Kako je miljenik Wall Streeta, vredan 14 milijardi dolara, pao čak 99 odsto

Godine 2019. Beyond Meat, američki proizvođač biljnih zamena za meso, vredeo je više od 14 milijardi dolara. Početkom 2026. godine njegovom akcijom se trguje po ceni od oko jednog dolara, nakon pada od 99 odsto, koji otvara pitanje koliko je tržište bilo vođeno pričom, a koliko rezultatima.

U leto 2019. izgledalo je kao da se tržište hrane ubrzano menja. Burger bez mesa više nije bio egzotika rezervisana za specijalizovane restorane i entuzijaste, već proizvod o kojem su govorili investitori, analitičari i veliki lanci brze hrane. Ono što je godinama bilo nišna alternativa - odjednom je dobilo valuaciju kakva se dotad povezivala samo s tehnološkim startapima, a ne s proizvođačima hrane.

U takvom okruženju bilo je lako poverovati da je reč o početku dugotrajnog trenda. Klimatske promene postale su glavna tema među investitorima, ESG fondovi rasli su rekordno, a sve veći broj potrošača deklarativno je podržavao održivije izbore. Biljne alternative mesu činile su se logičnim spojem tih struja, kao proizvod koji istovremeno odgovara na ekološki pritisak i na promenu životnog stila.

U centru te euforije bio je Beyond Meat. Akcija proizvođača biljnih burgera izašla je na berzu po ceni od 25 dolara, a samo nekoliko meseci kasnije trgovala se iznad 230 dolara. Kompanija bez ostvarene dobiti vredela je više od 14 milijardi dolara. U tom trenutku, malo ko je postavljao pitanje koliko brzo se navike u ishrani zaista mogu promeniti i koliku su cenu potrošači spremni da trajno plaćaju za tu promenu.

Sedam godina kasnije, entuzijazam je znatno tiši. Akcija vredi otprilike jedan dolar, a tržišna kapitalizacija svela se na delić nekadašnje vrednosti. Pad veći od 99 odsto teško je objasniti jednim kvartalom ili jednom lošom odlukom; on je, pre svega, rezultat razlike između očekivanog tempa promene i stvarne potražnje.

Promene u prehrambenoj industriji, koliko god bile poželjne ili neizbežne, retko se događaju preko noći. Potrošačke navike stvaraju se godinama, cena i ukus ostaju presudni, a konkurencija brzo reaguje kada vidi prostor za rast. U trenutku kada je rast usporio, a marže ostale pod pritiskom, tržište je počelo da prati ono što je u euforiji bilo u drugom planu: bilans, novčani tok i održivost poslovnog modela.

U prvim mesecima nakon IPO-a akcija je bila među najtraženijima na tržištu | Bloomberg

Nije reč o tome da je interesovanje za alternativne proteine nestalo, niti da održivost više nije važna investicijska tema. Ključno je to da tržište u određenim fazama ciklusa unapred plati gotovo savršen scenario. Kada se taj scenario pokaže sporijim, složenijim i skupljim nego što se očekivalo, korekcija može biti brutalna.

To se najviše vidi kod multiplikatora. S obzirom na to da Beyond Meat ni u jednom trenutku nije počeo da ostvaruje dobit, uzmimo P/S multiplikator (price-to-sales), koji pokazuje koliko je puta kompanija skuplja od svog ukupnog prihoda. Beyond Meat je u jednom trenutku imao taj multiplikator čak 20 (otprilike ekvivalentno brzorastućim tehnološkim kompanijama s visokim maržama), dok je prosek prehrambene industrije u kojoj Beyond Meat posluje oko 0,8.

 

Zašto je euforija imala smisla

Period od 2018. do 2021. obeležili su snažan rast ESG ulaganja i veoma povoljni finansijski uslovi. Kapital je bio jeftin, kamatne stope niske, a investitori su tražili kompanije koje predstavljaju strukturne promene - energetsku tranziciju, digitalizaciju i nove potrošačke navike.

Beyond Meat uklopio se gotovo savršeno. Klimatske promene i emisije iz stočarstva postale su deo šire investicijske rasprave, a zamena dela mesne potrošnje biljnim alternativama činila se kao logičan odgovor. Partnerstva s velikim lancima brze hrane odavala su utisak da se promena već događa - proizvodi su brzo ulazili u maloprodajne lance, a prihodi su u ranoj fazi snažno rasli.

U takvom okruženju, tržište je manje gledalo trenutnu profitabilnost, a više projekciju budućnosti. Ako bi biljne alternative postale uobičajeni izbor potrošača, tada su valuacije iz 2019. godine mogle izgledati opravdano. Ali ta pretpostavka je podrazumevala brzu i široku promenu navika u ishrani i spremnost potrošača da za tu promenu trajno plate više.

McDonald’s je 2021. u saradnji s Beyond Meatom uveo veganske burgere u svoju ponudu | Bloomberg

Kada se očekivanja sudare s potražnjom

Već od 2022. postalo je jasno da će tranzicija biti sporija nego što su investitori pretpostavljali. Podaci su pokazivali stagnaciju, a u pojedinim segmentima i pad prodaje biljnih zamena za meso. Mnogi potrošači su proizvode isprobali, ali ih nisu uvrstili u svoj svakodnevni život.

