Centralna banka Rusije nije menjala kamatne stope prvi put nakon napada na Ukrajinu, dok inflatorni pritisci rastu nakon poziva Kremlja rezervistima da se priključe borbama na frontu.
Centralni bankari, predvođeni guvernerkom Elvirom Nabiullinom, odlučili su da stopu ostave na 7,5 odsto nakon šest uzastopnih smanjenja, što su bila i očekivanja ekonomista koje je Bloomberg anketirao. Nabiullina je nakon objave održala pres-konferenciju u Moskvi.
Iz glavne monetarne institucije nisu dali jasne smernice o tome šta dalje planiraju da urade, ali se u izjavi navodi da "inflatorni rizici i dalje imaju centralno mesto i da su od sredine septembra znatno porasli". Takođe su revidirali projekcije privrednog rasta za ovu godinu, pa očekuju pad bruto domaćeg proizvoda između tri i 3,5 odsto.
"Dok će delimična mobilizacija smanjiti stopu inflacije u mesecima koji nam predstoje zbog smanjene tražnje, odloženi efekti će uključivati podizanje stope inflacije jer se time nagomilavaju rizici na strani ponude", rekli su bankari.
Ova odluka podvlači crtu ispod nezampaćenog niza monetarnog popuštanja kojim su cene zaduživanja više nego prepolovljene od aprila. Rast inflacionih očekivanja i pretnja od prelivanja posledica rata na privredu. Dodatna briga je i fleksibilnija fiskalna politika.
"Glavna neizvesnost je, naravno, u vezi sa mobilizacijom i njenim posledicama", rekla je Natalia Lavrova, ekonomistkinja u kompaniji BCS Financial Group. "Ovo se vidi iz relativno neutralnih prognoza iz centralne banke."
Pad stope inflacije koji je omogućio smanjenje stopa ispod njihovog predratnog nivoa ostaje nepromenjen, a cene se ne menjaju značajnije na nedeljnom nivou. Jeftiniji novac je Rusiji pomogao da izbegne recesiju uprkos sankcijama.
Inflaciona očekivanja, glavni faktor za centralne bankare, rastu već četiri uzastopna meseca. U septembru, Nabiullina je rekla da je brine rast inflacionih očekivanja.
.webp){kind=icon}
