Donald Trump je postao slavna ličnost, a zatim i dvostruki predsednik, zahvaljujući reputaciji uspešnog pregovarača. "Dogovori su moja umetnička forma", hvali se u svojoj knjizi Trump: The Art of the Deal. (u prevodu: Trump: Umeće pregovaranja) "Drugi ljudi lepo slikaju na platnu ili pišu divnu poeziju. Ja volim da sklapam dogovore, po mogućnosti velike dogovore."
Po Trumpovom sopstvenom računu, kroz prvu godinu svog drugog mandata protutnjao je sklapajući dogovore takvom brzinom da ostatak sveta može samo da posmatra sa nevericom. "Napravio sam 200 dogovora", rekao je za "Time" u aprilu, svega tri meseca nakon početka mandata. Mesec dana kasnije, Bela kuća mu je pripisala zaslugu za "zaključivanje više od dva milijarde dolara u sjajnim dogovorima". Tokom leta, Trump je hvalio navodni "posao veka" sa Japanom koji će, po njegovim rečima, zasuti SAD gotovinom. "Uzimamo 550 milijardi dolara", tvrdio je Trump na CNBC-ju. "To je kao bonus za potpisivanje koji dobija bejzbol igrač."
Međutim, godinu dana nakon početka Trumpovog drugog mandata, postalo je teško ne primetiti kvaku u toj navodnoj groznici sklapanja dogovora. Mnogi od njegovih "dogovora" uopšte nisu dogovori - barem ne u uobičajenom značenju te reči: pravno obavezujući sporazumi sa jasno definisanim uslovima, dokumentovani na papiru i dobrovoljno prihvaćeni od svih strana. Umesto toga, oni su često u formi obećanja, okvira, rukovanja, iznuđivanja, memoranduma o razumevanju ili drugih nejasnih, neformalnih ili nedovršenih aranžmana koji ne dostižu nivo formalnog dogovora, ali Trumpu ipak omogućavaju da proglasi brzu pobedu i pređe na sledeću stvar.
Bilateralni sporazum New Start Treaty, koji je jedini preostali sporazum o kontroli naoružanja između SAD i Rusije, istekao je 5. februara, bez ikakvih pregovora o njegovoj zameni, što dodatno podstiče strahove od nove nuklearne trke u naoružanju | Bloomberg
Najnoviji primer Trumpovog ratobornog pregovaračkog stila koji je uzdrmao tržišta jeste njegov donkihotski pokušaj da izvrši pritisak na evropske zemlje kako bi podržale njegovu nameru da "kupi" Grenland - poluautonomnu teritoriju kojom upravlja NATO saveznik Danska i koja nije na prodaju. Prethodno, Trump je zapretio uvođenjem carine od deset odsto na uvoz iz osam zemalja počev od 1. februara - kao i carinom od 200 odsto na francusko vino i šampanjac - ukoliko se ne povinuju.
Umesto toga, Danska, Norveška, Švedska, Francuska, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandija i Finska su uzvratile, dok je Evropska unija razmatrala upotrebu svog najmoćnijeg ekonomskog oružja: instrumenta protiv prinude koji uključuje kaznene carine i ograničen pristup tržištu EU. Trump je potom povukao pretnju carinama, barem zasad, i objavio da ima "okvir" dogovora, čiji detalji ostaju nejasni.
To je obrazac koji se ponavlja. Kada se pažljivije pogleda, mnogi Trumpovi dogovori ne ispunjavaju očekivanja, bilo zato što ih sudovi blokiraju, zato što se ispostave kao manje značajni nego što je najavljeno, ili zato što predsednik jednostavno promeni mišljenje. Trumpova opsesija Grenlandom, na primer, poremetila je krhko primirje, takođe umetnički nazvano "okvirni aranžman". koje su SAD i Evropa postigle još prošlog avgusta kako bi smirile potrese izazvane njegovim Liberation Day carinama. "Kada se prijatelji rukuju, to mora nešto da znači", požalila se iz Davosa predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen.
Indijski zvaničnici pokušali su da umire zabrinutost da je zemlja napravila previše ustupaka kako bi obezbedila niže carine od Sjedinjenih Država, nakon iznenadnog trgovinskog sporazuma koji je ove nedelje Trump najavio. Na slici sa Narendra Modijem u Vašingtonu | Francis Chung/Politico/Bloomberg
Sam Trump često doprinosi haosu i konfuziji koji okružuju mnoge njegove dogovore. Prošle jeseni, čak i dok je najavljivao da se približava dogovoru sa Univerzitetom Harvard u vezi sa smanjenjem finansiranja koje je uvela administracija, još jednom je pokazao nezainteresovanost za detalje. "Sve što treba da uradite jeste da to stavite na papir", rekao je Trump svojoj sekretarki za obrazovanje, Lindi McMahon, zanemarujući ono što većina profesionalnih pregovarača smatra osnovom svakog uspešnog dogovora.
