Visoki rukovodioci nekih od najvećih ruskih banaka u tajnosti su razgovarali o mogućnosti traženja državne pomoći ukoliko se nivo loših kredita u njihovim bilansima i dalje bude pogoršavao tokom naredne godine.
Najmanje tri banke, koje je Centralna banka Rusije označila kao sistemski važne, razmatrale su opciju da im bude potrebna dokapitalizacija u narednih 12 meseci, navode sadašnji i bivši zvaničnici, kao i dokumenta u koje je uvid imao Bloomberg News.
Banke su interno diskutovale kako bi pokrenule pitanje državnog spasavanja pred centralnom bankom, ukoliko to postane neophodno. Prema izvorima i dokumentima, ovaj scenario proističe iz procene kvaliteta njihovih kreditnih portfelja, koja je znatno lošija nego što to zvanični podaci prikazuju.
Opširnije
Putinu ultimatum, a Evropskoj uniji račun za odbranu Ukrajine
"Četiri puta sam mislio da imamo sporazum, a onda odem kući i vidim da je on upravo napao vrtić ili nešto drugo u Kijevu“, rekao je Trump o Putinu.
16.07.2025
Evropu progoni Gaddafijevo predskazanje
Pokušaj Evropske unije da u razgovoru sa liderima faktički podeljene Libije dođe do rešenja za suzbijanje ilegalnih migracija iz Severne Afrike doživeo je proteklih dana pravi debakl.
14.07.2025
Brod se ljulja, ali je bar kapetan zadovoljan
Evropski lideri su zadovoljni jer je Donald Trump potvrdio da će SAD braniti evropske saveznike.
27.06.2025
Gasni aranžman sa Rusima produžen do jeseni pod istim uslovima
Potpisan je aneks postojećeg ugovora o isporuci gasa između Srbije i Rusije koji će važiti do kraja septembra.
26.05.2025
Ljudi koji su govorili pod uslovom anonimnosti jer se radi o nezvaničnim informacijama, rekli su da bi zvaničan zahtev za pomoć zavisio od daljeg rasta loših kredita tokom sledeće godine. Ipak, istakli su da se razgovori o toj temi sve više intenziviraju unutar bankarskog sektora.
Na papiru, bankarski sistem izgleda stabilno, s obzirom na to da su profiti i dalje solidni, čak i dok rastu takozvani nenaplativi krediti kompanijama i domaćinstvima, u uslovima kada je ključna kamatna stopa centralne banke na skoro rekordnih 20 odsto. Zvanično, udeo loših kredita i dalje je ispod nivoa iz prethodnih finansijskih kriza, koje je vlast tada sanirala.
Međutim, sama centralna banka savetovala je bankama da se fokusiraju na restrukturiranje kredita umesto da priznaju puni obim loših plasmana.
Centralna banka Rusije nije odgovorila na zahtev za komentar poslat putem mejla.
Guvernerka centralne banke Elvira Nabiulina umanjila je rizik od sistemske krize na finansijskom forumu u Sankt Peterburgu 2. jula, rekavši da je ruski bankarski sistem "dobro kapitalizovan", sa rezervama kapitala od oko 102 milijarde dolara.
"Kao nadzorno telo za banke, sa punom odgovornošću tvrdim da su ove brige potpuno neutemeljene", izjavila je Nabiulina.
Centralna banka je poručila da može aktivirati takozvani makroprudencijalni kapitalni bafer, koji bi omogućio bankama da apsorbuju gubitke i funkcionišu privremeno sa nižim kapitalnim pokazateljima. Taj potez bi mogao da ublaži pritisak na sistem, osim ako se gubici ne povećaju iznad kapaciteta tog mehanizma.
Zvanično, udeo loših kredita korporativnim klijentima iznosio je četiri odsto 1. aprila, dok je udeo nenaplativih potrošačkih kredita (sa kašnjenjem dužim od 90 dana) bio 10,5 odsto. Ipak, vodeći bankari počinju da izražavaju zabrinutost zbog izgleda za narednu godinu.
"Već sada je jasno da neće biti lako", izjavio je Herman Gref, izvršni direktor državne Sberbanke, najveće ruske banke, na godišnjoj skupštini akcionara prošlog meseca. Kvalitet kreditnog portfelja opada, a kompanije sve češće traže restrukturiranje dugova, upozorio je. "Nadam se da ćemo, kao i uvek, zajedno pronaći plan kako da prođemo kroz teška vremena."
U VTB banci, drugoj po veličini u Rusiji, udeo nenaplativih potrošačkih kredita dostigao je pet odsto u maju, što iznosi 377 milijardi rubalja, izjavio je zamenik predsednika upravnog odbora Dmitrij Pjanov, prema pisanju lista "Vedomosti" od 1. jula.
Taj pokazatelj porastao je za 1,2 procentna poena od početka godine. Pjanov je dodao da bi udeo loših kredita mogao dostići šest ili sedam odsto do 2026. godine, iako bi to i dalje bilo ispod maksimuma od osam ili 10 odsto iz perioda 2014–2016.
Prema rukovodiocima dve sistemski važne ruske banke, koji su govorili pod uslovom anonimnosti, klijenti su zabrinuti zbog visokih kamata, a iako banke zasad restrukturiraju kredite i imaju solidne rezerve, udeo loših kredita raste.
Iako trenutno nema jasnih znakova krize, koja bi se mogla rešiti ubrizgavanjem sredstava, jedan od izvora je upozorio da je mnogo podataka klasifikovano, te da prava slika možda nije vidljiva javnosti.
Rusija je već ranije koristila spasilačke pakete i mehanizme dokapitalizacije za banke u problemima. Centralna banka je 2017. potrošila najmanje jedan trilion rubalja kako bi spasla tri velike privatne banke: Otkritie, Promsvyazbank i B&N Bank, što je tada ocenila kao nužno za očuvanje finansijske stabilnosti.
Iste godine je formiran Fond za konsolidaciju bankarskog sektora, kako bi se ubrizgao kapital u banke koje su posrnule pod pritiskom loših kredita i kako bi se sproveo proces njihove rehabilitacije.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...