Bolje od ovoga ne može: Da li je ovo vrhunac Trumpovog mandata?

"Otkako sam izabran 2024, berzanski indeksi su 52 puta dostigli rekordne vrednosti, a ekonomija je praktično bez inflacije. Nešto slično još nije zabeleženo!", počeo je energično i odlučno američki predsednik Donald Trump svoju kolumnu u Wall Street Journalu (WSJ).

O stanju američkih tržišta kapitala je napisao da se berza od "Dana oslobođenja" (termin koji je Trump upotrebio da označi uvođenje paketa radikalnih carina u aprilu 2025, prim. prev.) vinula u vis, ekonomija raste, iako su joj "demokrate oduzele poen zatvaranjem federalne vlade", dok je inflacija opadala, a plate rasle. Njegov stil, kao i uvek kada hvali sebe i kritikuje demokrate, bio je žustar i ekscentričan.

"Realni prihodi prosečnog radnika su se prošle godine povećali za 1.000, 2.000 dolara, čak i više, znatno brže od rasta cena životnih namirnica. Plate su daleko nadmašile inflaciju", izneo je on svoj ključan stav koji zadire u samu suštinu tekućeg raskoraka između makroekonomskog optimizma i pesimizma Amerikanaca.

Sada se, zajedno sa investitorima, postavlja pitanje da li je Trumpova ekonomska politika zasnovana na carinama dala svoj maksimum i konačno dostigla vrhunac.

Ekonomija, pre svega njen uticaj na džepove i novčanike Amerikanaca, zapravo je odlučila ishod izbora za pojedina mesta u Kongresu u novembru, kako pokazuju i istraživanja janvog menjenja. Rizik za Trumpa je ogroman: ako zakonodavnu vlast preuzmu opozicione demokrate, ona mu u slučaju nepovoljnog ishoda na američkim sudovima može oduzeti čak i njegovo glavno univerzalno oružje – carine. Što se tiče efekta njegove "omiljene reči u rečniku", ni sam Trump više nije sasvim uveren u njenu snagu.

Dobre ocene ali s greškom

Predsednikovo hvalisanje blagostanjem SAD, statistički gledano, teško je osporiti. Realni prihodi rastu, a inflacija zaista opada - podataci iz januara, objavljeni u petak, pokazali su da iznosi 2,4 odsto, što predstavlja vidljivo smanjenje u odnosu na 2,7 odsto u decembru, kao i u poređenju sa prethodnim mesecima. Američka inflacija nije bila ovako niska već osam meseci, iako i dalje ostaje iznad ciljanih dva odsto. Trump tvrdi da "ekonomski rast ne podstiče inflaciju - zapravo, često radi upravo suprotno", pri čemu mu centralna banka Fed, zadržavajući oprezan kurs u monetarnoj politici, na neki način potvrđuje ovu tvrdnju. Gotov je sigurno da Fedova "politika utemeljena na podacima" u martu neće doneti novo snižavanje kamatnih stopa, dok se u 2026. očekuje samo jedno eventualno smanjenje.

Kada je reč o tržištu rada, američka ekonomija je u januaru stvorila 130.000 novih radnih mesta, što je gotovo dvostruko više od prognoza, a takođe predstavlja najveći mesečni rast od decembra 2024.

Da je Trumpova agenda "Amerika na prvom mestu" značajan uspeh, potvrđuje i odlično stanje Wall Streeta u usponu. Iako su indeksi u proteklih nekoliko nedelja zbog sumnji u astronomska ulaganja u razvoj veštačke inteligencije blago pali, Dow Jones je početkom februara prešao granicu od 50.000 poena, što je i Trump obećao. Nakon toga, indeksi su zbog neizvesnosti u vezi sa tehnološkim akcijama pali. Sva tri važna američka indeksa završila su prošlu nedelju u crvenom, najviše tehnološki Nasdaq, koji je pao za više od dva odsto. Trump, međutim, tvrdi da će do kraja njegovog mandata, odnosno do početka 2029, Dow Jones preći čak 100.000 poena.

 

Dvostruki rizik

Zajednički imenilac zavidnog stanja američke ekonomije i tržišta su, prema Trumpu, carine. "Nedvosmisleno, zasluge za ovaj ekonomski uspeh treba pripisati onome što je WSJ opisao kao ‘najveći šok u ekonomskoj politici’ u poslednjih više od 50 godina - mojim carinama", tvrdio je "čivek od carine" Trump, pripisujući sebi zasluge za uspehe prve svetske ekonomije. Ipak, upravo ovo najuniverzalnije oružje moglo bi mu uskratiti uspeh na izborima na polovini mandata.