Možda ovakav slobodan stil i ne bi trebalo da iznenadi. "Većina ljudi je iznenađena načinom na koji radim", piše Trump u The Art of the Deal. "Igram veoma opušteno." To može biti prihvatljivo za investitora u nekretnine koji po potrebi može da se obrati stečajnim sudovima ako stvari krenu po zlu. Ali rastući strahovi od globalnog trgovinskog rata i raspadanja NATO-a ukazuju na opasnosti kada predsednik SAD vlada na isti način.
I nisu samo Evropljani zabrinuti. Kako Amerikanci postaju sve više frustrirani zbog troškova života, Trumpova podrška među sopstvenim biračima počinje da opada.
Igrati opušteno
Trumpovo trgovanje i sklapanje dogovora daleko prevazilazi oblast trgovine. On je obezbedio da savezna vlada preuzme vlasnički udeo ili kontrolu nad privatnim kompanijama kao što su Intel, US Steel, kompanija za retke metale MP Materials, i, prošle nedelje, prerađivač minerala Atlantic Alumina. Izvukao je ustupke od niza Ivy League univerziteta i elitnih advokatskih kancelarija koje je smatrao neprijateljski nastrojenim prema svojim interesima. Korišćenjem izvršne vlasti na neviđene (i pravno sumnjive) načine - poput pozivanja na vanredna ovlašćenja za carine ili blokiranja saveznih sredstava za istraživanje - Trump je primorao mnoge svoje navodne protivnike da se povinuju njegovim zahtevima ili makar pokušaju da ga umire.
Ništa Trump ne voli više nego da proglasi svoju najnoviju pobedu, često tonom osvajača koji se razmeće plenom otetim od poraženog neprijatelja. "Woke je zvanično MRTAV na Brownu", napisao je na Truth Social nakon što je univerzitet pristao da uloži 50 miliona dolara tokom jedne decenije u programe obuke radne snage. Čak su i sporazumi sa saveznicima poput Japana predstavljeni kao da su diktirani "po mom nalogu" - drugim rečima, ostvareni čistom snagom njegove volje.
Međutim, rezultati često ne prate retoriku, naročito kada se prašina slegne. Ogromna većina od 200 trgovinskih dogovora zapravo nije završena. A oni koji jesu, ne odgovaraju uvek Trumpovom uveličanom prikazu. Čak i dok je Japan napredovao sa trgovinskim sporazumom, jedan trgovinski zvaničnik izjavio je da je svaka sugestija da Japan "jednostavno predaje 550 milijardi dolara - potpuno promašena".
Trump drži potpisanu izvršnu uredbu tokom najave Liberation Day carina u Ružičastoj sobi Bele kuće 2. aprila 2025. | Kent Nishimura/Bloomberg
Trumpov brz i neobavezan pristup sklapanju dogovora nosi mnoštvo velikih rizika - za njega, njegovu stranku i američku ekonomiju. Od januara, njegova administracija pretrpela je stotine pravnih poraza, a izbegavanje mukotrpnog rada na formalnim trgovinskim sporazumima dovelo je u pitanje jednostrane carine koje je uveo umesto njih. Niži sudovi su prošle godine presudili da su carine uvedene nezakonito, a Vrhovni sud bi mogao da odluči o njihovoj zakonitosti već narednog meseca. Sam Trump je priznao da bi mogao biti primoran da "poništi" trgovinske dogovore sa Japanom, EU i Južnom Korejom ukoliko Vrhovni sud potvrdi odluke nižih sudova.
Čak i neki Trumpovi republikanski saveznici strahuju da on potkopava interese SAD i nameće američkim kompanijama probleme koji su mogli biti izbegnuti.
"Ako radite tradicionalni trgovinski sporazum", kaže Douglas Holtz-Eakin, bivši visoki ekonomski zvaničnik u administracijama Georgea H.W. Busha i Georgea W. Busha, "imali biste američkog trgovinskog predstavnika za stolom, sa svim iskustvom koje ta kancelarija donosi. Imali biste ključne ljude iz Senatskih odbora za Ways and Means i Finance, koji vam ne bi dozvolili da ratifikujete nešto što ne može proći Kongres."
Obično bi i ključni akteri iz privatnog sektora imali priliku da učestvuju u pregovorima kako bi se na vreme uočili problemi. "Sve one sitnice koje su važne poslovnom svetu, a koje prosečan predsednik ne bi znao, izlaze na videlo u realnom vremenu i bivaju ugrađene u sporazum", kaže Holtz-Eakin. "Umesto toga, kod Trumpa je to dogovor rukovanjem, a onda svi trče kod [sekretara za trgovinu] Howarda Lutnicka da shvate šta to zapravo znači."
Naravno, Trump se ne slaže. "Besmisleno sitničarenje neće promeniti činjenicu da je predsednik Trump zaključio istorijske mirovne i trgovinske sporazume - od Japana do EU - kao i investicione dogovore koji štite našu nacionalnu i ekonomsku bezbednost, dok istovremeno obezbeđuju dobar posao za američke poreske obveznike", rekao je portparol Bele kuće Kush Desai u saopštenju, hvaleći predsednikov "nekonvencionalni pregovarački stil i spremnost da koristi svaki mehanizam izvršne vlasti".
