Da li se kompanijama u Srbiji isplati prelazak na električna vozila

Tržište električnih automobila u Srbiji razvija se malim, ali sigurnim koracima. Pojedine kompanije iz Srbije već ulažu u elektrifikaciju - Pošta Srbije planira da 100 novih električnih vozila koristi za dostavu pošiljaka širom zemlje, dok JKP "Gorica" iz Niša nabavlja specijalizovano električno vozilo za prevoz pokojnika unutar groblja. 

Modernizacija voznog parka električnim vozilima predstavlja "čvrsto opredeljenje da se poslovanje uskladi sa standardima održivog razvoja", kažu iz Pošte Srbije u pisanom odgovoru za Bloomberg Adriju. Pored smanjenja zagađenja vazduha i buke u gradovima, očekuju uštede kroz nižu potrošnju energije i jeftinije održavanje.

Slično razmišljaju i u JKP "Gorica". Oni su u junu sproveli tender za nabavku električnog pogrebnog vozila - zasad samo jednog, koje će koristiti za prevoz pokojnika unutar kruga groblja. "Polazeći od pozitivnih iskustava i dobre prakse korišćenja električnog vozila specijalizovanog za prevoz pokojnika u proteklim decenijama, smatramo da će se nabavkom novog vozila obezbediti dodatna pouzdanost i viši nivo dostojanstva prilikom pružanja te vrste pogrebnih usluga", kaže za Bloomberg Adriju Dragiša Petrović, član Upravog odbora "Gorice". 

Obe kompanije planiraju da se oslone na sopstvenu infrastrukturu za punjenje i nisu se oslanjale na subvencije Ministarstva za zaštitu životne sredine prilikom nabavke tih vozila.

Uprkos ulaganjima JP "Putevi Srbije" tokom prethodnih nekoliko godina, Srbija i dalje važi za zemlju koja ima relativno slabo razgranatu mrežu elektropunjača. Zemlja danas u funkciji ima 29 električnih punjača u javnom vlasništvu, koje je instaliralo to javno preduzeće, dok je još tri u procesu priključenja, pokazuju zvanični podaci. Još sedam novih električnih punjača planirano je na budućim deonicama puteva, koji su u izgradnji.

 

 

Mreža javnih punjača razvija se znatno sporije nego što je prethodno najavljeno - Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je još 2024. najavilo da će za godinu dana postaviti 164 nova punjača za električne automobile. 
 

Korišćenje punjača, koji su u vlasništvu JP "Putevi Srbije", zasad je besplatno, pošto naplata još uvek nije zakonski regulisana.
Postoje i desetine stotine punjača privatnih operatera, koji naplaćuju punjenje po ceni od 0,30 do 0,90 evra po kilovat-satu, u zavisnosti od lokacije i brzine punjenja. Međutim, ne postoji centralizovana baza koja sadrži sveobuhvatne informacije o tačnom broju elektropunjača u privatnom vlasništvu. Ovim informacijama ne raspolaže ni JP "Putevi Srbije".
 

Depositphotos

Tržište novih putničkih i lakih komercijalnih vozila u Srbiji snažno je poraslo u prvom kvartalu 2026. godine, pokazuju podaci Srpske asocijacije uvoznika automobila i delova. Među putničkim automobilima, hibridi su pretekli benzince, a posebno snažan rast zabeležila su potpuno električna vozila. U prva tri meseca registrovano je 138 novih električnih putničkih automobila, što je tržišni udeo od 1,97 odsto i rast od 220,93 odsto u odnosu na prvi kvartal 2025. godine.

Ipak, električni modeli i dalje zauzimaju mali deo ukupnog tržišta, a među lakim komercijalnim vozilima i dalje čine manje od jedan odsto. "Broj je tako mali, da ga i ne navodimo u izveštajima", pojasnio je prethodno za Bloomberg Adriju Boris Ćorović, sekretar Asocijacije. 

