text size
Rast cena energije, nove američke carine i sve veća ulaganja u veštačku inteligenciju ponovo bude strahove investitora od inflacije.
Nedelja koja je počela eskalacijom sukoba na Bliskom istoku završila se time što je cena nafte probila nivo od 100 dolara po barelu, što će povećati troškove duž globalnih lanaca snabdevanja. Uz to je došao i obnovljeni pritisak predsednika Donald Trumpa za uvođenje trgovinskih carina, kao i novi dokazi o nekontrolisanom investicionom bumu u tehnološkom sektoru.
Taj trostruki udar potencijalno inflatornih faktora koji istovremeno pogađaju globalnu ekonomiju dolazi u veoma osetljivom trenutku. Upravo kada su centralni bankari počeli da uočavaju određeno olakšanje u pogledu inflacije, situacija se ponovo preokrenula.
Uoči odluka koje naredne nedelj očekuju Federalne rezerve i Banku Engleske, zvaničnici će morati brzo da procene nove rizike.
Trenutno se ne očekuju neposredne promene kamatnih stopa, ali izgleda da će leto obeleženo zabrinutošću zbog inflacije potrajati na finansijskim tržištima. Nagli rast prinosa na globalne obveznice samo je jedan od pokazatelja uzbune među investitorima da postoji rizik da potrošačke cene izmaknu kontroli. Na tržištu akcija, indeks S&P 500 je na putu da zabeleži drugi uzastopni nedeljni pad.
"Nedavni događaji podsećaju da geopolitika pokreće ekonomiju, a ne obrnuto", rekla je Katharine Neiss, glavna ekonomistkinja za Evropu u PGIM-u. "Pritisci negativnih šokova na strani ponude na ukupnu inflaciju nastaviće da podupiru sklonost centralnih banaka ka restriktivnijoj monetarnoj politici."
Bloomberg
Masivan napad
Novi energetski šok usledio je nakon širenja sukoba na Bliskom istoku, koji se proširio sa Ormuskog moreuza na Crveno more. Trump je rekao da sada razmatra "masivan napad" na Iran kako bi primorao tu zemlju da pregovara o mirovnom sporazumu.
Upravo u takvom okruženju cena sirove nafte je u četvrtak prvi put za dva meseca premašila 100 dolara po barelu, dok su cene gasa takođe naglo porasle.
Inflatorni rizici i prateće zabrinutosti u vezi sa javnim finansijama doveli su do pada cena obveznica. Među najznačajnijim kretanjima, prinosi na britanske državne obveznice ove nedelje zabeležili su najduži niz dnevnih zatvaranja iznad pet odsto u gotovo dve decenije. Prinos na američke tridesetogodišnje obveznice nalazi se tik ispod najvišeg nivoa od 2007. godine.
Opasnost koju predstavlja rast troškova života usled skuplje nafte i gasa leži u tome što se njegov uticaj na potrošače često oseća gotovo trenutno.
"Energetski šok mogao bi dodatno da se intenzivira", upozorila je u četvrtak predsednica Evropske centralne banke Christine Lagarde. "Što se duže cene energije zadrže na visokom nivou, veća je verovatnoća da će podstaći širi rast inflacije."
Ona je priznala da su pojedine kolege postavljale pitanje da li bi kamatne stope trebalo odmah povećati, pre nego što je ECB ipak odlučila da sačeka. Prema rečima ljudi upoznatih sa situacijom, spremni su da to učine u septembru ako se izgledi za inflaciju ne poboljšaju.
Međutim, nije reč samo o nafti. Trumpova administracija je tokom noći investitorima predstavila mogućnost novih carina, obećavši da će naplaćivati dažbine između 10 odsto i 12,5 odsto na uvoz iz većine glavnih trgovinskih partnera. To je do sada najveći potez u ponovnoj izgradnji carinske barijere koju je oborio Vrhovni sud.
Istovremeno, nastavljaju da pristižu dokazi o ogromnom investicionom talasu u veštačku inteligenciju. Alphabet Inc. je u četvrtak povećao prognozu kapitalnih ulaganja za ovu godinu na čak 205 milijardi dolara.
Dodatnu zabrinutost izazivaju i dokazi da velike kompanije imaju snažnu moć određivanja cena. Prošlog meseca Apple Inc. je povećao cene svih Mac računara, iPad uređaja, kućnih uređaja i Vision Pro uređaja kako bi nadoknadio više ulazne troškove izazvane nezabeleženom nestašicom memorijskih čipova i uređaja za skladištenje podataka.
Kamakshya Trivedi, glavni strateg za devizna tržišta i tržišta u razvoju u Goldman Sachs-u, rekao je za Bloomberg Television da ga više brinu energetski šok i ulaganja u tehnologiju nego carine.
"Mnogo više me brine inflatorni impuls koji trenutno dolazi iz energetskog sektora, mislim da upravo to treba pažljivo pratiti", rekao je. "Dugoročno gledano, veći faktor su kapitalna ulaganja u veštačku inteligenciju i promena stavova u vezi s njima, za koju mislim da će biti ključni pokretač reakcija na različitim tržištima."
Sva ova nova razmatranja u vezi sa inflacijom uticaće na predstojeće rasprave zvaničnika zaduženih za monetarnu politiku u zemljama Grupe sedam i širom sveta.
Ishod sastanka Federalnih rezervi biće poznat u sredu, nakon čega slede odluke Banke Engleske i Banke Japana u naredna dva dana.
Prema rečima ljudi upoznatih sa situacijom, japanski kreatori politike otvoreni su za ubrzavanje povećanja kamatnih stopa. Podaci objavljeni u petak pokazali su da je pokazatelj inflacije u toj zemlji porastao prvi put u poslednja tri meseca.
U Sjedinjenim Američkim Državama ekonomisti i dalje očekuju da će sledeći potez Federalnih rezervi biti smanjenje kamatnih stopa, iako finansijska tržišta računaju na više troškove zaduživanja. Jedno povećanje kamatne stope u potpunosti je uračunato u očekivanja tržišta do septembra.
Nijedna od centralnih banaka koje zasedaju naredne sedmice neće ponovo održati sastanak pre druge polovine narednog meseca, što znači da bi njihove poruke mogle da odrede ton tržišta u sedmicama koje dolaze.
"Iako je ECB za sada odlučila da zadrži postojeću politiku, pritisak za dodatno povećanje kamatnih stopa tokom jeseni svakako je porastao", rekao je Emanuel Moench, profesor na Frankfurt School of Finance i bivši zvaničnik Bundesbanke. "Federalne rezerve će verovatno takođe ostati po strani naredne nedelje, ali su argumenti za smanjenje kamatnih stopa na jesen gotovo u potpunosti nestali."
.webp){kind=icon}