Nedostatak jasnoće oko toga o čemu su se zapravo dogovorili kada Trump objavi sporazum čini jednako nejasnim i njegove ekonomske posledice. Nakon što je Trumpova administracija preuzela deset odsto udela u kompaniji Intel, proizvođač čipova je u podnesku upozorio da bi dogovor mogao dovesti do tužbi, kao i do "negativnih reakcija" kupaca, investitora i stranih vlada, dok bi budući politički događaji mogli stvoriti rizike za akcionare. Na kraju krajeva, Intel je sada vezan za Trumpa i sve poremećaje koje on donosi sa sobom.
Dogovori ili dekreti?
Poslednjih meseci, Trump deluje manje zainteresovan za sklapanje dogovora, a više za jednostrano delovanje i pokušaje vladanja dekretima - uprkos kampanji u kojoj se predstavljao kao pregovarač koji će rešiti sve, od visokih cena namirnica do rata u Ukrajini, "prvog dana".
Poslao je američku vojsku da ukloni venecuelanskog predsednika Nicolasa Madura i prebaci ga u pritvor u Bruklinu. Umesto da pokuša da progura sporazum o reformi imigracije kroz republikanski Kongres, poslao je armiju službenika iz odeljenja za kontrolu imigracije da silom pritvaraju neovlašćene imigrante (i mnoge druge ljude).
Njegovi pokušaji da preuzme kontrolu nad Grenlandom i da formira "Board of Peace" za Gazu - međuvladino telo kojim bi lično upravljao, uz godišnji ulog od milijardu dolara za zemlje učesnice - do sada su se više oslanjali na pretnje i zahteve nego na pronalaženje zajedničkog interesa za pregovaračkim stolom.
Trump tokom ceremonije potpisivanja Board of Peace na World Economic Forum (WEF) u Davosu, 22. januara. | Krisztian Bocsi/Bloomberg
Svestan, makar nevoljno, da troškovi života ostaju najveća domaća briga, Trump je u poslednje vreme povukao niz poteza osmišljenih da se time pozabavi, iako je ranije odbacivao zabrinutost zbog pristupačnosti kao "prevaru" i "demokratsku obmanu". Ali i ovi potezi su uglavnom jednostrani zahtevi bez zakonske podrške ili izvršne moći, što ih čini malo verovatnim da će doneti značajne rezultate.
Tokom poslednjih nekoliko nedelja, Trump je insistirao da banke ograniče kamatne stope na kreditne kartice na deset odsto, vršio pritisak na odbrambene kompanije da obustave otkup sopstvenih akcija, i izneo planove da spreči institucionalne investitore da kupuju porodične kuće. Takođe je sugerisao da bi mogao da pošalje ljudima čekove od 2.000 dolara kao "tarifnu dividendu" bez prolaska kroz Kongres (malo verovatno).
Ipak, malo je napredovao kod birača, dok nezadovoljstvo nastavlja da raste. Istraživanje CNN-a od 16. januara pokazalo je da je Trump u minusu po svakom pitanju koje je mreža testirala, dok je većina ispitanika (58 odsto) rekla da je njegov mandat do sada neuspeh.
Na brifingu u Beloj kući pre odlaska u Davos, Trump je odbio da preuzme odgovornost za rašireni ekonomski pesimizam. "Možda imam loš PR", sugerisao je.
Ipak, postoje nagoveštaji da barem razmišlja o povratku svojim korenima pregovarača kako bi preokrenuo situaciju. Dana 14. januara, demokratska senatorka Elizabeth Warren održala je vatren govor u National Press Club, podsećajući Trumpa na obećanje da će smanjiti troškove za američke porodice i optužujući ga za "izdaju". Nakon toga, Trump je pozvao Warren, koja ga je upoznala sa dvopartijskim zakonodavstvom na kojem godinama radi kako bi se ograničile kamate na kreditne kartice i smanjili troškovi stanovanja.
"Rekao je da želi da radi na tome", izjavila je Warren kasnije. "Nije pomerio ni prst da pokuša da nešto progura kroz Kongres."
Da li će Trump zaista pokušati da postigne dvopartijski dogovor kako bi ublažio troškove života, ostaje neizvesno. Trenutno, Grenland mu izgleda kao daleko veća nagrada. Ali ako pregovaračka veština kojom se Trump hvalio u kampanji ne donese više rezultata u stvaranju "zlatnog doba Amerike" koje je obećao u inauguracionom govoru, on i republikanci će osetiti nezadovoljstvo birača u novembru.
Ne mogu reći da nisu bili upozoreni. I to je, takođe, umetnost dogovora. "Ako ne isporučite ono što obećate", piše Trump pri kraju svog bestselera, "ljudi će to na kraju prozreti".
.webp){kind=icon}
