Kineski izvoz u inostranstvo porastao je najbrže u poslednjih šest meseci, a Peking jača poziciju u trgovinskom ratu sa Vašingtonom. Izvoz iz Kine je u septembru porastao za 8,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, na 328,6 milijardi dolara. To je zasad rekord u 2025, pokazuju podaci kineske Generalne carinske administracije. Ujedno izvoz iz Kine premašio je prognoze ekonomista, koje je Bloomberg anketirao, kada su rekli da očekuju da će rast kineskog izvoza iznositi oko 6,6 odsto.
Izvoz Kine u SAD je opao za 27 odsto, a već šesti mesec zaredom, pad se meri dvocifrenim brojevima. Međutim, Kina je to nadoknadila snažnim rastom prodaje ka regionima poput Evropske unije. Izvoz u EU porastao je za više od 14 odsto, što je najviše u više od tri godine, dok je izvoz ka trgovinskom bloku jugoistočne Azije, koji čini 10 zemalja, porastao za gotovo 16 odsto.
"Kineski izvoz ostao je otporan uprkos američkim carinama, zahvaljujući diverzifikovanom izvoznom tržištu i snažnoj konkurentnosti", rekla je Michelle Lam, ekonomista za područje Velike Kine u Societe Generale SA. "Ograničen uticaj američkih carina na ukupnu trgovinu do sada je verovatno ohrabrio Kinu da zauzme tvrđi stav u trgovinskim pregovorima sa SAD", dodaje.
Snaga potražnje sa tržišta izvan SAD znači da će kineske kompanije verovatno biti manje pogođene novim povećanjem carina koje predsednik Donald Trump preti da će uvesti. Veći izvoz u inostranstvo takođe daje podsticaj domaćoj ekonomiji koja se bori sa deflacijom i padom potražnje i cena na tržištu nekretnina.
Kina će 20. oktobra objaviti podatke o ekonomskim aktivnostima za treći kvartal, a većina analitičara predviđa usporavanje u odnosu na prvu polovinu godine. Ipak, snažni rezultati u prva dva kvartala stavljaju Kinu na put da ostvari zvanični cilj rasta od oko pet odsto.
Kompanije su na više američke carine odgovorile traženjem alternativnih tržišta ili indirektnim plasiranjem robe u najveću svetsku ekonomiju. Isporuke u Afriku skočile su 56 odsto prošlog meseca, što je najbrže od februara 2021, dok je izvoz u Latinsku Ameriku porastao 15,2 odsto nakon padova u junu i avgustu.
Vijetnam je bio među glavnim trgovinskim partnerima sa najvećim rastom - kineski izvoz u tu zemlju porastao je za gotovo 25 odsto, iako se rast u celini usporio. Capital Economics naziva Vijetnam "glavnim čvorištem za preusmeravanje", a kako dodaju, "najnoviji podaci pokazuju da preusmeravanje i dalje ostaje ključna protivmera američkim carinama".
Uvoz je u septembru porastao za 7,4 odsto, znatno više od prognoza, što je ostavilo suficit od 90,5 milijardi dolara. Pošto Kina i dalje ograničava kupovinu američkih proizvoda poput soje, njen trgovinski suficit sa SAD se čak blago povećao u odnosu na avgust, na oko 23 milijarde dolara u septembru. Kineski izvoz u EU premašio je uvoz za skoro 23 milijarde dolara, što je najmanji trgovinski suficit sa blokom od marta.
"Trenutno spoljašnje okruženje ostaje teško i složeno", kaže Wang Jun, zamenik šefa carinske uprave, novinarima u Pekingu. "Spoljna trgovina suočava se sa rastućom neizvesnošću i teškoćama. Uzimajući u obzir visoku osnovu iz prošle godine, potrebni su veliki napori da se stabilizuje trgovinski rast u četvrtom kvartalu", dodaje.
Kina je prošle nedelje predstavila široke globalne kontrole izvoza proizvoda koji sadrže čak i tragove određenih retkih zemalja, što je podstaklo Trumpa da zapreti otkazivanjem planiranog susreta sa predsednikom Xi Jinpingom, prvi put u šest godina. Američki lider takođe je najavio planove da uvede dodatnu carinu od 100 odsto na kinesku robu, zajedno sa opsežnim ograničenjima na neophodne tehnološke proizvode.
Kasnije je Trumpova administracija najavila da je spremna na dogovor sa Kinom kako bi se smirile nove trgovinske tenzije, ali je istovremeno upozorila da su najnovije kineske kontrole izvoza ozbiljna prepreka pregovorima.
Prošlog meseca, američki ministar finansija Scott Bessent izjavio je da će dve strane održati još jedan krug pregovora u Frankfurtu, u Nemačkoj, pre isteka primirja u trgovinskom ratu 10. novembra.
Prema procenama Bloomberg Economicsa, povećanje američkih carina za 100 odsto podiglo bi efektivne stope na kinesku robu na oko 140 odsto, što bi praktično zaustavilo trgovinu. Iako je trenutna stopa 25 procentnih poena iznad svetskog proseka, kineska dominacija u proizvodnji i dalje održava tok izvoza.
Međutim, ograničena izloženost kineskog najbrže rastućeg izvoza, od litijumskih baterija do brodova i električnih vozila, trebalo bi da olakša Pekingu da ublaži dalje poremećaje u trgovini, kaže Lynn Song, glavni ekonomista za područje Velike Kine u ING Bank NV. "Kina je zasad pokazala da ne želi trgovinski rat, ali da je spremna da uzvrati kada je to potrebno. Otpornost izvoza verovatno će ojačati poverenje u Peking uoči trgovinskih pregovora, koji će biti održani kasnije ovog meseca", dodaje.
.webp){kind=icon}