 

Sopstveni punjači i predvidive rute kao preduslov 

Zbog slabo razvijene infrastrukture, elektrifikacija voznog parka najjednostavnija je za kompanije koje mogu da kontrolišu punjenje i unapred znaju koliko kilometara vozilo treba da pređe, kaže za Bloomberg Adriju Dušan Marković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. "Srbija nema dovoljno razvijenu infrastrukturu za punjenje električnih automobila, a poverenje u baterije je slabo - sve to i dalje odvraća potencijalne kupce, naročito među kompanijama", dodaje.

Pošta Srbije nije čekala da se javna mreža punjača razvije, već su izgradili sopstvenu infrastrukturu, koju planiraju da šire. "Imamo 130 sporih i osam brzih punjača, sa mogućnošću istovremenog punjenja po dva vozila", navode. Na taj način su, kako dodaju, uspeli da "eliminišu zavisnost od brzine razvoja javne mreže". Pošta planira dalje širenje mreže elektropunjača. "Takođe planiramo da deo punjača na frekventnim lokacijama ispred poštanskih objekata učini dostupnim građanima i vidljivim na globalnoj digitalnoj mapi stanica za punjenje", ističu. 

Od 100 novih vozila, 14 većih, kapaciteta pet kubnih metara, biće raspoređeno u urbanim zonama u Beogradu, Kikindi, Nišu, Novom Sadu, Pančevu, Smederevu, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Subotici i Zrenjaninu. Preostalih 86 vozila, kapaciteta jednog kubnog metra, koristiće se u ruralnim područjima koja pokrivaju 52 pošte u 17 radnih jedinica.

"Sva vozila su isključivo električna, ne radi se o hibridima", naglašavaju iz Pošte Srbije. Kao prednost električnog pogona navode "troškove održavanja, jer vozila nemaju ulje, filtere i menjače kakvi se koriste u automobilima sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem". "S obzirom na to da kuriri svakodnevno prelaze hiljade kilometara u urbanim sredinama, prelazak na električni pogon donosi značajne ekonomske uštede kroz manju potrošnju energije i jeftinije održavanje." 

Kako ističu, za poštansku dostavu važan je i način vožnje. Vozila se kreću na relativno kratkim rutama, uz česta zaustavljanja i ponovna ubrzavanja. "Takav režim je idealan za električni pogon, jer se prilikom kočenja energija vraća u bateriju", ističu. Prema njihovoj računici, "upravo na taj način bi se mogle ostvariti najveće dugoročne uštede". 

Nabavkom prvog električnog pogrebnog vozila, JKP "Gorica" iz Niša pokazuje da električno vozilo može da bude dugoročno rešenje i za veoma specifičnu komunalnu delatnost. Ovog puta, nije reč "o modernom električnom automobilu, nalik putničkim modelima čija je proizvodnja u ekspanziji, otkriva za Bloomberg Adriju Dragiša Petrović iz tog preduzeća. "Radi se o adaptiranom vozilu, kakvo se koristi na golf terenima, sa nadogradnjom za prevoz posmrtnih sanduka", pojašnjava.

JKP "Gorica" već poseduje slično vozilo, koje koristi već 17 godina, kaže Petrović. "Kraj njegovog radnog veka se približava", dodaje. Zbog toga su na tenderu, koji je sproveden u junu, odlučili da nabave novo vozilo.

Posao je uspešno završen, a "ponuđač koji se javio na javni poziv ispunio je tražene uslove", naveo je Petrović. Za njegovo punjenje nije potrebna posebna infrastruktura - vozilo se priključuje na klasičnu monofaznu utičnicu od 220 volti, kao i postojeći model, zbog čega preduzeće ne očekuje poteškoće u korišćenju. "Polazeći od pozitivnih iskustava i dobre prakse korišćenja električnog vozila specijalizovanog za prevoz pokojnika u proteklim decenijama, smatramo da će se nabavkom novog vozila obezbediti dodatna pouzdanost i viši nivo dostojanstva prilikom pružanja te vrste pogrebnih usluga", ističe Petrović.                      

