Tržišta iščekuju odluku Feda, kako će reagovati?

Američka centralna banka Fed će najverovatnije podići ključnu kamatnu stopu za 75 baznih poena. To bi bilo treće uzastopno povećanje tog nivoa za četiri meseca, a pooštravanje monetarne politike u SAD je daleko od kraja. Kako će tržišta reagovati na to?

Centralna banka ima dve funkcije. Prvi je obezbeđivanje uslova za punu zaposlenost, drugi je održavanje stabilnosti cena. U zadnje vreme, na osnovu retorike predsednika Feda Jeromea Powella, možemo zaključiti da su u borbi protiv visoke inflacije spremni da žrtvuju nisku nezaposlenost i rizikuju recesiju.

"Mnogi strahuju da će investicije naglo pasti i da će nezaposlenost porasti, da će Fed nastaviti da agresivno podiže kamatne stope", smatra Kaushin Basu, bivši glavni ekonomista Svetske banke. "Agresivno monetarno pooštravanje bi nanelo preveliku štetu privredi, finansijskom tržištu i blagostanju ljudi", skeptičan je Basu. Upravo to pokazuju podaci centralne banke u Atlanti – u trećem kvartalu lična potrošnja u SAD je realno smanjena za 6,1 odsto, bruto pojedinačne domaće investicije su pale za 6,4 odsto.

 

 

Međutim, Fed je odlučan da nastavi istim putem - da bi vratio visoku stopu inflacije na željeni nivo od dva odsto. Kakav odgovor tržišta možemo očekivati nakon današnje odluke?

Jak dolar pogađa azijske berze

Bloombergovi podaci za ovu godinu pokazuju da se vrednost američkih akcija na dan odluke Feda povećava u proseku za 1,8 odsto, a zatim sutradan pada u proseku za jedan odsto. Američke akcije su od početka leta u negativnom trendu, a njihova vrednost je komprimovana nižim očekivanjima u pogledu budućeg poslovanja. Pooštreni finansijski uslovi dodatno će ohladiti američku ekonomiju, usled čega analitičari procenjuju da bi američke akcije lako mogle pasti za najmanje dodatnih 20 odsto.

Međutim, pod pritiskom su i akcije u Aziji.

Međunarodna snaga američkog dolara je takođe posledica Fedovog agresivnog pooštravanja monetarne politike, koje je na najvišem nivou u poslednjih 20 godina. Depresijacija (apresijacija) deviznih kurseva učinila je izvoz jeftinijim (skupljim) u SAD, dok je u drugim zemljama uglavnom povećavao (smanjivao) viškove, a time i profite", navela je Gita Gopinath sa Univerziteta Harvard u naučnom članku. Zbog straha od slabijeg poslovanja u budućnosti, investitori uporno beže sa azijskih berzi.

Dodatne glavobolje zbog odluka Feda imaju i zemlje čije su valute vezane za dolar. "Za 66 manjih ekonomija koje svoje valute vezuju za američki dolar – posebno one bez značajne kontrole kapitala, kao što su Hongkong, Panama i Saudijska Arabija – lokalne kamatne stope imaju tendenciju da automatski rastu kada SAD podižu kamatne stope, čak i ako su više stope ugrozile njihove ekonomske izglede", upozorava Shang-Jin Wei, bivši glavni ekonomista Azijske razvojne banke. Odluke Feda tako utiču ne samo na SAD, već i na ceo svet.

 

 

Negativna korelacija između dolara i akcija na tržištima u razvoju je u poslednje vreme postala još izraženija, prenosi Bloomberg Intelligence. "Rizici od recesije i ozbiljno monetarno zaoštravanje u razvijenim ekonomijama smanjuju očekivane zarade i tokove kapitala na azijska tržišta u razvoju kao nikada ranije", rekao je za Bloomberg Manishi Raychaudhuri, glavni analitičar za akcije jugoistočne Azije u BNP Paribas.

