Bitka za Fed - Trumpov lov na veštice i Powellov otvoreni otpor

U Vašingtonu, gde se političke bitke često vode posredno i kroz prefinjenu simboliku, poslednji potez Bele kuće prešao je granice uobičajenog političkog pritiska i duboko zarezao u tkivo američkog institucionalnog poretka.

 

Odluka američkog ministarstva pravde da pokrene zvaničnu istragu i zapreti krivičnom prijavom protiv rukovodstva američke centralne banke (Fed), na čijem je čelu Jerome Powell, predstavlja događaj bez presedana u savremenoj ekonomskoj istoriji Sjedinjenih Američkih Država. Zvanični razlog (navodne nepravilnosti i rasipništvo tokom obnove zgrade Eccles Building) deluje kao providan paravan iza kojeg se krije politički obračun sa institucijom koja se usudila da kaže "ne" Donaldu Trumpu.

Iako se na prvi pogled čini da je reč o administrativno-pravnom sporu oko građevinskih troškova, sukob nesporno ima političku dimenziju i, kao što je u Trumpovom drugom mandatu već postalo pravilo, snažno ličnu notu.

 

Powell je na najavu reagovao nesvakidašnjom neposrednošću. "Nova pretnja ne odnosi se na moje svedočenje u junu prošle godine niti na obnovu zgrade Feda", rekao je u dvominutnom video-obraćanju povodom najave optužnice predsednik, koga je na funkciju imenovao upravo Trump tokom svog prvog mandata. Tradicionalno uzdržan i diplomatski, Powell ovoga puta nije zaobilazio suštinu: "Pretnja krivičnim prijavama posledica je toga što Fed određuje kamatne stope na osnovu naše najbolje procene šta služi javnom interesu, a ne prema preferencijama predsednika."

Predsednik SAD ga je do sada nazivao budalom, nesposobnjakovićem i pokvarenjakom, a sada je protiv njega upregao i punu snagu pravnog aparata. Trenutak najave krivičnog postupka teško da je mogao biti znakovitiji – ili opasniji. Desio se svega nekoliko nedelja uoči trenutka kada bi Trump trebalo da imenuje Powellovog naslednika, i u godini u kojoj se na jesen održavaju ključni međuizbori, dok republikanski blok već pokazuje prve pukotine u podršci predsednikovoj agendi.

Lov na veštice

Fed je decenijama bio "sveta krava" američke ekonomske politike – institucija koja, zahvaljujući svojoj tehnokratskoj prirodi i dvostrukom mandatu (stabilnost cena i puna zaposlenost), stoji kao poslednja linija odbrane od političara. Onima koji bi, zarad izborne pobede, snizili kamatne stope, pregrejali privredu i naduvali berzanske balone bez obzira na dugoročnu cenu inflacije.

U drugom mandatu Trump je prešao sa reči na dela. Kritičari su, doduše, ukazivali da je Powell tokom prošlogodišnjeg svedočenja o projektu obnove, pod zakletvom, negirao da su naknadni dodaci luksuzni, što je možda bilo obmanjujuće. Kako je juče izvestio Bloomberg, navodno je reč o liftovima rađenim po meri i VIP trpezariji u belom mermeru, što je troškove projekta gurnulo preko granice prihvatljivog. Obnova sedišta Feda zaista se odvija sporo i premašila je planirani budžet za najmanje 700 miliona dolara – ukupan iznos sada je vrtoglavih 2,5 milijardi dolara. Ipak, istraga Ministarstva pravde i javni napadi predsednika, koji tvrdi da je Powell "rasipao novac poreskih obveznika na mermer dok narod pati", služe sasvim drugoj svrsi: diskreditaciji i uklanjanju.

Tomaž Deželan, politikolog i predavač na Fakultetu društvenih nauka, ocenjuje situaciju kao oblik pritiska predsednika koji klizi ka autokratiji. "Najava krivične prijave je klasična taktika pritiska, dobro poznata i proverena: u početku se zasniva na pretnji", kaže on.

Reč je o receptu koji stvara pravnu neizvesnost i primorava subjekat na poslušnost. Iako Trump tvrdi da o postupku protiv rukovodstva Feda pre javne objave nije znao ništa, Wall Street Journal je izvestio da je predsednik samo nedelju dana ranije, na sastanku sa državnim tužiocima, kritikovao njihov rad, nazivajući ih slabima i žaleći se da ne deluju dovoljno brzo protiv ljudi sa kojima je u sukobu.

U taj kontekst uklapa se i nezadovoljstvo pravosudnom ministarkom Pam Bondi, koja je na funkciju postavljena upravo sa zadatkom da Ministarstvo pravde usmeri ka agresivnijem sprovođenju agende izvršne vlasti.

