Da li se zarada sa Polymarketa oporezuje u Srbiji - evo šta kaže zakon

Dobro došli na Polymarket, platformu gde se prognoze ne iznose u anketama, već se potvrđuju novcem, zbog čega je postao jedan od najpraćenijih indikatora budućih događaja u politici, ekonomiji i kriptu.

Popularnost Polymarketa proizlazi iz sledeće logike: verovatnoće ne određuju analitičari, već tržište. Cene na platformi često ranije od stručnih procena signaliziraju promenu očekivanja, iako sam ishod može biti drugačiji. Zarada nije zagarantovana niti ograničena - oni koji rano prepoznaju potcenjen ishod mogu ostvariti višestruki povrat, dok većina gubi novac. Polymarket, stoga, nije platforma za brzo bogaćenje, već test znanja, uvida u informacije i spremnosti da se rizik plati odmah - ili naplati kasnije. Osim toga, zabava i adrenalin su neizbežni, tako da je za mnoge model Polymarketa svojevrsna doza dopamina, s potencijalom zarade koju ne žele da propuste.

 

 

 

Iako asocira na klasične kladionice, najbliža analogija Polymarketu bi, zapravo, bila ilegalna politička tržišta opklada u SAD i Britaniji sredinom 20. veka na kojima su novinari i finansijeri u tajnosti proveravali ko zaista ima šanse da pobedi na izborima, jer su ta tržišta često bila tačnija od anketa. Krajem osamdesetih godina, sličnu ulogu imao je Iowa Electronic Markets, istraživački projekat ekonomista s Univerziteta Ajova. Trgovalo se pravim novcem, koji su istraživači koristili da pokažu da "tržište pogađa bolje od stručnjaka", ali projekat nikada nije izašao iz okvira univerziteta.

Za razliku od Iowa Electronic Marketsa, Polymarket je komercijalna platforma čiji se poslovni model zasniva na naplati transakcionih naknada, dok sav rizik i potencijalni prinos ostaju na strani korisnika. Osim toga, reč je o otvorenom, globalnom tržištu, a nas zanima da li "igrači" u Srbiji podležu bilo kakvom porezu ako ostvare zaradu preko Polymarketa.

Konkretno u Srbiji ne postoje specifične poreske norme koje se direktno odnose na platforme poput Polymarketa, međutim, zarade koje dobijete preko njih (profit se ne ostvaruje na volatilnosti kriptovaluta, već na trgovanju ugovorima koji predstavljaju opkladu na ishod stvarnih događaja, dok kripto služi samo kao tehnička osnova za poravnanje) podležu postojećim poreskim pravilima za digitalnu imovinu i kapitalnu dobit.

 

Šta treba znati

Zakonski propisi Republike Srbije ne posmatraju Polymarket kao igru na sreću u klasičnom smislu, niti kao kladioničarski proizvod, već kao trgovinu digitalnom imovinom, odnosno prihod koji proizlazi iz trgovine digitalnim ugovorima realizovane kroz kripto-imovinu.

"Digitalna imovina u Srbiji je pravno uređena kroz krovni Zakon o digitalnoj imovini, ali i kroz čitav niz pratećih propisa - poreske regulative, AML okvira, kao i podzakonskih akata Narodne banke Srbije. Kada je reč o konkretnoj platformi, upoznat sam sa njenim postojanjem, ali je nisam lično koristio i nemam detaljan uvid u način na koji funkcioniše. Ono što se može reći jeste da takav model poslovanja u određenim elementima podseća na delatnost igara na sreću. Međutim, činjenica da ne postoji eksplicitno pravilo koje bi direktno regulisalo ovakav vid aktivnosti ne znači automatski da postojeći zakonodavni okvir ne može da obuhvati ovu vrstu prihoda. To se naročito odnosi na poresko pravo, s obzirom na to da je, u načelu, svaki prihod oporeziv", kaže za Bloomberg Adriju advokat Pavle Stavretović iz firme STAV | LAW.