Politikolog sa Fakulteta za društvene nauke u Ljubljani Tomaž Deželan upozorava na nestabilnost Trumpove ekonomske politike u poslednjih godinu dana, koja odvraća birače. "Strategija jačanja domaće ekonomije ne funkcioniše", kaže on, jer Trump stalno odstupa od svojih pretnji, dopušta izuzetke, menja odluke, popušta i jednostrano odlaže mere. Tako, navodi ovaj poznavalac SAD, stvara se atmosfera nepredvidivog trgovinskog rata, "koja je štetna za američku ekonomiju i potrošače".

Amerikanci i preduzeća, naime, ne osećaju pozitivne efekte, i uprkos podsticajnoj statistici, ostaju nezadovoljni. Istraživanje centra Pew iz februara pokazuje da oko 70 odsto Amerikanaca ocenjuje ekonomske prilike kao "zadovoljavajuće ili loše". Pored stalno prisutne inflacije, najveću zabrinutost im stvaraju rastući životni troškovi, koji i dalje smanjuju poverenje potrošača.

Slično su pokazale i ankete Feda, koji je istraživao očekivanja u budućnosti. Amerikance brine i ovo. "Domaćinstva su pesimistična u pogledu ekonomije uopšte, a raste i zabrinutost za njihovu finansijsku situaciju", napisala je glavna ekonomistkinja NerdWalleta Elizabeth Renter. Veći deo ispitanika kaže da im se finansijsko stanje pogoršalo i da očekuju da će se u narednoj godini dodatno pogoršati.

"Došlo je do relativno velikog nepoklapanja između poverenja potrošača i stvarne potrošnje, kao i kretanja BDP-a", primećuje glavni ekonomista Privredne komore Slovenije (GZS) Bojan Ivanc. Zbog toga,  indikator poverenja potrošača postao je potpuno nepouzdan pokazatelj ekonomske rasta, rekao je on.

Iako podaci o tržištu rada za pojedine mesece pokazuju pozitivnu sliku, trend u 2025. nije naročito ohrabrujući. Godišnje revizije procena pokazale su da je ekonomija prošle godine u proseku stvarala po 15.000 novih radnih mesta mesečno, što je najmanje u savremenoj istoriji, osim tokom perioda velike recesije.

"Vrlo nizak rast radnih mesta u 2025. iznenađenje je, jer je prema revizijama jedan od najnižih u istoriji, uprkos rastu BDP-a koji će verovatno biti oko 1,8 odsto", smatra Ivanc. Kao glavni uzrok navodi uticaj veštačke inteligencije na radna mesta u IKT sektoru, finansijama i poslovnim uslugama, jer ova rešenja zamenjuju poslove brojnih ljudi koji rade kancelarijske poslove.

Na kraju, treba analizirati i podatke o inflaciji. Cene proizvoda osetljivih na carine povećale su se, pokazuje detaljnija analiza izveštaja o inflaciji od petka. Ako se izuzmu polovni automobili, cene osnovnih dobara u januaru porasle su 4,4 odsto na godišnjem nivou, što je najbrži rast u poslednje tri godine, navodi Bloomberg.

Katja Zajc Kejžar, šef Katedre za međunarodnu ekonomiju i poslovanje na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani, smatra da su carine u Trumpovim rukama postale "centralni element šire ekonomske i političke strategije". Predsednik SAD svoj zaštitni znak drugog mandata vidi kao univerzalno oruđe za niz problema, od trgovinskih, ekonomskih i unutrašnjepolitičkih, pa do geopolitičkih, a ovo poslednje upravo je njegova "inovacija".

"Zagovornici ovog pristupa to pravdaju jačanjem domaće proizvodnje i uklanjanjem trgovinskih neravnoteža, dok kritičari upozoravaju na veće troškove koje to donosi potrošačima i preduzećima", navodi Zajc Kejžar. Sveukupno, dugoročni ekonomski efekti carina su neizvesni, a javljaju se i pravni izazovi pojedinih carinskih odluka, dodaje ona. Presuda Vrhovnog suda o carinama, na koju se Trump žalio, mogla bi ovo snažno oruđe preneti u ruke Kongresa, koji bi, zbog ekonomskog pesimizma i percepcije prosečnog Amerikanca da sve poskupljuje, mogao pripasti demokratama. Po nekim procenama, sud bi odluku mogao da saopšti već krajem ove nedelje.

 

 

Da li su carine samo žrtva lošeg PR-a?

Kako će administracija pred izbore uspeti da javnosti predstavi efekte i svrhu carina, biće ključno pitanje, smatra analitičar i osnivač agencije Pangaea Policy Terry Haines. "Ako Trump ne uspe da pravilno oblikuje politiku i ubedi javnost u svrishodnost carina, time će ugroziti svoju agendu, jer će izgubiti podršku građana, podeliti većinu republikanaca u Kongresu i povećati šanse za poraz na izborima na polovini mandata i pred Vrhovnim sudom."

