Previranja oko luksuznih nekretnina u Londonu i Frankfurtu daju uvid u štetu koja čeka evropske ulagače u nekretnine dok se suočavaju s najoštrijim preokretom dosad.
Od mukotrpnog procesa refinansiranja za poslovnu zgradu u londonskom užem centru, do nategnute prodaje tornja Commerzbank u nemačkoj finansijskoj prestonici, ulagači pokušavaju da pronađu nove načine finansiranja jer banke zbog rastućih kamata sve teže daju kredite.
Prava slika stanja na tržištu pokazaće se u nedeljama pred nama kada zajmodavci širom Evrope dobiju rezultate procena na kraju godine. Ogromni padovi u procenama prete da izazovu kršenja uslova zajma i pokrenu hitne mere finansiranja – od prisilne prodaje, do upumpavanja svežeg novca.
Opširnije
Nakon četiri meseca, broj građevinskih dozvola pada
U novembru su u Srbiji izdate 2.782 dozvole, što je u odnosu na isti mesec prethodne godine pad od 16,6 odsto.
16.01.2023
Cene stanova u EU porasle za 7,4 odsto u trećem tromesečju
U trećem tromesečju cene stanova porasle su za 6,8 odsto u evrozoni, dok je u EU taj rast bio 7,4 odsto u odnosu na isti kvartal prošle godine.
10.01.2023
Srbija izgubila pola miliona ljudi, a dobila 400.000 stanova
U prethodnih 11 godina Beograd je zvanično dobio nešto više od 26.000 stanovnika i više od 136.000 stanova.
10.01.2023
Kontrolisana kirija i drugi lekovi za divlje tržite nekretnina
Jedno od rešenja koje je nedavno zaokupilo pažnju javnosti je predlog inicijative 'Ne davimo Beograd', prema kojem bi se gornja granica kirije odredila zakonom.
13.01.2023
"Evropa će proći kroz veliko odvikavanje od 10 godina lakog novca", rekao je Skardon Baker, partner u privatnoj investicionoj kompaniji Apollo Global Management.
Zajmovi, obveznice i drugi dugovi u ukupnom iznosu od oko 1,9 biliona evra – što je gotovo veličina italijanske privrede – osigurani su komercijalnom imovinom ili su izdati stanodavcima u Evropi i Ujedinjenom Kraljevstvu, prema Evropskom nadzornom telu za bankarstvo (EBA), istraživanju poslovne škole Bayes i podacima koje je prikupio Bloomberg.
Otprilike 20 odsto tog duga, ili oko 390 milijardi evra, dospeva ove godine, a preteća kriza označava prvi pravi test propisa osmišljenih nakon svetske finansijske krize kako bi se obuzdali rizici kreditiranja nekretnina. Ta pravila bi korekciju na kraju mogla učiniti još težom.
"Mislim da će se revalorizacija dogoditi brže nego u prošlosti", rekao je John O'Driscoll, menadžer poslovanja s nekretninama jedinice za upravljanje investicijama francuske osiguravajuće kuće Axa. "Ljudi ostaju izloženi kako se plima povlači."
Novi propisi će evropske kreditore podstaći na agresivnije delovanje prema lošim zajmovima. U boljem su stanju nego tokom poslednje krize nekretnina pre više od deset godina, tako da bi mogli da budu manje skloni dopuštanju da se problemi zakomplikuju. To, međutim, stavlja teret na dužnike.
Nakon finansijske krize 2008, većina banaka nije htela da se suoči sa lošim zajmovima jer bi to dovelo do velikih gubitaka. Prema novim pravilima o nenaplativim zajmovima, zajmodavci će morati da rezervišu očekivane gubitke, što znači da imaju manje podsticaja da čekaju i nadaju se oporavku vrednosti imovine.
Dosad se procene nisu dovoljno smanjile da bi stariji dugovi – zajmovi koje obično drže banke – iskočili u prvi plan, ali to bi se uskoro moglo promeniti. Komercijalne nekretnine u Velikoj Britaniji koje procenjuje CBRE Group prošle godine su pale za 13 odsto. Pad se ubrzao u drugoj polovini, a samo u decembru je zabeležen pad od tri odsto. Analitičari Goldman Sachs Groupa predviđaju da bi ukupni pad mogao da premaši 20 odsto.
Banke bi tada mogle da počnu da deluju pre nego što cene dodatno padnu, prisiljavajući tako zadužene stanodavce na teške alternative. Problemi postaju još teži za one koji se suočavaju sa dospećem duga. Zajmodavci smanjuju iznos vrednosti nekretnine za koju su spremni da pozajme novac, a to bi moglo da deluje kao dvostruki udarac, povećavajući jaz u finansiranju.
"Apetiti banaka se smanjuju, a takvi će i ostati sve dok se ne pojavi znak da je tržište dodirnulo dno", rekao je Vincent Nobel, glavni za kreditiranje zasnovano na imovini u Federated Hermesu.
Švedska je dosad bila epicentar krize, s predviđanjima da će cene kuća pasti za 20 odsto u odnosu na najviše nivoe. Oglašene nekretnine u zemlji izgubile su 30 odsto svoje vrednosti u proteklih 12 meseci, a Švedska centralna banka i Finansijsko nadzorno telo (FSA) ponovo su upozoravali na rizike koji proizlaze iz duga komercijalnih nekretnina.
Prema Andersu Kvistu, višem savetniku direktora FSA, pad vrednosti nekretnina mogao bi da izazove domino-efekat, budući da bi zahtevi za više kolaterala mogli da pokrenu masovnu prodaju.
Iako postoje neki džepovi stabilnosti poput Italije i Španije, koje su bile teže pogođene nakon svetske finansijske krize, Ujedinjeno Kraljevstvo je u padu, a postoje znakovi i da bi Nemačka mogla biti sledeća.
Ako pogledamo stvari s vedrije strane, ulagači u nekretnine imaju više dostupnih opcija. Subjekti kao što su zatvoreni kreditni fondovi su se tokom prošle decenije stalno širili. Zajedno, osiguravajuće kuće i drugi alternativni zajmodavci imali su veći udeo novih britanskih zajmova za nekretnine od velikih banaka u zemlji u prvoj polovini prošle godine, prema Bayesovoj anketi.
U idućih 18 meseci ulagači će uložiti rekordnu količinu novca u tzv. oportunističke fondove koji se rizičnije klade na nekretnine, rekao je glavni izvršni direktor Cantor Fitzgeralda Howard Lutnick na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu prošle nedelje. To će pomoći da se ubrza oporavak tržišta komercijalnih nekretnina, rekao je.
Ovi novi alati bi mogli da previranja učine kratkotrajnijim nego u prošlosti kada su banke godinama držale loše kredite. Louis Landeman, kreditni analitičar u Danske banku u Stokholmu, očekuje da će resetovanje biti relativno uredno i da će dužnici imati dovoljno za poduzimanje protivmera.
"Svako ko smisli kreativan način popunjavanja te praznine, dobro će se provesti", zaključio je Mat Oakley, menadžer komercijalnog istraživanja u Savillsu.
- Uz pomoć Antona Wilena, Antonija Vanuzza, Damiana Shepherda i Konrada Krasuskog