Dok je Bondi u Trumpovim očima "slaba izvršiteljka agende", Powell je za njega "tvrdoglava mula". Fed, naime, kamatne stope snižava oprezno – od septembra su spuštene za 0,75 procentnih poena, u raspon između 3,5 i 3,75 odsto. Trump, s druge strane, stalno zahteva drastično smanjenje na nivo od jedan odsto, a njegova frustracija je očigledna: "Da imam pomoć Feda, bilo bi lakše, ali taj kreten će uskoro otići."

Bloomberg Mercury

Tržišta u političkom stisku

Međunarodna tržišta u Trumpovom unutrašnjepolitičkom obračunu ostaju nesigurna, jer ulog nije samo visina kamatnih stopa, već i kredibilitet dolara. U eri "Trump 2.0" investitori su se navikli na "novu normalnost", u kojoj politika diktira tržišne trendove više nego makroekonomski pokazatelji. Domen Kregar, upravitelj imovine u brokerskoj kući Ilirika, upozorava na zamagljenu granicu: "Pojednostavljeno, i u 2026. godini od Trumpa možemo očekivati nastavak istog obrasca – politički vođeno tržište, potencijalne viškove u energetici i odbrani, ali i visok politički rizik."

Kregar kao ključni faktor nestabilnosti izdvaja upravo pretnju krivičnim progonom: "Na kraju krajeva, Ministarstvo pravde je prošlog petka protiv rukovodstva Feda ostavilo otvorenu mogućnost krivične optužnice, što dodatno pojačava pritisak na formalno nezavisnu monetarnu politiku."

Dok Kregar upozorava na tržišne posledice, Mitja Kovač, profesor ekonomije na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani, skreće pažnju na razorne dugoročne posledice po globalni finansijski poredak. Po njegovim rečima, reč je o opasnom presedanu koji prevazilazi granice američkog finansijskog sistema. "Ovako grubo zadiranje u nezavisne institucije, posebno u slavni Fed, izuzetno je opasno i može imati katastrofalne posledice po poverenje u američki dolar – i njegov status svetske rezervne valute, a time i po funkcionisanje globalnog finansijskog sistema", upozorava Kovač.

Opasnost se ne zaustavlja na Wall Streetu, već proizvodi domino efekat i pritisak na druge monetarne čuvare, uključujući i Evropsku centralnu banku. Kovač ističe da takav potez "stvara snažne pritiske i na ostale centralne banke da, suprotno sopstvenim procenama i zdravoj ekonomskoj politici počnu da snižavaju kamatne stope po diktatu aktuelne vlasti". Fed je do sada bio sinonim za naučnu rigoroznost – ako padne taj stub, standard nezavisnosti se ruši širom zapadnog sveta.

Paradoksalno, pokušaj "preuzimanja" Feda mogao bi stvoriti upravo one uslove koje Trump nastoji da izbegne. "Po mom mišljenju, ovo će imati suprotan efekat – povećaće inflaciona očekivanja i verovatno vremenom podići kamatne stope", ocenio je pristup Bele kuće prvi čovek najveće banke JPMorgan Chase Jamie Dimon.

U pozadini napada ne stoji samo ekonomska računica, već šira strategija. Powell, republikanac umerenih stavova i zagovornik institucionalnog kontinuiteta, personifikuje upravo ono što aktuelna Bela kuća prezire – autonomiju.

Deželan upozorava da je reč o sistemskom pomaku ka autokratiji: "To je klasična strategija iz udžbenika populističkog autokrate, koji uz borbu protiv navodno korumpiranih elita uklanja političku i misaonu opoziciju, kao i sve nadzorne institucije koje ne podržavaju njegovu agendu." Sledeća faza, dodaje, jeste nezakonito razrešenje ili optužnica, čime liberalne demokratije klize ka "minimalističkoj demokratiji".

Neki smatraju da je Trump napravio taktičku grešku. Haines upozorava da je trenutak za obračun sa Powellom krajnje nepovoljan. Dok se administracija suočava sa geopolitičkim potresima, uključujući i složenu situaciju oko venecuelanske nafte, destabilizacija domaćeg finansijskog stuba nosi visok rizik. "Ovo je Trumpov autogol. Radi to u trenutku kada mu je pomoć berzi najpotrebnija, zbog domaćih i međunarodnih okolnosti. Deluje kao da pokušava da destabilizuje sistem čiju podršku u ovom času najviše treba", zaključuje Haines, ponavljajući da je Powellov odgovor "pokazani srednji prst Trumpu i njegovoj administraciji".

Ironija cele situacije je u tome što ovaj potez otežava upravo ono što Trump najviše želi – postavljanje lojalnog naslednika. Kako Haines zaključuje: "Ovim potezom znatno se komplikuje izbor buduće zamene za Powella." Koji bi ozbiljan i kredibilan kandidat, uostalom, poželeo da sedne na stolicu ispod koje je upravo eksplodirala bomba politički motivisanog progona?