Ekonomista GZS Bojan Ivanc ranije je Trumpove carine opisao kao "PR koncept Trumpove administracije, zasnovan na pseudo-naučnom shvatanju ekonomije". Najveći problem Trumpove najave da će carine pokrenuti zlatno doba američke ekonomije jeste taj što su preduzeća uvećane troškove prenela na američke potrošače. Drugim rečima, carine su porez koji plaća američki potrošač, što su ekonomisti predviđali još od aprila prošle godine, dok Tramp to uporno negira i nudi suprotnu interpretaciju. "Podaci pokazuju da je teret carina u velikoj meri pao na strane proizvođače i posrednike, uključujući velike korporacije van SAD", tvrdio je on u komentaru objavljenom u WSJ.

Međutim, najnovija studija Instituta Kiel za svetsku ekonomiju pokazuje suprotno. Autori naglašavaju da 96 odsto tereta carina pada direktno snose američki uvoznici i posredno potrošači. "Tvrdnja da strane države plaćaju carine je mit. Podaci pokazuju upravo suprotno: Amerikanci plaćaju račun", izjavio je direktor istraživanja Julian Hinz. Slični zaključci izvedeni su i u odvojenim studijama njujorškog ogranka Feda i Kongresne budžetske kancelarije.

Ako su carine, kako je rekao Ivanc, samo PR potez, onda je taj potez loš. "Trump i Scott Bessent (ministar finansija SAD, prim. prev.) učinili su mnogo na polju ekonomske politike, ali su se do sada slabo pokazali u objašnjavanju svojih stavova o nacionalnoj bezbednosti, ekonomiji i carinama pred već uznemirenom javnošću", smatra Haines, osvrćući se na probleme administracije.

 

Hoće li Trump promeniti mišljenje?

Trump se hvali da oštrija trgovinska politika značajno puni državni budžet, što je odgovor na kritike da administracija, zahvaljujući "velikom, sjajnom zakonu", prekomerno povećava potrošnju i državni dug. Ta njegova tvrdnja u načelu stoji, ali uz važnu napomenu: prihodi od carina u SAD porasli su 2025. za oko 200 milijardi dolara, ali taj novac nisu platile strane države - sredstva su direktno potekla iz američkog privatnog sektora, pokazuje studija.

Empirijski podaci takođe pokazuju izuzetno nisku elastičnost cena na strani ponude; povećanje carina za 10 procentnih poena dovodi samo do 0,39 odsto sniženja izvozne cene kod stranih dobavljača. Ako su SAD na određeni proizvod uvele, recimo, 25 odsto carinu, izvoznici su svoju cenu pre carinjenja smanjili za manje od jedna odsto, što znači da su američki kupci praktično platili oko 24 odsto veću finalnu cenu.

Zabrinjava i pad realne potrošnje domaćinstava, koja gotovo stagnira. Dok je u prvih šest meseci 2025. bila relativno snažna, oko tri odsto godišnje, u decembru i januaru pala je na 1,1 odsto odnosno 1,3 odsto godišnje. Još ilustrativniji podatak je maloprodaja u januara, koja je na mesečnom nivou zabeležila pad od 0,2 odsto.

"Povećanje carina uticalo je na nešto više cene uvezenih proizvoda i delimično i na domaću proizvodnju u SAD zbog skupljih uvoznih inputa, što je donekle usporilo rast domaće potrošnje", pojašnjava Ivanc, povezujući pad potrošnje sa efektom carina.

Glavni razlozi zbog kojih strani izvoznici ne pokrivaju troškove carina povezani su sa dostupnošću alternativnih tržišta u Evropi i Aziji, kao i činjenicom da su uvozni lanci u SAD rigidni, što domaćim firmama onemogućava brzu zamenu dobavljača. To se odnosi i na slovenačke izvoznike. "Kada su carine stupile na snagu, naši američki partneri su troškove lakše prihvatili zahvaljujući našim drugim prednostima, kao što su visoki standardi u inženjeringu, transparentnost poslovanja i pouzdanost", rekao je direktor kompanije Litostroj Power Jure Andročec.

Zbog toga se pojavljuju nagoveštaji da Trump razmišlja o ublažavanju stava prema carinama. Bloomberg i Financial Times su u petak izvestili o nezvaničnim informacijama da administracija radi na prilagođavanju carinske politike, uključujući moguće smanjenje stope od 50 odsto na aluminijum i čelik.

"Peter Navarro (glavni savetnik za trgovinu) jeste ocenio izveštaje kao lažne vesti, ali u Trumpovom užem krugu postoje ljudi koji se snažno zalažu za ublažavanje carinske politike", rekao je u ponedeljak za britanski BBC Andrew Hale iz organizacije Advancing American Freedom. "Aluminijum je važna sirovina za američku ekonomiju, a visoke carine predstavljaju porez za američke fabrike; s obzirom na to da 70 odsto aluminijuma uvozimo iz Kanade, taj porez ne plaćaju kanadske kompanije, već američki potrošači."