Strani investitori povukli su se sa azijskih berzi četvrtu nedelju zaredom, osim Kine. U tom periodu smanjili su iznos ulaganja u azijske akcije za 858 miliona dolara, pokazuju najnoviji podaci Bloomberga. Serija odliva gurnula je regionalne valute na istorijski minimum, što je dodatno pogoršalo izglede za azijske akcije, primećuje reporter Bloomberga Ishika Mookerjee.

Skuplje zaduživanje znači veći prinos na državne obveznice

Agresivno pooštravanje monetarne politike Feda povećalo je prinose na američke državne obveznice, smatraju analitičari, pa bi trebalo da oni rastu sve dok Fed bude podizao kamatne stope.

Prinos na dvogodišnje američke državne obveznice mogao bi da premaši četiri odsto prvi put od leta 2007. godine. Prinos desetogodišnjih američkih državnih obveznica premašio je u ponedeljak 3,5 odsto, prvi put od leta 2011. godine.

 

Prinos evropskih državnih obveznica takođe je bio u stalnom porastu tokom leta. Oni takođe treba da nastave da rastu na osnovu makroekonomskih obećanja i očekivanih mera Evropske centralne banke (ECB).

 

Centralne banke svojim merama mogu znatno uticati na kratak deo kamatne krive, dok očekivanja učesnika na tržištu u pogledu budućeg privrednog rasta imaju najznačajniji uticaj na duži deo kamatne krive“, rekao je Matej Mazi, šef menadžera u NLB Skladi za Bloomberg Adria. "Na kratkom delu kamatne krive i dalje možemo očekivati povećanje potrebnih stopa prinosa, što bi moglo pogoršati izglede za budući privredni rast i time uticati na smanjenje potrebnih stopa prinosa na dužem delu krive".

 

Evropsko tržište obveznica se stoga razlikuje od američkog. Na primer, nemačka kriva prinosa nije čak ni obrnuta, jaz je oko 20 baznih poena. "Ukoliko Fed do kraja leta ne promeni pravac, a ECB sledi njegov primer u cilju odbrane pariteta evra i dolara, vrlo je verovatno da će se i nemačka kriva preokrenuti. Preokret bi verovatno bio kratkotrajan“, smatra Ivan Dražetić iz hrvatskog InterCapitala.

 

Tržišta očekuju da će Fed ostati veran trenutnom pravcu monetarne politike

Prema mišljenju ekonomista i analitičara, Fed neće povećati kamatne stope tako ekstremno kao 80-ih godina prošlog veka, jer bi to rizikovalo preveliku krizu kod kuće. U poslednjih 40 godina, zaduženost američke države, domaćinstava i kompanija porasla je sa 100 odsto BDP-a na 220 odsto BDP-a, napominje Ernesto Talvi, bivši urugvajski ministar spoljnih poslova.

"S obzirom na brigu Feda za zdravlje finansijskog sistema SAD, postoji ograničenje koliko brzo i lako može da podigne kamatne stope“, smatra Talvi. "Naglo povećanje kamatnih stopa u današnjoj visoko zaduženoj američkoj privredi stavilo bi bilanse domaćinstava, kompanija, a moguće i vlada pod veliki pritisak, što bi izazvalo talas bankrota i nelikvidnosti, što bi ugrozilo stabilnost celog finansijskog sistema."

Tržišta i analitičari očekuju da će Fed podići ključnu kamatnu stopu na vrednost od 4,5 odsto i počinje da je snižava.

"Kamatne stope će ugušiti tržište nekretnina, gde su kamate na hipotekarne kredite već premašile šest odsto, uprkos činjenici da je efekat viših kamata oseća sa nekim zakašnjenjem“, rekao je Asfaneh Beschloss, osnivač i direktor investicione kompanije Rockcreek za Bloomberg TV. "Kada Fed stavi inflaciju pod kontrolu, predviđam da će plate realno rasti, a to će verovatno ići na račun zarade kompanije. Plate i kupovna moć radnika će biti veće, a vrednost akcija će biti niža."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar