Više cene su učinile da i mali rast broja kupoprodajnih ugovora dovede do znatnog povećanja prometa na tržištu nekretnina u Srbiji.
Prema najnovijim podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), broj kupoprodaja je u prvih šest meseci porastao za četiri odsto u odnosu na isti period prošle godine. S druge strane, međugodišnji rast prometa na tržištu nekretnina u istom periodu iznosio je 25 odsto, pokazuju podaci.
"Tržište nepokretnosti u Republici Srbiji u prvom polugodištu 2022. godine vredelo je 3,6 milijarde evra, što predstavlja rekordnu šestomesečnu vrednost", navodi se u izveštaju, dok je broj kupoprodaja dostigao 68.274.
Garaže poskupele
Posmatrano po obimu novčanih sredstava na tržištu, najveći porast je zabeležen kod garažnih prostora. U poređenju sa prvom polovinom 2021. godine, prodato je za 22 odsto više garaža, ali je obim novčanih sredstava porastao skoro za 60 odsto.
U prvih šest meseci prodato je za devet odsto više poslovnih prostora, za osam odsto više stanova, i za pet odsto više stambenih prostora. Tokom istog perioda, rast novčanih sredstava kojim su realizovani ugovori iznosio je 37 odsto za poslovne prostore, 28 odsto za stanove i 21 odsto za stambene objekte.
U kategoriju stambenih objekata po metodologiji RGZ ulaze kuće, vikendice i stambene zgrade za kolektivno stanovanje.
Skoro svaki treći ugovor je kupovina stana
Slično kao i u prvoj polovini 2021. godine, najveći broj kupoprodaja se odnosio na stanove. Skoro svaka treća nepokretnost prodata u prvih šest meseci 2022. godine bila je stan, pa je udeo tih objekata u ukupnom prometu nepokretnosti iznosio 29 odsto. Stambeni objekti su predstavljali 14 odsto kupoprodaja, isto kao i u prvoj polovini 2021. godine.
Za razliku od samog broja kupoprodaja, stanovi i stambeni objekti su u novčanoj masi prometovanih nekretnina učestvovali sa 65 odsto, dok je udeo svih ostalih kategorija bio jednocifren.
Udeo plaćanja preko kredita i dalje opada
Slično kao i u prethodnom izveštaju, iz RGZ ukazuju da udeo kredita u plaćanju nepokretnosti nalazi se opada. Tako je udeo kredita u plaćanju za sve nepokretnosti u prvoj polovini godine iznosio 12 odsto, dok je 28 odsto stanova kupljeno uz stambeni kredit.
Što se tiče valute, podaci pokazuju da su bezmalo sve nekretnine kupljene za dinare ili evre, dok ostale valute u prometu učestvuju sa samo 0,1 odsto.
"U prvom polugodištu 2022. godine ukupno je u valuti evro bila izražena cena u 87 odsto kupoprodajnih ugovora, što je za tri odsto više u odnosu na prethodnu godinu", dodaje se u izveštaju.
Rekorderi
Najviše cene nekretnina su u drugom kvartalu mahom postignute u Beogradu, ali to nije bio slučaj u svim kategorijama.
Najskuplji stan (1,53 miliona evra), najskuplji kvadratni metar (9.545 evra), najskuplja kuća (2,9 miliona evra), i najskuplji kvadratni metar poslovnog prostora (12.240 evra) - svi su prodati u prestonici.
S druge strane, najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta (40 evra), prodat je u opštini Kać, dok je najskuplja garaža (48.000 evra) prodata na Kopaoniku.
.webp){kind=icon}
