Stanford i Columbia pred udarom Trumpove takse od 100.000 dolara za H-1B vize

Predsednik Donald Trump uveo je taksu od 100.000 dolara za H-1B vize, šaljući poruku korporativnoj Americi da se uskladi sa njegovom imigracionom politikom. To predstavlja i dodatni finansijski udar univerzitetima, koji su već pogođeni administrativnim napadima na vodeće koledže.

Pokušaj Bele kuće da reformiše sistem H-1B viza izazvao je haos u sektoru tehnologije i finansija, gde su među najvećim korisnicima ovog programa kompanije Microsoft Corp., Amazon.com Inc. i Citigroup Inc. Međutim, univerziteti širom SAD, od Ajvi lige do državnih univerziteta i medicinskih škola, svake godine apliciraju za hiljade viza kako bi zapošljavali istraživače i akademsko osoblje.

Stanford, najveći poslodavac H-1B radnika u obrazovanju, trenutno zapošljava više od 500 istraživača i profesora na osnovu ove vize. Od 2023. prosečno angažuje oko 270 novih ljudi godišnje, što znači da bi novi trošak iznosio najmanje 27 miliona dolara godišnje.

 

Drugi veliki korisnici, poput Columbije, Univerziteta u Mičigenu, Harvarda i Washington University u Sent Luisu, takođe zapošljavaju stotine ljudi i morali bi da izdvajaju između 10 i 20 miliona dolara godišnje, ukoliko bi zapošljavali isti broj ljudi kao dosad.

Ovo dodatno finansijsko opterećenje moglo bi naterati univerzitete da smanje broj H-1B viza ili dodatno oslabi njihove budžete, već pogođene smanjenjem federalnog finansiranja istraživanja i restriktivnim merama prema međunarodnim studentima.

Bloomberg

"Nijedan univerzitet neće biti spreman da to plati", rekao je Ryan Allen, profesor uporednog i međunarodnog obrazovanja na univerzitetu Soka u Kaliforniji. "To će promeniti prakse zapošljavanja i regrutovanja od sada pa nadalje. Međunarodni rezervoar talenata za istraživače i profesore, to je isključeno." Nijedan od 20 univerziteta sa najviše H-1B zaposlenih nije odgovorio na pitanje da li će izdvajati toliki novac.

Veliki univerziteti ili oni sa bogatim fondovima možda će lakše podneti novi trošak nego manji koledži, koji se već bore sa padom upisa i rezovima budžeta. Ipak, upravo istraživačke institucije najviše zavise od H-1B sistema i najteže će biti pogođene.

Zasad, kao i ostatak korporativne Amerike, većina univerziteta čeka da vidi kako će se promena pravila odraziti u praksi.

Regrutovanje talenata

Veliki istraživački univerziteti poslednjih decenija koristili su H-1B sistem za zapošljavanje istraživača, mladih profesora i akademskog osoblja iz inostranstva. Mnoge vrhunske laboratorije i programi iz oblasti kompjuterskog inženjerstva oslanjaju se na ove vize, dok su one univerzitetima i ključni adut za privlačenje najboljih postdoktoranada.

Prema podacima Nacionalnog centra za statistiku u nauci i inženjerstvu, 2023. godine oko 58 odsto svih postdoktoranada u nauci, inženjerstvu i zdravstvu bilo je na privremenim vizama poput H-1B.

Za razliku od kompanija, univerziteti nisu ograničeni godišnjom kvotom i ne moraju da učestvuju u lutriji, što im daje veću fleksibilnost i mogućnost privlačenja globalnih talenata. Brendan Cantwell, profesor na Državnom univerzitetu Mičigen, ocenio je da su univerziteti "odlično iskoristili" ovu pogodnost.

"To je bila prilika da se angažuju veoma talentovani, ponekad i prekvalifikovani, ljudi koji su dodatno motivisani jer im je zaposlenje vezano za vizu", rekao je on.

Ipak, mnogi veliki univerziteti već su smanjili broj mesta za postdoktorande, redukovali programe i obustavili upis na doktorske studije zbog manjka federalnih sredstava. Među onima koji su ove godine zamrzli nova zapošljavanja nalaze se MIT, Harvard, Penn, Stanford i ceo sistem University of California.

Portparol UC sistema Omar Rodriguez rekao je da iako još procenjuju posledice uredbe, "njen uticaj je ipak dubok".

"UC i drugi vodeći istraživački univerziteti već beleže odlazak talenata iz traženih oblasti, koji odlaze u inostranstvo", dodao je. "Ubrzavanje ovog trenda naštetiće našoj zemlji i dovesti do manje inovacija, manje lekova i slabijeg ekonomskog rasta."

Medicina i studenti

Veliki broj H-1B zaposlenih na univerzitetima čine lekari na specijalizaciji, a nova taksa mogla bi ozbiljno da poremeti njihov regrutni proces.

Imigracioni advokat James Hollis naveo je da bi oni koji su završili medicinu u SAD mogli biti izuzeti iz nove takse, jer je Bela kuća saopštila da se uredba neće odnositi na one koji prelaze sa drugih studentskih viza. Takođe je navedeno da bi lekari mogli biti oslobođeni dodatnih troškova, ali detalji nisu jasni, uključujući i to da li se oslobađanje odnosi na specijalizante i istraživače.

"Gotovo svaki strani lekar koji na kraju dobije zelenu kartu u SAD mora da prođe kroz H-1B", rekao je Hollis. Ako medicinske škole odbiju da plate, to bi moglo ograničiti priliv vrhunskih lekara u SAD.

Za međunarodne studente, H-1B viza predstavlja ključni put za ostanak u zemlji nakon studija. Nova taksa verovatno će dodatno smanjiti njihov broj, u trenutku kada ih je Trumpova administracija već stavila pod pritisak u sklopu šire kampanje preoblikovanja visokog obrazovanja.

Posebno će biti pogođeni studenti iz Indije, najvećeg međunarodnog tržišta za američke univerzitete i važnog izvora prihoda od školarina.

Konsultantkinja za međunarodno obrazovanje Rajika Bhandari rekla je da mnogi indijski studenti fakultet u SAD doživljavaju kao početak profesionalnog puta, pri čemu je H-1B ključni deo tog procesa. Najnovije promene, smatra ona, dodatno će poljuljati atraktivnost američkih univerziteta.

"Za te međunarodne studente, pitanje neće biti samo 'mogu li da dobijem vizu da dođem', već mnogo više dugoročna računica", rekla je ona.