biomasu. 

Prema poslednjoj proceni Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS) iz 2024. godine, tržište biomase u Srbiji vredi između 243 i 316 miliona evra. Procena obuhvata ogrevno drvo i pelet, koji zajedno čine oko 99,6 odsto finalne potrošnje drvnih goriva. 
Evropska unija procenjuje da bi u Srbiji do 2030. godine moglo godišnje da bude dostupno oko 8,3 miliona kubnih metara drvne biomase. Na sajtu projekta navodi se da taj potencijal uključuje biomasu dostupnu uz šumske puteve i ostatke poljoprivredne rezidbe, ali i da njegovo održivo korišćenje zahteva odgovarajuće upravljanje, logistiku i visoke standarde zaštite šuma.
 

Šta je biomasa? Biomasa je organski materijal koji podrazumeva ostatke iz šumarstva i drvne industrije, a može da se koristi za proizvodnju toplotne ili električne energije. To mogu da budu grane nastale sanitarnom sečom i održavanjem šuma, kora drveta, piljevina, okrajci, kao i drvni otpad iz pilana i fabrika nameštaja.  Drvna biomasa može se koristiti kao ogrevno drvo, pelet ili drvna sečka. Pelet je standardizovan i pogodan za manje kotlove, zbog čega se najviše koristi u domaćinstvima, hotelima i manjim poslovnim objektima. Drvna sečka je jeftinija za proizvodnju i koristi se pre svega u industrijskim postrojenjima i sistemima daljinskog grejanja, ali zahteva znatno više prostora za skladištenje i dobro organizovanu logistiku. Pored drvne, postoji i poljoprivredna biomasa. Za proizvodnju se koriste slama, kukuruzovina, ljuske suncokreta, ostaci rezidbe voćnjaka i drugi biljni ostaci. "Prikupljanje, transport i skladištenje složeniji su nego kod drveta, a najveći potencijal za proizvodnju postoji u Vojvodini", kaže Janjušević.  Biomasa nije uvek karbonski neutralno gorivo. To zavisi od porekla sirovine, načina upravljanja šumama i vrste transporta.  Izvori: BBA i US Energy Information Administration

  

Najnovija ulaganja Srbije u sektor biomase 

S obzirom na to da se na daljinsko grejanje u Srbiji troši tek jedan odsto iskorišćene biomase, najnoviju investiciju Ministarstva energetike treba posmatrati kao "pokušaj da se biomasa iz pretežno individualnog energenta pretvori u značajniji izvor za sisteme daljinskog grejanja", smatra Janjušević. 

Kroz ulaganje od 31,9 miliona evra, Prijepolje, Novi Pazar, Knjaževac i još nekoliko gradova u Srbiji bi do 2029. godine trebalo da izgrade nove sisteme daljinskog grejanja, koji će koristiti biomasu. U Prijepolju je planirana nova toplana sa kotlom na biomasu snage šest megavata, više od tri kilometra distributivne mreže, zamena 43 podstanice i nabavka opreme za proizvodnju drvne sečke. Novi Pazar bi trebalo da dobije dodatni kotao od pet megavata i solarno postrojenje.

Na nivou čitave druge faze očekuje se proizvodnja oko 55.000 megavat-sati obnovljive energije godišnje i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za približno 20.000 tona ekvivalenta ugljen-dioksida godišnje.
Međutim, ulaganja u biomasu u Srbiji nisu apsolutna novina - pomenuta ulaganja su deo druge faze projekta "Razvoj tržišta biomase", koju Ministarstvo energetike sprovodi uz podršku Nemačke razvojne banke KfW, Evropske unije i Vlade Nemačke. U prvoj fazi, između 2018. i 2024, kada je uloženo 27 miliona evra, izgrađene su i modernizovane toplane na biomasu u Priboju, Malom Zvorniku, Novom Pazaru i Majdanpeku.

Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, emisije ugljen-dioksida u tim sistemima smanjene su između 87 i 95 odsto, dok je emisija sumpor-dioksida u pojedinim slučajevima gotovo potpuno smanjena.

Barsawood

Šta je potrebno da bi Srbija izgradila stabilno tržište biomase 

Kako bi se biomasa mogla koristiti tokom čitave zime, Srbiji je potreban organizovan lanac koji počinje u šumama, pilanama i poljoprivredi, prolazi kroz proizvođače peleta i drvne sečke, a završava se u toplanama, fabrikama, hotelima i domaćinstvima, ističe Janjušević. 