 

"Kod fizičkih lica, prihodi povezani sa digitalnom imovinom najčešće se oporezuju kroz kapitalni dobitak ili u kategoriji takozvanih ostalih prihoda. S druge strane, kada je reč o pravnim licima, poreski tretman zahteva znatno složeniju analizu, pre svega sa računovodstvenog i bilansnog aspekta", dodaje Stavretović i napominje da navedeno predstavlja opšti pravni osvrt, te se ne može smatrati formalnim pravnim savetom.

Važno je naglasiti i sledeće: to što Polymarket nije regulisan ili licenciran u Srbiji samo po sebi ne oslobađa korisnike platforme iliti "igrače" poreza. Za domaći poreski sistem nije presudno gde je platforma registrovana, niti da li je formalno dostupna rezidentima Srbije, već isključivo to da je prihod ostvaren od domaćeg poreskog obveznika. U tom smislu, Poreska uprava Republike Srbije ovakvu zaradu tretira jednako kao dobit ostvarenu trgovanjem kriptovalutama, NFT-jevima ili drugim oblicima digitalne imovine. 

Inače, možda je samo pitanje vremena kada će Poreska uprava "reagovati" na konkretno definisano oporezivanje zarada od klađenja na Polymarketu. Ukoliko ta tržišna aktivnost bude dovoljno rasprostranjena u zemlji i vrednosno značajna da se više ne može ignorisati, vrlo je moguće da će uslediti model oporezivanja sličan onom koji je Uprava uvela za frilensere.

Ima li olakšica i kada se primenjuju

Postoje određene poreske olakšice koje se, u teoriji, mogu primeniti i na ovu vrstu dobiti. Ako fizičko lice kapitalnu dobit reinvestira u domaću privredu, na primer, kroz ulaganje u kapital privrednog društva ili investicioni fond u Srbiji, i to u zakonom propisanom roku, moguće je ostvariti umanjenje poreza na kapitalnu dobit, u praksi i do 50 odsto poreske obaveze. U praksi, međutim, takve olakšice zahtevaju kompleksnu dokumentaciju i striktno poštovanje rokova, zbog čega se ređe koriste.

Ako se Polymarket koristi kroz pravno lice, poreski tretman je drugačiji, ali ne nužno povoljniji. Ostvareni prihod ulazi u redovno poslovanje i oporezuje se porezom na dobit pravnih lica po stopi od 15 odsto, uz sve standardne računovodstvene i poreske obaveze. U tom slučaju, svaka kripto-transakcija mora biti jasno dokumentovana i obračunata u skladu s računovodstvenim normama, uključujući utvrđivanje vrednosti u dinarima na dan transakcije, evidentiranje kursnih razlika i povezivanje svake uplate i isplate s odgovarajućim poslovnim potezom. To znači i više administracije, kontrole i angažovanje eksternih knjigovođa ili savetnika, što direktno povećava troškove.

Bez obzira na iznos ili način ostvarivanja prihoda, jedna obaveza je ista: prihod mora biti prijavljen. Fizička lica sama podnose poresku prijavu za kapitalnu dobit i u propisanom roku plaćaju porez, dok neprijavljivanje nosi isti rizik kao i kod bilo kog drugog neprijavljenog prihoda iz inostranstva.

Domaći poreski organi do informacija o zaradi korisnika dolaze posredno - kroz bankarske prilive iz inostranstva, kontrole deviznih računa, izveštaje banaka o sumnjivim ili neuobičajenim transakcijama, kao i kroz međunarodnu razmenu podataka. Zbog toga platforme poput Polymarketa praktično ne mogu ostati van sistema, čak i kada se same transakcije odvijaju u kriptu.

Ono što takođe treba znati je da, u slučaju Polymarketa, razlika u odnosu na klasične kripto-investicije nije u poreskom tretmanu, već u prirodi samog proizvoda - ovde je ishod vezan za događaje, a ne isključivo za kretanje cene imovine. U poreskom smislu, drugih suštinskih razlika nema.