G7 sprema 50 milijardi dolara za Ukrajinu od zamrznute ruske imovine

Članice Grupe sedam (G7) su postigle dogovor da pozajme Ukrajini 50 milijardi dolara koristeći zamrznutu rusku imovinu kao zalog.

Diplomate su potvrdile dogovor postignut uoči samita G7 u četvrtak u Italiji, a koji okuplja Kanadu, Italiju, Japan, Francusku, Nemačku, Veliku Britaniju i Sjedinjene Američke Države (SAD), javila je agencija AP, pozivajući se na zvanične izvore, prenosi Beta. Evropski zvaničnici su oklevali da konfiskuju imovinu, zabrinuti za pravnu i finansijsku stabilnost. Plan je da se iskoristi kamata od zamrznutih sredstava, kao pomoć ukrajinskim ratnim naporima.

Američki predlog predviđa korišćenje kamate na oko 260 milijardi dolara zamrznutih sredstava Centralne banke Ruske Federacije, od kojih se većina drži u Evropskoj uniji (EU).

Očekuje se da će britanski premijer Rishi Sunak na samitu najaviti da Velika Britanija izdvaja dodatnih 242 miliona funti (286 miliona evra) nevojne pomoći Ukrajini. Britanska vlada je saopštila kasno u sredu da će sredstva biti namenjena za "neposredne humanitarne i energetske potrebe" zemlje.

Sunak, koji je dao podršku planu da se iskoristi kamata od zaplenjene ruske imovine za pomoć Ukrajini, ocenio je da je "kritičan" trenutak za "ilegalni rat" u Ukrajini.

Velika Britanija je, od izbijanja rata u februaru 2022, za Ukrajinu izdvojila 12,5 milijardi funti (skoro 15 milijardi evra), uključujući i vojnu pomoć od 7,6 milijardi funti (oko devet milijardi evra).

Potpisivanje bilateralnog bezbednosnog sporazuma između američkog predsednika Joea Bidena i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog takođe je najavljeno za ovaj samit.

 

Podsetimo, prema nacrtu saopštenja u koji je Bloomberg imao uvid, lideri G7 će pozvati Kinu da prestane da podržava rat Rusije protiv Ukrajine. Saveznici Kijeva optužuju Peking da obezbeđuje tehnologiju i delove za oružje ili za njegovu proizvodnju. Smatraju da tako Kina pomaže Moskvi da zaobiđe trgovinska ograničenja G7 na tu robu. Zabranjena roba često dolazi u Rusiju preko trećih zemalja, kao što su Kina ili Turska ili preko mreže posrednika.

U sredu je Bidenova administracija pooštrila sankcije kompanijama iz Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Turske koje pomažu Rusiji u ratu i zapretile stranim finansijskim institucijama koje posluju sa sankcionisanim ruskim entitetima. Više od 300 novih sankcija služi za odvraćanje od pomaganja Rusiji da zaobiđe blokadu zapadnih zemalja kada pribavlja potrebnu tehnologiju. Na udaru novih sankcija su poslovi vredni više od 100 miliona dolara. Američke sankcije zasad su pogodile više od 4.000 ruskih entiteta i pojedinaca.