Prema njegovim rečima, postoje dva glavna faktora koja trenutno idu naruku razvoju tržišta biomase u Srbiji - CBAM takse podstakle su kompanije da traže zelene izvore energije. "Od uvođenja CBAM-a, primećujem značajan rast interesovanja kod privatnih kompanija u Srbiji da ulažu u prelazak na biomasu", kaže Janjušević.
Podsećamo, Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika, poznatiji kao CBAM, uveden je 1. januara 2026. godine. Mehanizam postavlja cenu na emisije ugrađene u određenu robu koja se uvozi u EU, uključujući cement, gvožđe i čelik, aluminijum, đubriva, vodonik i električnu energiju.

Dok industrija tek ulazi u igru, tržište je nešto razvijenije kada je u pitanju snabdevanje domaćinstava drvetom i peletom. 
"JP 'Srbija Šume' poslednjih godina potpisuje dugoročne ugovore o snabdevanju sa proizvođačima peleta - tako su se pojavili veliki proizvođači, dok kompanije koje drvenu građu pretvaraju u drvenu sečku, odnosno u oblik koji može dalje da se koristi", pojašnjava Janjušević.

Međutim, Srbiji tek predstoji da ovaj rascepkan sektor, gde individualni proizvođači sarađuju sa pojedinačnim klijentima, pretvori u organizovan lanac snabdevanja. "Industriji je potrebna sigurnost", ističe Janjušević. "Umesto da se drvo nabavlja neposredno pred zimu, novi veliki potrošači zahtevaju višegodišnje ugovore, definisan kvalitet, poznatu vlažnost goriva, sertifikate o poreklu i mogućnost kontinuirane isporuke", naglašava stručnjak. 

Pre dvadesetak godina, kada je ovo tržište još uvek bilo u začetku, Srbija nije imala "čak ni definiciju šta se tačno smatra biomasom", podseća Janjušević. "Tokom godina, tržište je počelo da razlikuje ostatke iz sanitarnog održavanja šuma od piljevine, okrajaka i drugih ostataka drvne industrije", dodaje. Kako pojašnjava, biomasu u industriji prve su počele da koriste međunarodne kompanije koje rade u Srbiji. "Njihov motiv je bio što su se našle u situaciji da, zbog promena internih pravila, moraju da dokažu poreklo goriva i smanjenje emisija u sopstvenim lancima proizvodnje.

Državna preduzeća koja upravljaju šumama imaju važnu ulogu jer dugoročni ugovori omogućavaju proizvođačima da planiraju investicije. "Bez sigurnosti da će imati pristup dovoljnim količinama sirovine, kompanije teško mogu da opravdaju kupovinu drobilica, sušara, kamiona, skladišta ili novih proizvodnih linija", ističe Janjušević.
Prednosti ulaganja su višestruke, dodaje. "Cena gasa, mazuta ili električne energije može se menjati iz meseca u mesec, dok investicija u kotao na biomasu traje godinama."

 

 

Bloomberg

Švedska kao primer dobre prakse 

Bioenergija danas čini oko 37 odsto finalne potrošnje energije u Švedskoj, što je čini najvećim pojedinačnim izvorom energije u zemlji, pokazuju podaci Švedske agencije za energetiku koje je analizirao Svebio, švedsko udruženje za bioenergiju. "Najveći deo biomase potiče od ostataka iz šumarstva i šumske industrije, što je povezano i sa činjenicom da je oko 70 odsto teritorije Švedske prekriveno šumama", kažu iz Svebija u pisanom odgovoru za Bloomberg Adriju. "U sistemima daljinskog grejanja biomasa je gotovo potpuno zamenila naftu", naglašavaju.

Sa 37 odsto udela biomase u energetskom bilansu, Švedska je danas jedna od najnaprednijih zemalja Evrope u tom pogledu. Prelazak na biomasu u ovoj zemlji počeo je pre skoro četiri decenije, nakon naftne krize 1973. godine. Visoke cene nafte tada su podstakle toplane, industriju i domaćinstva da traže domaću alternativu.

Od devedesetih godina, Švedska je podsticala razvoj sektora kako bi postigla klimatske ciljeve, pa je intenzivno ulagala u šumarstvo. "Jedna od ključnih odluka bilo je uvođenje poreza na emisije ugljen-dioksida 1991. godine. Fosilna goriva postajala su postepeno skuplja, dok je biomasa bila izuzeta, čime su toplane i industrijska preduzeća dobila dugoročan ekonomski podsticaj da ulažu u postrojenja na biomasu.

Važnu ulogu imalo je i razvijanje mreže daljinskog grejanja, ističu iz Svebija. "Ulaganja su omogućila toplanama da centralno menjaju gorivo, pa su nafta i ugalj mogli da budu zamenjeni biomasom, a da domaćinstva nisu morala da menjaju sopstvene sisteme grejanja", navode iz Svebija. Uporedo sa razvojem drvne industrije, to je omogućilo da drvna sečka, kora, piljevina i ostaci iz pilana "dobiju tržišnu vrednost umesto da ostanu otpad", zaključuju iz Svebija.