Analize iz 2024. i 2025. ukazivale su na nekoliko prepreka, a to su: viša cena u odnosu na tradicionalne proteinske proizvode, percepcija visokog nivoa prerade, te osetljivost potrošača na rast životnih troškova. U periodu inflacije i pritiska na kućne budžete, premijum alternativa nije bila očigledan izbor.

Beyond Meat je u 2025. beležio pad prihoda i prolongirane gubitke, uz značajne otpise imovine. Kompanija od izlaska na berzu nije ostvarila godišnju dobit, a dug i troškovi finansiranja postali su sve važniji faktor. U uslovima viših kamatnih stopa tolerancija tržišta prema dugotrajnom gubitku bila je znatno manja nego 2019. godine.

Kategorija nije morala nestati. Dovoljno je bilo da raste sporije nego što je tržište očekivalo.

 

Ambiciozan rast u industriji niskih marži

Sektor alternativnih proteina snažno je pogurao rizični kapital u periodu između 2018. i 2021. godine. Strategija rasta bila je tipično VC-orijentisana - agresivno skaliranje, brza internacionalizacija i izlaz kroz IPO ili prodaju. Takav pristup može funkcionisati u industrijama u kojima potražnja raste eksponencijalno i gde postoji jasna mrežna prednost.

Prehrambena industrija, međutim, ima drugačiju dinamiku. Marže su tradicionalno niže, distribucija složenija, a potrošačke navike duboko ukorenjene. Konkurencija brzo reaguje čim se pokaže da postoji prostor za rast.

U tom periodu na tržište su ušli i veliki prehrambeni proizvođači sa sopstvenim biljnim linijama, često koristeći postojeće distribucijske kanale i ekonomiju razmera. Maloprodajni lanci razvili su privatne robne marke, dodatno pojačavajući cenovni pritisak.

Veliki proizvođači hrane počeli su da izbacuju svoje biljne alternative i tako su dodatno pojačali konkurenciju | Bloomberg

Rani ulazak na tržište pokazao se nedovoljnom zaštitom. Brend je ostao prepoznatljiv, ali u industriji hrane to retko garantuje trajnu kontrolu cena. Kako bi zadržala tržišni udeo, kompanija je posezala za popustima i promocijama, što je dodatno opteretilo marže.

Beyond Meat se tako našao između ambicioznih očekivanja tržišta kapitala i realnosti kategorije koja se razvijala sporije i uz snažniju konkurenciju nego što se pretpostavljalo.

Nije izolovan slučaj

Na talasu rasta biljnih alternativa prema berzi je krenula i švedska kompanija Oatly, poznata po proizvodima na bazi ovsa, koja je 2021. izašla na tržište uz valuaciju baziranu na sličnim očekivanjima brzog širenja kategorije. Agresivne marketinške kampanje i jasna poruka o održivosti izgradile su globalni brend u kratkom roku.

Oatly je 2021. izašao na berzu na talasu rasta biljnih alternativa | Bloomberg

Međutim, i tamo se pokazalo da je put do stabilne profitabilnosti složeniji nego što su inicijalne valuacije sugerisale. Rast je usporio, tržište je postalo osetljivije na troškove i marže, a investitori su počeli da vrednuju kompaniju po strožim kriterijumima. Razlike među poslovnim modelima postoje, ali obrazac je sličan. Naime, valuacije su pretpostavljale ubrzanu promenu potrošačkih navika. Kada se ta promena nije dogodila tempom koji su projekcije sugerisale, korekcija je bila oštra.

Bilo je još sličnih slučajeva kompanija sa nejasnim ili rizičnim poslovnim modelima koje su preživljavale isključivo na "narativu", poput Laird Superfooda i Tattooed Chefa, pri čemu je Tattooed Chef čak završio u bankrotu i na kraju se izlistao sa berze.

Lekcija o valuaciji, ne o održivosti

Važno je razdvojiti dve stvari. ESG kao investicijski okvir nije nestao, niti je interesovanje za alternativne proteine iščezlo. Ali u periodu niskih kamatnih stopa i obilne likvidnosti, tržište kapitala bilo je spremno da finansira rast bez jasnog puta do stabilne dobiti.

Kada su kamatne stope porasle, a investitori postali osetljiviji na novčani tok i profitabilnost, kompanije čija je valuacija počivala primarno na očekivanjima rasta - našle su se pod pritiskom.

Beyond Meat pokazuje koliko je rizično kupovati akciju koja je već cenjena kao da je uspeh zagarantovan. Kada cena ugrađuje gotovo savršeni scenario, prostor za grešku postaje minimalan. Pad od 99 odsto nije rezultat jednog lošeg kvartala - to je razlika između priče u koju je tržište želelo da veruje i brzine kojom se stvarna potražnja razvijala.

Za investitore, to je podsetnik da tematski trend i održiv poslovni model nisu isto. Narativ može pokrenuti akciju, ali dugoročno je održavaju prihodi, marže i novčani tok.