Subvencije Ministarstva zaštite životne sredine za kupovinu EV Ministarstvo zaštite životne sredine i ove godine subvencioniše kupovinu električnih i hibridnih vozila, u iznosu do 5.000 evra. Prijave mogu da podnesu kako fizička, tako i pravna lica, a prijave je moguće podneti do 30. septembra, odnosno do utroška sredstava. Fond za 2026. godinu vredan je 170 miliona dinara (1,4 miliona evra).  Bloomberg Adria se obratila MZŽŠ u vezi sa tim koliko je novca u ovoj godini izdvojeno za pravna, a koliko za fizička lica, ali odgovore nismo dobili do objavljivanja teksta.  Od 2023. do marta 2026. godine, na tržištu Srbije je prodato tek nešto više od 2.500 novih električnih vozila, zajedno putničkih i komercijalnih, rečeno je prethodno iz Srpske asocijacije uvoznika automobila i delova za Bloomberg Adriju.  "Dolazi do laganog ubrzanja, ali udeo novih električnih vozila u ukupnoj prodaji je i dalje nizak - nešto malo više od dva odsto na kraju protekle godine. Poređenja radi - na nivou Evropske unije je oko 19 odsto", rekli su.

Elektrifikacija u Evropi na pragu krize usled geopolitičkih dešavanja

Dok se malobrojna preduzeća u Srbiji odlučuju na elektrifikaciju, nadajući se nižim operativnim troškovima, evropski proizvođači upozoravaju da prelazak na vozila sa nultom emisijom postaje sve skuplji i složeniji. "Evropska automobilska industrija ulaže milijarde kako bi prešla na mobilnost sa nultom emisijom, dok se istovremeno snalazi u sve izazovnijem ekonomskom, konkurentnom i geopolitičkom okruženju", kaže Sigrid de Vries, generalna direktorka Evropske asocijacije proizvođača automobila, u saopštenju dostavljenom Srpskoj asocijaciji uvoznika vozila i delova.

ACEA podržava cilj predloženog Zakona o industrijskom akceleratoru da zaštiti proizvodnju u Evropskoj uniji i smanji zavisnost od drugih regiona za čiste tehnologije. Ipak, upozorava da bi predložena pravila, ukoliko se primene bez prelaznih perioda i ciljanih izuzetaka, mogla da poremete postojeće lance snabdevanja i ugroze već pokrenute investicije.
 

Asocijacija traži podsticaje koji bi nadoknadili veće troškove lokalne proizvodnje, jednostavnije izveštavanje i realnije rokove za lokalizaciju baterija i drugih ključnih komponenti. Takođe smatra da bi evropski doprinos trebalo meriti prema ukupnoj vrednosti gotovog vozila, uključujući istraživanje, razvoj, inženjering i kvalifikovanu radnu snagu, a ne samo prema poreklu pojedinačnih delova.

ACEA predlaže i da se Ujedinjeno Kraljevstvo prizna kao ravnopravan partner u okviru oznake "proizvedeno u EU", imajući u vidu duboko integrisane lance vrednosti koji su zadržani i posle Bregzita. Traži se i zaštita postojećih ulaganja evropskih proizvođača u Turskoj i Maroku, uz ograničavanje takvih izuzetaka na već uspostavljene proizvodne kapacitete.

Asocijacija upozorava i da automobili, kombiji, kamioni i autobusi ne mogu biti tretirani isto. U segmentu teških vozila, prema njenoj proceni, potražnja za baterijama mogla bi do 2030. da premaši celokupnu proizvodnju baterija u EU, što bi obaveznu lokalizaciju učinilo teško ostvarivom i dodatno podiglo troškove.

"Zakon o industrijskom akceleratoru neće preokrenuti slabljenje konkurentnosti Evrope kao lokacije za proizvodnju", navode iz ACEA, dodajući da su potrebni niži troškovi energije, brže izdavanje dozvola i pojednostavljenje regulative.