Trumpov tim za trgovinu radi na smanjivanju opsega carina na metale

Administracija američkog predsednika Donalda Trumpa radi na smanjivanju opsega proizvoda od čelika i aluminijuma na koje je uvela carine. Kompanije teško mogu da obračunaju ove carine, a Evropska unija želi da se stope ograniče u okviru predstojećeg trgovinskog sporazuma sa SAD, rekla je osoba upućena u ovo pitanje.

Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika (USTR), vladina agencija, ulaže velike napore kako bi rešila probleme do kojih je došlo prošle godine pošto je Ministarstvo trgovine SAD pokušalo da na brzinu sprovede carinsku politiku Trumpove administracije, naveo je upućeni izvor.

Bela kuća je obavestila kompanije da su izmene u pripremi, ali detalji i rokovi i dalje nisu poznati, dodao je izvor.

O planovima o ukidanju dela mera ranije je pisao Financial Times.

Portparoli USTR-a i Ministarstva trgovine nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar koji su im upućeni posle radnog vremena u Vašingtonu.

Carine od 50 odsto

Trump je prošle godine uveo carine od 50 odsto na uvozni čelik i aluminijum kao meru proziv viška proizvodnih kapaciteta u Kini. Taj potez je snažno pogodio i druge velike trgovinske partnere, uključujući Kanadu, EU, Meksiko i Južnu Koreju.

Kasnije su na spisak dodati i takozvani derivatni proizvodi koji sadrže te metale. Kompanije su se zbog toga našle pred zahtevnim zadatkom da utvrde u kom se procentu ti materijali nalaze u robi koju nabavljaju iz inostranstva.

Trumpove carine na uvoz u SAD ove nedelje se preispituju i u Kongresu, kao i u odvojenim izveštajima koje su objavili Kongresna kancelarija za budžet i Banka federalnih rezervi Njujorka. Obe ove institucije su navele da najveći deo troškova carina snose američki potrošači i kompanije, što je u suprotnosti sa Trumpovim tvrdnjama da ih plaćaju strani izvoznici.

Ukidanje ili ograničavanje carina na derivatne proizvode bio bi pozitivan korak ka primeni trgovinskog sporazuma SAD-EU. Okvir sporazuma je usaglašen prošle godine, ali još nije potpuno sproveden.

                      

Ekonomisti upozoravaju: američka privreda usporava Donald Trump tvrdi da američka ekonomija ima potencijal da raste do 15 odsto. Ipak, unutar Republikanske stranke raste zabrinutost da bi slabljenje podrške predsedniku moglo imati cenu na predstojećim međuizborima. O tome je za Bloomberg Adria TV govorio ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, Branimir Jovanović. "Američka ekonomija je trenutno daleko od snažne", upozorava Jovanović. "Najnoviji podaci pokazuju otvaranje oko 130.000 novih radnih mesta, što jeste pozitivno u nominalnom smislu, ali u poređenju sa 175.000 iz istog perioda prošle godine jasno je da se tržište rada hladi." Prema njegovim rečima, rast bruto domaćeg proizvoda u trećem kvartalu 2025. iznosio je 4,4 odsto, ali prosečan rast u prva tri kvartala godine kreće se oko 2,5 odsto, što je, kako ističe, daleko od impresivnog. Jovanović ukazuje i na strukturne probleme: inflacija je i dalje oko 2,7 odsto, javni dug premašuje 120 odsto BDP-a, dok se budžetski deficit godinama zadržava iznad šest procenata. "Ako populacija ne raste, ni ekonomija ne može imati snažan dugoročni rast. U SAD je rast stanovništva u 2025. bio najniži u poslednjih sto godina – svega 0,5 odsto u prvih šest meseci. Kada je reč o najavljivanom rastu, ne postoji realna šansa da američki BDP poraste toliko u jednoj godini. To je pre svega politička poruka, namenjena podizanju optimizma među investitorima i potrošačima, ali ekonomski gledano - nije ostvariva." Posebno upozorava na sve izraženiju neujednačenost rasta. "Sve više ekonomista govori o K-obliku rasta – mali deo privrede beleži snažan napredak, dok veći deo stagnira ili nazaduje. Na agregatnom nivou podaci deluju solidno, ali većina građana taj rast ne oseća", kaže Jovanović. Dodaje da se i podaci sa tržišta rada moraju posmatrati u širem kontekstu. "Otvaranje 130.000 novih radnih mesta jeste pozitivno u apsolutnom smislu, ali tek poređenje sa prethodnim periodima pokazuje pravu sliku. Ako je u januaru 2024. otvoreno 175.000 radnih mesta, jasno je da aktuelni podaci ukazuju na usporavanje."

  

U slučaju EU, i dalje su na snazi američke carine od 50 odsto na čelik i aluminijum, kao i na mnoge druge derivatne proizvode. Vašington nekoliko puta godišnje revidira listu derivatnih proizvoda koji podležu višoj carinskoj stopi.

EU je posebno zabrinuta zbog obima proizvoda pogođenih stopom od 50 odsto na metale, koji se odnosi na stotine artikala. Brisel brine i to što bi uvođenje novih, viših carina za različite industrije moglo da podrije trgovinski sporazum između EU i SAD i ugovorenu najvišu stopu carine od 15 odsto, izvestio je ranije Bloomberg.

 

- Tekst dopunjen izjavama Branimira Jovanovića.